Ubistvu Slavka Ćuruvije prethodila je medijska priprema. Pet dana uoči ubistva, u dnevnom listu Politika Ekspres objavljen je tekst pod nazivom „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je zatim pročitan u Drugom dnevniku RTS-a. U tom tekstu, Ćuruvija je označen kao izdajnik koji podržava bombardovanje Srbije.
Da li je u toku medijska priprema javnosti na konačnu predusu na koju se čeka već 24 godine? Da li će osobe kojima je dva puta nepravosnažno presuđena odgovornost za ubistvo osnivača i urednika listova “Dnevni telegraf” i “Evropljanin” – proći nekažnjeno?
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i nekadašnji vlasnik i urednik Radio-televizije B92 Veran Matić navodi da je potvrdu o oslobađajućoj presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije dobio od jednog državnog sekretara.
“Potvrdu te informacije dobio sam od jednog državnog sekretara, od suda nisam dobio potvrđujuću informaciju. Komunikaciju sa Apelacionim sudom završio sam sa dva zaključka. Prvi je da na osnovu komunikacije ne mogu tvrditi da je doneta oslobađajuća presuda. Drugi – da na osnovu komunikacije mogu pretpostaviti da je doneta oslobađajuća presuda, samo da nije dalje ekspedovana”, rekao je Matić.
Na upit Glasa Amerike, Apelacioni sud u Beogradu objavio je da je postupak koji se vodi pred tom sudskom instancom u vezi sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije u, kako je naznačeno, nejavnom delu.
To je, kako je ukazano u odgovoru portparolke Miljane Piljić, razlog koji Apelacioni sud onemogućava da se oglašava o tome.
“Svakako, čim pisani otpravak odluke u istom predmetu bude ekspedovan iz Suda javnost će o tome biti obaveštena. U ovoj fazi postupka dalje ne možemo da se izjašnjavamo niti da komentarišemo spekulacije o tome kakva je odluka”, ukazala je Piljić.
Matić navodi da bi to moglo da se tumači kao određeno taktiziranje, a samim tim i znak da je odluka doneta pod određenim uticajem i pritiskom.
„Ako je presuda oslobađajuća, može se reći i da to predstavlja kontinuitet u celokupnoj opstrukciji – počev od istrage ovog ubistva koja 15 godina nije davala rezultat, preko opstrukcije na suđenjima u kojima je dva puta donošena presuda na ukupno 100 godina zatvora za četvoricu optuženih, i na kraju samog suđenja pošto posle ove presude neće postojati mogućnost za bilo kakvu novu pravnu radnju koja bi donela neki drugi rezultat kada je reč o optuženima”, ističe Matić.
Kako navodi N1, u danima kada se iščekuje konačna odluka Apelacionog suda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, tabloidi orkestirano signaliziraju da će jedna od učesnica rijalitija „Elita“, koji se emituje na TV Pink, a koja je predstavljena kao njegaova rođaka „otrkiti istinu“ o Slavku.
U pomenutomo rijalitiju učesnica se predstavila kao Vesna Ćuruvija iz Obrenovca, socijalni radnik, novinar, voditelj, spiker.
Iz Fondacije Slavko Ćuruvija kažu da nemaju potvrdu o tome da li je pomeuta učesnica rijalitija zaista rođaka Slavka Ćuruvije, ali veruju da cela priča ima za cilj blaćenje ubijenog novinara uoči konačne presude.
„Jasno je da je ubistvo Slavka Ćuruvije organizovala i sprovela država, verujem da je ona tu zbog kontrole štete, govori se o tome da će presuda biti oslobađajuća to su neke glasine i čini mi se da je ona tu da kontroliše štetu nakon sigurna sam veoma snažne negativne reakcije i domaće i međunardone javnosti ukoliko se potvrdi da se takva presuda i donese, ona je tu da utiče na javno mnjenje“, kaže Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija Fondacije za N1.
Slavko Ćuruvija ubijen je 1999, tokom NATO intervencije na bivšu Saveznu Republiku Jugoslaviju, u prolazu zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda. Suđenje je počelo juna 2015 – sedamnaest godina nakon ubistva.
Do sada su sprovedena dva postupka u kojima su nepravosnažno krivim proglašavani bivši pripadnici državne bezbednosti Marković, Radonjić, Kurak i Romić. Prvu presudu, donetu 2019, Apelacioni sud ukinuo je godinu kasnije i odredio ponovno suđenje – jer je među osuđenima bila navedena i nepoznata osoba označena kao neposredni počinilac ubistva.
B.G./Glas Amerike/Danas/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
