Ekonomija
Svetska banka: Srbija značajno povećala javni dug
Izveštaj Svetske banke navodi da je Srbija značajno povećala javni dug, ali prognozira ubrzanje ekonmskog rasta i pad inflacije, konstatuje rast stope zaposlenosti i pad stope siromaštva
Izveštaj Svetske banke navodi da je Srbija značajno povećala javni dug, ali prognozira ubrzanje ekonmskog rasta i pad inflacije, konstatuje rast stope zaposlenosti i pad stope siromaštva
Konkretne prednosti su pre svega širenje baze investitora zainteresovanih za ulaganja, izjavio je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Nikola Dragašević
Srbija je dobila novi investicioni kreditini rejting. Ekonomista Saša Đogović objašnjava za „Vreme” šta to tačno znači za privredu i građane
Srbija duguje 3,438 milijardi evra, po osnovu kredita stranim vladama, dok je dug kineskoj Eksport-Import banci 2,518 milijardi evra
Pre deset godina dug je bio 305 miliona evra, a sada je 3,7 milijardi evra. Protekle decenije krediti su uzimani za infrastrukturne projekte
Od dvadeset milijardi evra, za koliko je vlast SNS povećala javni dug, tek mali deo novca otišao je u investicije, dok je ostalo proćerdano, a vraćamo sa kamatom, navodi Dušan Nikezić iz Stranke slobode i pravde
Javni dug je u poslednjih 11 godina povećan sa 15,3 na 35,6 milijardi evra, a poseban problem predstavlja to što je, uprkos tvrdnjama ministra finansija da “kredite koristimo za višegodišnje investicije, a ne za potrošnju”, od novih 20 milijardi evra duga samo 6 milijardi evra uloženo u infrastrukturu, dok je preostalih 14 milijardi otišlo u potrošnju ili isparilo. To je kao da ste u banci uzeli kredit od 20 hiljada evra, pa za 6 hiljada evra popravili krov i zamenili prozore na kući, a 14 hiljada evra pojeli i popili. Problem je što morate da vratite ceo dug od 20 hiljada evra, i to sa kamatom
Za radove će biti uzeta dva krediti u ukupnom iznosu od oko 190 miliona evra. Linijsku infrastrukturu gradiće kompanija „Power Construction Corporation of China“
Vlada Srbije nedavno je pokušala da dogovori reprogram svojih obaveza prema kineskim kreditorima, ali partneri iz Pekinga nisu bili zainteresovani za bilo kakve ustupke. Nakon negativnog odgovora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zatražio pomoć od premijera Luksemburga Gzavijea Betela na marginama evropskog samita u Moldaviji početkom ovog meseca
"Ova mera je možda politički popularna i neko možda misli da može kratkoročno da pod ignedomaću tražnju. Međutim, s obzirom na strukturu i slabosti naše ekonomije, ova mera će u praksi uglavnom samo povećati javne rashode i javni dug i podstaći inflaciju", keže profesor Ekonomskog fakulteta za portal "Vremena"
Kao što je bila potrebna epidemija da se uspostave novi oblici kontrole nad građanima, tako je ustanovljen i novi običaj: daj ljudima nekoliko desetina evra pred izbore i dobrim će ti se vratiti. Došlo se tako već do 30 milijardi evra javnog duga koje će već neko jednom da vraća sa kamatom