Pozeri umesto navijača: Ko ima para da gleda košarku?

Minut do kraja ostao je na košarkaškoj utakmici Partizana sa Bajernom u Beogradskoj areni 15. oktobra, kada je bilo izvesno da će „crno-beli“ zabeležiti svoju prvu pobedu u Evroligi ove sezone. Dok su se verni navijači euforično radovali prvom trijumfu i dobro odigranom meču, ispod radara je ostala druga slika sa tribina – reka gledalaca sa nivoa 200 koja je pohitala ka izlazima pre kraja utakmice, žureći da što pre sedne u svoje automobile i odjuri kući pre nego što 20.000 navijača blokira saobraćaj oko Beogradske arene.

Kada je halom odjeknuo zvuk sirene, donji nivo je – sa izuzetkom tradicionalno krcatog juga – bio poluprazan. Oni navijači koji su ostali na tribinama kako bi pozdravili igrače uglavnom su bili na nivou 400, toliko daleko od tribina da je aplauz, iako iskren, zvučao malodušno.

Tako je proslavljena prva pobeda Partizana ove sezone – deo navijača na tribinama, deo na pola puta do kuće. Scena koja je do pre nekoliko godina bila, maltene, nezamisliva. Šta se u međuvremenu promenilo?

Sve skuplje sezonske karte

Iako srpski navijači već godinama oduševljavaju ljubitelje košarke širom sveta, u poslednje vreme se nakon gotovo svakog meča u Beogradskoj areni javljaju na društvenim mrežama nezadovoljni atmosferom koja je „nikad gora“ – nezavisno od toga da li se radi o utakmicama Partizana ili Crvene zvezde.

„Na nivou 200 opet pozorište“, jedan je od brojnih ogorčenih komentara.

Kao jedan od glavnih razloga nešto lošije atmosfere uglavnom se navode visoke cene karata – sezonske ulaznice su iz godine i godinu sve skuplje, u čemu posebno prednjači Partizan. Klub iz Humske je ove godine posebno naljutio navijače kada je objavio da će sezonske ulaznice biti u digitalnom formatu, a da će se njihova izrada u fizičkom obliku doplaćivati 3000 dinara.

Cena sezonskih karata iz godine u godinu raste. Na primer, ukoliko ste bili „novi“ sezonac prošle godine, za centralni deo nivoa 400 biste morali da izdvojite 25.000 dinara. Ove godine je za istu uslugu bilo potrebno izdvojiti 30.000 dinara, na šta treba dodati i cenu članske karte koja košta nekoliko hiljada dinara, a koja je uslov za kupovinu sezonske karte, kao i dodatni trošak ukoliko želite da svoju sezonsku ulaznicu imate u fizičkom obliku.

Razlika je još veća kada se uporedi cena skupljih karata. Sektor standard 1 na nivou 200 je prošle godine koštao 70.000 dinara, a ove godine je za isto mesto bilo potrebno izdvojiti 15.000 dinara više, ne računajući skrivene troškove.

Foto: Unsplash / JC Gellidon

Skupa i voda

Zbog visoke cene ulaznica, kako sezonskih, tako i pojedinačnih, košarka sve više postaje luksuz. Istovremeno, na sedištima pored terena – čija cena dostiže i do milion dinara – sve češće sede poznate ličnosti, „tiktokeri“, estradni umetnici i drugi ljudi koji nisu karakteristični za svet košarke – navijači se često žale da navijanje postaje „pomodarstvo“.

Uz to, nije na odmet spomenuti i visoke cene osveženja unutar Arene – za čašu vode je potrebno izdvojiti najmanje 300 dinara, a za sok najmanje 500. Ako ste roditelj koji je na utakmicu došao sa decom, samo za piće na utakmici treba izdvojiti pozamašnu svotu novca.

Iz svih ovih razloga, mnogi istinski ljubitelji košarke sve češće odlučuju da utakmicu gledaju na televiziji.

Različita mišljenja navijača

Ipak, nisu svi ovog mišljenja. Aleksandra iz Aranđelovca (21) nekoliko godina ide na Partizanove utakmice i tvrdi da „atmosfera zbog viših cena karata nije ništa slabija nego prethodnih godina“.

„Na prave navijače ne utiče cena karata. Mislim da je atmosfera na Partizanovim utakmicama najbolja u Evropi i da nijedan klub nema navijače kao što ima Partizan. Klubu će se uvek pružiti ista podrška, bili oni u tom trenutku među prvih pet ili poslednjih pet ekipa“, kaže Aleksandra, te da je, sa izuzetkom finalne utakmice ABA lige protiv Crvene zvezde pre dve sezone, kada je Partizan posle dugogodišnje suše podigao trofej regionalne lige, svaku utakmicu gledala sa gornjeg nivoa tribina.

Sa druge strane, Sara iz Beograda (22) od malena posećuje Partizanove utakmice i smatra da je cena karata „sigurno uticala na ponekad slabiju atmosferu kada igra Partizan u Areni, ali je i dalje veliki broj ljudi prisutan zbog Željka Obradovića“.

Ni navijači Crvene nisu najzadovoljniji atmosferom u Areni.

„Jače cene karata povlače to da ih kupuju imućniji koji dolaze da piju koka-kolu i jedu kokice. Maksimalno što rade od navijanja je aplaudiranje i snimanje za društvene mreže“, kaže za „Vreme“ Ivana iz Pančeva (22).

Neki od sagovornika „Vremena“ smatraju da postoji razlika između samih navijača dva večita rivala.

„Atmosfera na Zvezdinim utakmicama je slabija nego na Partizanovim jer Zvezdini navijači u košarci nisu školovana publika, kao što je slučaj sa Partizanom. Takođe, lošija je atmosfera i jer Zvezda godinama ima velika ulaganja, a slabe rezultate – za razliku od Partizana koji ima dobre evropske rezultate i samo prisustvo Željka stvara veliki ‘hajp‘“, kaže Vuk iz Beograda (22).

On, ipak, dodaje i da deo krivice za lošu atmosferu imaju i „visoke cene karata, kao i dolazak influensera na utakmice“.

Međutim, treba dodati da su sezonske ulaznice Crvene zvezde i dalje dosta povoljnije nego što je to slučaj sa večitim rivalom. Na primer, najjeftinija ulaznica za Partizan – nivo 400 bočno – je ove sezone iznosila 25.000 dinara (za nove sezonce), dok su „crveno-beli“ ceo nivo 400 cenili na 18.000 dinara.

Selidba u Pionir: Ko će izvisiti?

Pitanje upliva kapitalizma i amerikanizacije evropske košarke otvara se svaki put kada se u Areni začuje škripa patika na parketu. Najnoviji slučaj u kome će biti oštećeni navijači plićeg džepa jeste činjenica da se zbog teniskog turnira košarkaške utakmice Partizana i Crvene zvezde privremeno sele iz Beogradske arene u halu „Aleksandar Nikolić“ (bivši Pionir). Ovo je razljutilo brojne verne navijače večitih rivala.

Računica je jasna: Partizan je za ovu sezonu prodao oko 16.000, a Crvena zvezda oko 11.000 sezonskih ulaznica. Kako “Pionir” može da primi oko 8.000 ljudi, a i u tom slučaju će tribine biti krcate, polovina Partizanovih i 3.000 Zvezdinih „sezonaca“ izvisiće za ono što su uredno platili još pre početka sezone – priliku da gledaju svoj tim na svakoj domaćoj utakmici.

Iako klubovi nisu krivi za odluku Beogradske arene, upitan je način na koji su se poneli prema najvernijim navijačima. Tu se, pre svega, misli na Partizan, koji je objavio da će na utakmicu sa Monakom koja se igra u sredu moći da uđu samo vlasnici sezonskih ulaznica sa nivoa 200.

Zvezda je postupila nešto poštenije, saopštivši da će dati priliku svim sezoncima da se izjasne da li će doći na utakmicu sa Panatinaikosom koja se igra 1. novembra. Međutim, ostaje pitanje šta će „crveno-beli“ učiniti ako interesovanje bude veće nego što kapacitet hale dozvoljava – a sva je prilika da hoće. Kako će se u tom slučaju određivati ko ima prednost prisustva utakmici?

Kako se „ljubav prema klubu“ ne može kvantitativno izmeriti, čini se da će i u tom slučaju bolje proći oni sa dubljim džepom.