Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
Ako izuzmemo evropske utakmice, navijača na stadionima ima zaista malo. Čak ni najveće utakmice, derbi između Crvene zvezde i Partizana, nisu ispunjene do poslednjeg mesta
Navijači Crvene zvezde su prvi put masovno skandirali protiv predsednika države Aleksandra Vučića i to na derbiju ABA lige protiv Partizana. Barem su u tome Delije mogle da se slože sa Grobarima
Cene karata za košarkaške utakmice iz godine u godinu rastu u nebesa, a verni navijači Partizana i Crvene zvezde se sve češće žale na „sve goru“ atmosferu. Šta se promenilo
Incident se desio ispred stadiona Novog Pazara, kada je grupa od stotinak navijača napala kordon policije. Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su u Novom Pazaru povređena tri policijska službenika
Direktor fudbalskog saveza Danske Erik Broger Rasmusen pozvao je navijače da se uzdrže od isticanja uvredljivih transparenta tokom turnira i rekao da će proslediti novčane kazne navijačima kada budu identifikovani
U napadu na srpske navijače pred večerašnju utakmicu sa reprezentacijom Engleske učestvovali su po nekim izvorima engleski a po nekim – albanski navijači. Bilo je povređenih. Policija Hamburga je pucala na čoveka koji im je pretio krampom, jedan razočarani navijač Hrvatske razbio televizor
Najmanje dvanaest osoba je povređeno tokom sinoćne tuče pristalica Olimpijakosa i Panatinaikosa u Berlinu na završnom turniru košarkaške Evrolige. Ambasada Srbije u Berlinu potvrdila je da nijedan državljanin Srbije nije povređen niti uhapšen u ovim sukobima
Snimci nasilništva negde bi bili sudski dokazni materijal. U Srbiji to nije slučaj. Ovde saradnicima generalnog sekretara Vlade služe za sticanje reputacije na ulici i tribinama
Navijač Crvene Zvezde D. M. je na trećoj utakmici finalne serije ABA lige pljuvao i psovao igrače Partizana i pokušao da ih gađa stolicom. D. M. je Draško Marković, izvršni direktor Telekoma zadužen za ljudske resurse
U transparentu sa gore citiranim natpisom na vaterpolo utakmici Crvena zvezda - Šabac Više javno tužilaštvo nije prepoznalo elemente nacionalne i verske netrpeljivosti. To mu u interpretaciji Tužilaštva dođe, valjda, kao malo agresivniji izraz nekog nesviđanja, tipa „ne sviđa mi se tvoja frizura“, pa na toj osnovi i „ne sviđa mi se hrvatsko poreklo“ trenera crveno-belih Mirka Vičevića, pa nećemo sa njim da se bratimimo, a čije je značenje zapravo nedvosmisleno: marš iz Zvezde Hrvatu jedan
Prevod
Nikolaj Velimirović u hali
Tako je nekako i počelo. Onda kada obično kreće nezvanična himna „Da volim crno-bele“ sa zvučnika je puštena - Pobedna pesma Nikolaja Velimirovića. To se nikada ranije nije desilo.
Naricanje sa zvučnika pratilo je dizanje tri spojena prsta (popularno soljenje) u Partizanovom kopu tzv. najvatrenijih navijača i zbunjenost u ostatku hale.
Vladika Nikolaj Velimirović na utakmici kluba koji se zove „Partizan“. Koji je mozak to smislio?
Činilo se da je to „u čast“ nedavno preminulog generala i ratnog zločinca Nebojše Pavkovića. U kopu je razvijen kasnije njegov lik i pevalo se „general Pavković jedan je od nas“, i hala opet to nije prihvatila kao ni obično, kad krene turbo-srbovanje.
A onda je počelo.
„Idite u Ćacilend"
Tokom druge četvrtine, neko je iznad Partizanove klupe razvio transparent podrške studentima. Cela hala je počela repertoar „Pumpaj" i „Studenti, studenti“, uz uobičajene poruke predsedniku Aleksandru Vučiću.
Neki krupni tipovi su hteli da otmu transparent, ali je narod odbranio navijača sa njim.
Izgleda da se deo vatrenog kopa pridružio tom skandiranju protiv vlasti. Na to je dvadesetak lojalista, onih što stoje najbliže vođi navijača, jurnulo. Izbila je tuča. Nekoliko momaka je ugaženo.
Pored ovog reportera, jedno dete je plakalo potreseno scenama. Svi se ovde znamo - četiri godine dolazimo na ista mesta. Bilo je mučno.
Sam vođa navijača je stigao kasno, uspeo da razdvoji tuču i izgura iz hale ove koji su dobili batine. Policije nije bilo tu.
Ostatak hale je vikao lojalistima „Idite u Ćacilend“, „Cigani, cigani“ i „Napolje, napolje“.
Zbilja, polovina navijača iz kopa, iza koša, otišla je iz hale. Od ostalih većina je - sela. A to je na utakmicama Partizana inače blasfemija.
Bio je to bojkot vođstva Partizanove tribine koje je, okruženo sa oko 120 lojalista, jedino ostalo tamo da stoji.
Šta nam to govori
Navijanje je sasvim puklo. Ovaj sa megafonom više nije ni pokušavao. Cela hala protiv 120 lojalista koji su jalovo svima pokazivali srednji prst.
Bilo je još dobacivanja, 20.000 ljudi je tu i tamo otpočinjalo navijanje spontano, bez vođa navijača.
Ali više to nije bilo to. O košarci je malo ko mislio jer se, tako su govorili ljudi, timu ništa ne može zameriti kad je navijanje ukupno ovakvo.
Ovaj novinar je sa Partizanom prošao sve i svašta i drži da je navijanje patnja sa kratkim srećnim prekidima. Ali ovako mučnoj utakmici još nikad nije prisustvovao.
Ali, dobra je to paradigma društva danas. Narod protiv vlasti, rešen. I šaka lojalista, ali još više rešena - kasta tender-dahija, funkcionera ili, kao među ćaci-navijačima Partizana, sitnih kriminalaca.
Oni su toliko rešeni jer mogu da izgube sve što im ionako ne pripada. Tako će i biti.
',
title: '„Idite u Ćacilend“: Kako su grobari ustali protiv 120 lojalista',
pubdate: '2025-10-25 10:38:19',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Ćacilend,KK Partizan,Košarka,Navijači",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': '„Idite u Ćacilend“: Kako su grobari ustali protiv 120 lojalista',
'pageContent': '
Tek posle utakmice sam shvatio - navijači Partizana koji su pratili na televiziji mogli su blaženo da se nerviraju zbog kataklizmične igre svog tima u drugom poluvremenu. Košarkaši Pariza oduvali su oslabljeni Partizan usred Beograda.
Brzi regleri Telekomove televizije Arena Sport ionako guše povike iz hale kada ti povici nisu zgodni po vlast. Komentator ne sme ništa da kaže.
Ali u hali, ispunjenoj maltene do poslednjeg mesta, bilo je mučno iz drugih razloga.
Trenutak kada vođe navijača Partizana dolaze da uklone transparent ali ne uspevaju.
Nakon nekog vremena su se vratili u većem broju posle čega je došlo do tuče.
Grobari tako postaju Vučićeva privatna vojska a sportski klubovi u okviru JSD očekivano dobijaju nove drzavne sponzore pic.twitter.com/44YZwOeMoL
Tako je nekako i počelo. Onda kada obično kreće nezvanična himna „Da volim crno-bele“ sa zvučnika je puštena - Pobedna pesma Nikolaja Velimirovića. To se nikada ranije nije desilo.
Naricanje sa zvučnika pratilo je dizanje tri spojena prsta (popularno soljenje) u Partizanovom kopu tzv. najvatrenijih navijača i zbunjenost u ostatku hale.
Vladika Nikolaj Velimirović na utakmici kluba koji se zove „Partizan“. Koji je mozak to smislio?
Činilo se da je to „u čast“ nedavno preminulog generala i ratnog zločinca Nebojše Pavkovića. U kopu je razvijen kasnije njegov lik i pevalo se „general Pavković jedan je od nas“, i hala opet to nije prihvatila kao ni obično, kad krene turbo-srbovanje.
A onda je počelo.
„Idite u Ćacilend"
Tokom druge četvrtine, neko je iznad Partizanove klupe razvio transparent podrške studentima. Cela hala je počela repertoar „Pumpaj" i „Studenti, studenti“, uz uobičajene poruke predsedniku Aleksandru Vučiću.
Neki krupni tipovi su hteli da otmu transparent, ali je narod odbranio navijača sa njim.
Izgleda da se deo vatrenog kopa pridružio tom skandiranju protiv vlasti. Na to je dvadesetak lojalista, onih što stoje najbliže vođi navijača, jurnulo. Izbila je tuča. Nekoliko momaka je ugaženo.
Pored ovog reportera, jedno dete je plakalo potreseno scenama. Svi se ovde znamo - četiri godine dolazimo na ista mesta. Bilo je mučno.
Sam vođa navijača je stigao kasno, uspeo da razdvoji tuču i izgura iz hale ove koji su dobili batine. Policije nije bilo tu.
Ostatak hale je vikao lojalistima „Idite u Ćacilend“, „Cigani, cigani“ i „Napolje, napolje“.
Zbilja, polovina navijača iz kopa, iza koša, otišla je iz hale. Od ostalih većina je - sela. A to je na utakmicama Partizana inače blasfemija.
Bio je to bojkot vođstva Partizanove tribine koje je, okruženo sa oko 120 lojalista, jedino ostalo tamo da stoji.
Šta nam to govori
Navijanje je sasvim puklo. Ovaj sa megafonom više nije ni pokušavao. Cela hala protiv 120 lojalista koji su jalovo svima pokazivali srednji prst.
Bilo je još dobacivanja, 20.000 ljudi je tu i tamo otpočinjalo navijanje spontano, bez vođa navijača.
Ali više to nije bilo to. O košarci je malo ko mislio jer se, tako su govorili ljudi, timu ništa ne može zameriti kad je navijanje ukupno ovakvo.
Ovaj novinar je sa Partizanom prošao sve i svašta i drži da je navijanje patnja sa kratkim srećnim prekidima. Ali ovako mučnoj utakmici još nikad nije prisustvovao.
Ali, dobra je to paradigma društva danas. Narod protiv vlasti, rešen. I šaka lojalista, ali još više rešena - kasta tender-dahija, funkcionera ili, kao među ćaci-navijačima Partizana, sitnih kriminalaca.
Oni su toliko rešeni jer mogu da izgube sve što im ionako ne pripada. Tako će i biti.
