Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Ministar odbrane Boris Pistorijus neće biti kandidat SPD-a za kancelara. To je u četvrtak uveče saopštio rukovodstvu partije i poslaničke grupe, a poručio je i u videu objavljenom na Instagramu. Nakon kontroverzne javne debate, otvoren je put za ponovnu kandidaturu kancelara Olafa Šolca.
Građani žele Pistorijusa
Međutim, da se pitaju građani Nemačke, Pistorijus bi bio najprikladniji kandidat SPD-a za kancelara. To je pokazalo aktuelno istraživanje „Nemački trend“ (Deutschlandttrend), koje redovno, za javni servis ARD sprovodi agencija za istraživanje javnog mnjenja „Infratest dimap“, piše DW.
U reprezentativnoj anketi, sprovedenoj među oko 1.300 učesnika s pravom glasa, 60 procenata se izjasnilo za Pistorijusa, koji je već mesecima jedan od najpopularnijih političara u zemlji.
Samo 21 odsto ispitanika podržava aktuelnog kancelara Olafa Šolca, takođe iz SPD-a.
Istovremeno, lidera opozicije Fridriha Merca, kandidata konzervativaca iz redova CDU i CSU, 42 procenata anketiranih smatra dobrim izborom.
Anketa je vršena početkom nedelje, uglavnom putem telefonskih intervjua, i uzima u obzir najnovije političke događaje.
Visok nivo podrške Pistorijusu bio je razlog zašto je u vladajućoj Socijaldemokratskoj partiji izbila žestoka rasprava o tome da li bi Olaf Šolc trebalo ponovo da se kandiduje za kancelara ili bi to ipak trebalo prepustiti Pistorijusu.
Kada se gledaju samo pristalice SPD-a, podrška ministru odbrane još je ubedljivija: 82 odsto njih smatra da je on pogodan da preuzme najvišu političku funkciju u Nemačkoj.
Kako je u četvrtak uveče saopšteno, zvanična odluka da Olaf Šolc ponovo predvodi SPD u kratkoj predizbornoj kampanji koja će trajati do sredine februara, trebalo bi da bude doneta narednog ponedeljka na sednicama Predsedništva i Izvršnog odbora SPD-a.
Pre nešto više od dve nedelje, raspala se koalicija tri partije – socijaldemokrata, Zelenih i FDP-a. Šolc i njegov SPD otada vladaju zemljom u manjinskoj koaliciji sa Zelenima. Vanredni izbori zakazani su za 23. februar.
Olaf Šolc, dakle, ostaje kandidat SPD-a za kancelara. Inače je on, početkom nedelje, tokom samita G20 u Rio de Žaneiru, više puta naglasio da želi ponovo da se kandiduje. Ipak, malo je verovatno da će Šolc, nakon prevremenih izbora, zaista i ostati kancelar. Većina građana želi promenu vlasti.
Građani Nemačke žele promenu vlasti
Na pitanje koja stranka bi ubuduće trebalo da predvodi vladu, 38 procenata ispitanika je odgovorilo: CDU sa svojim predsednikom i kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom. To je sigurno i zato što građani Nemačke već mesecima znaju da konzervativci vode u svim anketama, uključujući i aktuelni „Nemački trend“.
Na redovno pitanje te ankete: Za koju stranku bi glasali kada bi izbori bili u predstojeću nedelju, 33 procenta je odgovorilo: CDU/CSU. Na drugom mestu nalazi se u delovima krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 19 odsto, dok su na trećem mestu Socijaldemokrate i Zeleni, obe sa po 14 procenata.
U ovoj najnovijoj anketi SPD je izgubio još dva procentna poena u odnosu na prethodno istraživanje s početka novembra.
Većina Nemaca ne želi isporuku Taurusa Ukrajini
Među partijama u Nemačkoj vodi se debata o tome da li bi Ukrajina trebalo da dobije nemačke krstareće projektile Taurus, kojima bi mogla da gađa ciljeve i na teritoriji Rusije. Kancelar Olaf Šolc to već dugo odbija, navodeći kao razlog da bi time Nemačka postala učesnik u ratu.
S druge strane, lider opozicije Fridrih Merc podržava isporuku, kao i mnogi političari iz vladajuće stranke Zelenih i bivše vladajuće stranke FDP.
Međutim, 61 procenat ispitanika u ovoj anketi striktno je protiv isporuke tih projektila Ukrajini.
„Naša zemlja je opljačkana, ponekad veoma lukavo, uz pomoć zakona“, rekao je mađarski premijer Peter Mađar, govoreći o poslovima za koje tvrdi da su ostali bez odgovornosti
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
