Da li bi zbog litijumskog dila Srbije i Nemačke naša zemlja podnela ekološku žrtvu zarad nemačkog privrednog buma? I da li bi Nemačka tako postala zavisna od Srbije? O tome govori nemačka ekonomistkinja Klaudija Kemfert koja se bavi energetikom i zaštitom životne sredine
Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu protiv Nemačke zbog protivzakonite deportacije jednog sirijskog migranta u Grčku i naredio joj da ga obešteti
Sastanci liče na ritual, napredak je sporadičan i nije suštinski, a ulazak Srbije i komšiluka u EU se ne nazire, piše nemačka štampa nakon sastanka Berlinskog procesa u glavnom gradu Nemačke
Alis Vajdel je izbeglice i tražioce azila nazvala „alimentiranim muškarcima s noževima“, a muslimansku decu je opisala kao „zamotane devojčice“. Istovremeno, njena životna partnerka je žena koja potiče sa Šri Lanke i one imaju i dvoje usvojene dece, što je dosta daleko od idealne slike kakvu propagira krajnje desničarska Alternativa za Nemačku
Izraelsko bombardovanje nemačko-libanskog centra otvorilo brojna pitanja. Da li se radi o namernom uništenju ovog objekta ili je sravnjen sa zemljom zbog toga što je tu boravio neko ko nije smeo
Sirene, bubnjevi i dim obeležili su protest radnika Folksvagena, zbog najave da će ovaj proizvođač automobila zatvarati svoje fabrike
Većina Nemaca odbija dalje naoružavanje Ukrajine. Da li će i Vlada posrnulog kancelara Olafa Šolca promeniti politiku?
Migranti i krijumčari uspešno zaobilaze kontrolne tačke, smanjenje ilegalnih ulazaka nije postignuto
Kina ubrzano sustiže Nemačku, uvoz iz ove azjske zemlje sve veći
Rezultati velike studije o stavovima nemačkog društva prema istoriji 20. veka i Drugom svetskom ratu potvrđuju mnoge predrasude Poljaka prema Nemcima: da malo znaju o Poljskoj, posebno o zločinima koje su Nemci počinili tokom okupacije, i da uopšte više ne žele ni da čuju o krivici i reparacijama
U utorak je 36 odbijenih tražilaca azila sa severa Nemačke proterano u Srbiju, na Kosovo i u Severnu Makedoniju. To je deo novih napora nemačkih vlasti da povećaju broj deportacija
Odlični rezultati radikalno desne Alternative za Nemačku i ekstremno levog Saveza Sara Vagenkneht može biti da su odraz protesta nezadovoljnih birača. Ali je moguće i da se one bave temama koje su ispod radara etabliranih političkih partija, što ukazuje na suštinske promene u društvu
Najveći nemački proizvođač automobila, Folksvagen, upozorio je na moguće gašenje radnih mesta i zatvaranje proizvodnih linija na domaćem tržištu. Znači li to da nemačka privreda, posle decenija dominacije, polako slabi
Na svim nemačkim granicama se uvode privremene granične zbog migranata i pretnje terorizmom, ali stručnjaci i policijski sindikati izražavaju sumnju u efikasnost tih mera
Nakon što su nemačke vlasi deportovale 28 državljana Avganistana osuđenih za teška krivična dela, oni su u Kabulu pušteni na slobodu s obrazloženjem da krivična dela koja su počinili nisu relevantna. U međuvremenu, nemačke vlasti značajno pooštravaju migrantsku politiku
Osnovni problem je što se licencirani „kanabis klubovi“ još nisu proširili po Nemačkoj onoliko koliko je planirano
Vlada Olafa Šolca predlaže niz mera da poveća broj deportacija iz zemlje nakon što je jedan Sirijac nožem pobio ljude u Zolingenu. Na temi najviše profitiraju desničari
Nakon napada nožem u Zolingenu usledila debata o zabrani nošenja hladnog oružja. „Dosta je bilo“, poručio je posle ubistva u Zolingenu predsednik konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc
Isa al H. (26) je sunitski musliman rođen u sirijskom gradu Deir al-Sor, a u Nemačku je došao krajem decembra 2022. godine i podneo zahtev za azil u Bilefeldu. Godinu dana kasnije dobio je takozvanu supsidijarnu zaštitu, koju često dobijaju izbeglice iz zemalja zahvaćenih građanskim ratom
Sredinom jula, tabloid „Bild“ je objavio ogorčen tekst zato što je grad Erfurt planirao da potroši skoro 2,5 miliona evra da bio preselio – hrčke. Tačnije - njih 39, što bi iznosilo 64.102 evra po hrčku. Štefan Pecold konsultant pri nemačkom ekološkom udruženju NABU rekao je da su se životinje prilagodile svom okruženju, te ne mogu živeti bilo gde
Za bazu NATO u Gajlenkirhenu kod Ahena od sinoć su na snazi posebne mere bezbednosti. Istovremeno se na severu Nemačke vodi istraga zbog preleta dronova iznad kritične infrastrukture u Brunsbitelu. Šta se događa?
Zašto Nemačka sama ne kopa svoj litijum ako je toliko "blago za nemačku automobilsku industriju"? Ovo pitanje postavlja nemačka štampa analizirajući podršku kancelara Olafa Šolca srpskom projektu "Jadar"
Mladi beže sa ovih prostora čim se ukaže povoljna poslovna prilika. Zašto su Nemačka i Austrija obećane zemlje za građane sa ovih prostora
Nemačka je jedan od najvažnijih saveznika Ukrajine u ratu protiv Rusije – i jedan od najvećih donatora vojne pomoći. Ali, prema izveštaju Frankfurter Alegemajne Zontagscajtunga, to se sada menja
Mnogi se od samog početka nisu slagali sa nemačko-ruskim megaprojektom. Diverzija na gasovodu Severni tok je u septembru 2022. označila njegov privremeni kraj
Na aerodromima Keln/Bon, Berlin i Nirnberg letovi su privremeno bili obustavljeni, jer su klimatski aktivisti blokirali više aerodroma u Nemačkoj
U Nemačku ponovo stižu američke rakete dugog dometa. Radi se o bilateralnom nemačko-američkom sporazumu, a ne o zajedničkoj odluci članica NATO. Nisu svi zbog toga srećni
Zalihe litijuma u Nemačkoj manje nego u Srbiji? Ona tvrdi da zalihe litijuma u Nemačkoj nisu toliko obećavajuće i izdašne kao u Srbiji, a dodaje i još jedan razlog zbog kojeg Nemačka traga za litijumom van svoje zemlje: „Mi ovde imamo visoke standarde zaštite životne sredine na koje drugde ne pazimo, ali kod nas moramo da ih se držimo. To onda znači da se brojni projekti uopšte ne isplate ili dugo traje dok se dobiju dozvole. Na svetu ima dovoljno litijuma, nema nestašice, i zato je fokus na svetskom tržištu (uvozu).“Dil Nemačke sa Srbijom problematičan je iz dva razloga, smatra nemačka ekonomistkinja @CKemfert iz @DIW_Berlin #litijum @srecko_matic 👇👇 pic.twitter.com/82mKBOxwo5
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 18, 2024
Naivni prema Vučiću? Na pitanje da li je kancelar Olaf Šolc naivan u odnosu prema srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću na način na koji je možda bivša kancelarka Angela Merkel to bila prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, naša sagovornici odvraća da Nemačka više nije tako naivna. „Jasno treba reći da se Srbija ne može porediti s Rusijom. Ovde se radi o tome da se dobronamerno, prijateljski utiče na Srbiju da se pridržava ekoloških ciljeva i standarda. Naposletku, Srbija hoće u Evropsku uniju, to svi hoćemo, i moramo ići tim zajedničkim putem.“ Izvor: Dojče vele', title: 'Problemi litijumskog dila Nemačke i Srbije: „Ne možemo da izvozimo sopstvene ekološke probleme“', pubdate: '2024-10-18 12:16:55', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Litijum,Nemačka,Olaf Šolc Aleksandar Vučić,Projekat Jadar,Rio Tinto,Rudarenje litijuma", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Problemi litijumskog dila Nemačke i Srbije: „Ne možemo da izvozimo sopstvene ekološke probleme“', 'pageContent': 'Da li je litijumski dil sa Srbijom više dobra vest za privredni razvoj u Nemačkoj ili loša vest za životnu sredinu u Srbiji? „Zapravo i jedno i drugo“, kaže za Dojče vele profesorka Klaudija Kemfert, ekonomistkinja koja se bavi najviše energetikom i zaštitom životne sredine. Za Nemačku je, kaže ona, dobro da smanji zavisnost od Kine koja trenutno ima monopol na ceo proizvodni lanac litijuma. „S druge strane, loše je za životnu sredinu u Srbiji, jer rudarenje litijuma dolazi s opasnostima po životnu sredinu. Ekološki aktivisti to s pravom ističu. Prethodno je na snazi bio moratorijum, to jest, povučena je dozvola (za rudarenje). A onda je ta odluka poništena. To jeste zabrinjavajuće“, ocenjuje Kemfert.Šta je sa nemačkim zalihama litijuma? Kada bi rudarenje trebalo da počne? I zašto toliko traje u Nemačkoj? To su pitanja za @CKemfert iz @DIW_Berlin#litijum @srecko_matic 👇👇 pic.twitter.com/qr2xsG2DXs
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 18, 2024
„Nemačka mora da vrši uticaj“ Dil sa Srbijom je problematičan iz dva razloga, smatra nemačka ekonomistkinja. „Prvo, jer ne možemo da izvozimo sopstvene ekološke probleme.“ Drugi razlog je što „moramo paziti od koga postajemo zavisni. Dobro je ako smo manje zavisni od Kine. S druge strane, u slučaju Srbije moraju se imenovati i problemi, poput slobode štampe. Ili to što ne podržavaju sankcije prema Rusiji“, dodaje ona za Dojče vele. Moguće je, smatra, da se pridržavanje ekoloških standarda obezbedi putem procesa certificiranja rudarenja i proizvodnje u Srbiji. Ali, i pritiskom na srpske vlasti. „Nemačka mora da vrši uticaj. Drugo je pitanje da li će to uroditi plodom. Ali, mora se probati, jer ne ide da Nemačka naprosto drugde izvozi svoje ekološke probleme. Inače, moraće sama da kopa litijum u Nemačkoj“, dodaje Kemfert, šefica Odeljenja za energiju, saobraćaj i životnu sredinu u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanje (DIW Berlin) i predavač na Univerzitetu „Leufana“ u Lineburgu.Da li je litijumski dil sa Srbijom više dobra vest za privredni razvoj u Nemačkoj ili loša vest za životnu sredinu u Srbiji, pitao je @CKemfert iz @DIW_Berlin naš reporter @srecko_matic. #litijum pic.twitter.com/UBULqTygCN
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 18, 2024
Zalihe litijuma u Nemačkoj manje nego u Srbiji? Ona tvrdi da zalihe litijuma u Nemačkoj nisu toliko obećavajuće i izdašne kao u Srbiji, a dodaje i još jedan razlog zbog kojeg Nemačka traga za litijumom van svoje zemlje: „Mi ovde imamo visoke standarde zaštite životne sredine na koje drugde ne pazimo, ali kod nas moramo da ih se držimo. To onda znači da se brojni projekti uopšte ne isplate ili dugo traje dok se dobiju dozvole. Na svetu ima dovoljno litijuma, nema nestašice, i zato je fokus na svetskom tržištu (uvozu).“Dil Nemačke sa Srbijom problematičan je iz dva razloga, smatra nemačka ekonomistkinja @CKemfert iz @DIW_Berlin #litijum @srecko_matic 👇👇 pic.twitter.com/82mKBOxwo5
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 18, 2024
Naivni prema Vučiću? Na pitanje da li je kancelar Olaf Šolc naivan u odnosu prema srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću na način na koji je možda bivša kancelarka Angela Merkel to bila prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, naša sagovornici odvraća da Nemačka više nije tako naivna. „Jasno treba reći da se Srbija ne može porediti s Rusijom. Ovde se radi o tome da se dobronamerno, prijateljski utiče na Srbiju da se pridržava ekoloških ciljeva i standarda. Naposletku, Srbija hoće u Evropsku uniju, to svi hoćemo, i moramo ići tim zajedničkim putem.“ Izvor: Dojče vele', 'pageDate': '2024-10-18 12:16:55', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });Šta je sa nemačkim zalihama litijuma? Kada bi rudarenje trebalo da počne? I zašto toliko traje u Nemačkoj? To su pitanja za @CKemfert iz @DIW_Berlin#litijum @srecko_matic 👇👇 pic.twitter.com/qr2xsG2DXs
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 18, 2024
