Posle najave o uvođenju i odlaganja, stigao je novi datum od kada će Amerika uvesti sankcije na robu iz uvoza. Prema novoj najavi američkog predsednika Donalda Trampa, carine stupaju na snagu 1. avgusta, i za Srbiju su smanjene za dva odsto u odnosu na prethodnu najavu
Komentarišući odnos vlasti prema obrazovanju, profesor Miodrag Zec podsetio je na Dositeja Obradovića, prvog ministra prosvete, i njegovu ulogu u uvođenju prosvetiteljstva u Srbiju. Danas, kaže Zec, ostao je samo krompir – simbolički i bukvalno – dok se znanje i obrazovanje potiskuju
Potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom u julu 2024, Srbija je oslobodila carina 60 odsto robe, dodatno povećavši deficit u razmeni s Kinom, ali i omogućila rast izvoza od 65 odsto. Ipak, evropske zemlje ostaju ključni partneri, posebno u oblasti finansiranja i ulaganja
Usred globalne ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini i sankcijama, Rusija razmatra ograničenje izvoza strateških sirovina poput uranijuma, titanijuma i nikla. Iako Zapad nastoji da smanji svoju zavisnost, ove sirovine su i dalje od vitalnog značaja za američku i evropsku industriju
Nijedna zemlja u Evropi nije toliko proruski orijentisana kao Srbija koja i dalje odbija da se pridruži bilo kakvim sankcijama protiv Moskve. Uprkos tome, naoružava Ukrajinu što Kremlj jednostavno prećutkuje. Kako je došlo do ove situacije
Srpski zvaničnici izokola su potvrdili ono što su poljoprivrednici već rekli: Srbija zaustavlja izvoz ulja jer razmatra kolike rezerve ima. Doduše, Vučić i ostali poručuju Crnogorcima da ništa ne brinu - susedna zemlja sasvim zavisi od srpskog ulja
Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu, i procenjuje se da je trenutno vredan oko 25 miliona evra. Na Rakija festu u Beogradu predstavili su se proizvođači, a najbolji su nagrađeni
Sjedinjene Države imaju puno razumevanja za Aleksandra Vučića jer Srbija masovno naoružava Ukrajinu, piše „Frankfurter algemajne cajtung“. Izvori tog lista posebno hvale srpske rakete kalibra 122 milimetra
Izvoz Ziđin majninga iz Brestovca bio je 957,1 milion evra, Ziđin kopera iz Bora 633,5 miliona, a HBIS grupe, vlasnika smederevske železare, 458,9 miliona evra. Među najvećim izvoznicima su i Naftna industrija Srbije sa 329,1 milion evra, Hemofarm iz Vršca sa 289,9 miliona, SCM pover iz Beograda sa 282,9 miliona, Filip Moris iz Niša sa 242,5 milion, Mint automotiv iz Loznice sa 237,8 miliona i Gorenje iz Valjeva sa 237,1 milion evra
Baze podataka pokazuju da su proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni u Rusiju preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu "visoko rizičnih proizvoda" i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji, javlja Radio Slobodna Evropa
Srbija bi mogla da na jedno od najmnogoljudnijih tržišta na svetu izvozi svoj višak pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja i voća, a pre svega jabuka
Sporazumi, kakav je Sporazum o slobodnoj trgovini koji je Srbija potpisala sa Kinom, se ne prave za danas, već za narednih 10-20 godina. To je sjajna prilika za srpske izvoznike. Da li mi to možemo da iskoristimo? To je već drugi par rukava, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić
Cena pšenice je dvostruko niža nego prošle godine, i kreće se oko 20 dinara po kilogramu, a to prema rečima poljoprivrednika ne pokriva ni troškove proizvodnje. Uz to, Srbija se suočava i sa ozbiljnim logističkim problemima kada je reč o izvozu žitarica
“Važno je da kod svih proizvođača postoji saznanje, svest o tome da baš njihovi proizvodi mogu biti kontrolisani. Znate, šumu nije sačuvao šumar, nego strah od šumara”
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede negira današnje objave po društvenim mrežama da je EU Srbiji zabranila izvoz voća, i moli da se ne širi panika
Zbog suše, kukuruza će biti manje za tonu i po ispod očekivanja. Za izvoz ćemo koristiti zalihe. Prinos voća će biti za 10 do 15 odsto manji. Liga socijalista Vojvodine traži hitno proglašenje elementarne nepogode zbog suše
sr sr Kako je ranije pisao „Forbs Srbija“, zbog uvedenih carina pre svega bi mogao da strada izvoz automobilske industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija). Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.
Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama.
S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, ne izvozimo puno u SAD u odnosu na Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni, pisao je „Forbs“, jer će i druge zemlje biti pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za naše izvoznike.
To znači da će efekta na Srbiju sigurno biti iako SAD nisu naše veliko izvozno tržište. Ali, nisu ni za zanemarivanje.
Pismo za 14 zemalja Tramp je pismo o uvođenju novih carina uputio liderima 14 zemalja, među kojima su Japan i Južna Koreja, kojima je određena carina od 25 odsto. Ista visina carine određena je i za Maleziju, Kazahstan i Tunis. Južnoj Africi, Bosni i Hercegovini uvedene su carine od 30 odsto, Indoneziji 32 odsto, Bangladešu 35 odsto, Kambodži i Tajlandu 36 odsto, a Laosu i Mjanmaru 40 odsto. Bosni i Hercegovini u prvoj raspodeli brojki trebalo je da budu uvedene carine od 35 odsto.', title: 'Tramp: Carine Srbiji od 35 odsto od 1. avgusta - koje su posledice za našu privredu', pubdate: '2025-07-08 08:50:14', authors: authors, sections: "Ekonomija", tags: "Američke carine,Carine,Donald Tramp,Ekonomija,Izvoz", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Tramp: Carine Srbiji od 35 odsto od 1. avgusta - koje su posledice za našu privredu', 'pageContent': 'Američki predsednik Donald Tramp obavestio je 14 država o novim carinskim stopama koje će stupiti na snagu 1. avgusta. Među njima je i Srbija kojoj se uvode carine od 35 odsto umesto najavljenih 37. Tramp je početkom aprila prodrmao svet vešću da uvodi recipročne carine na uvezenu robu u Sjedinjene Američke Države, stvarajući zabrinutost o novom carinskom ratu. Najavio je tada osnovnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto. Među njima se našla i Srbija, koja ima carine od 74 odsto na uvezenu robu iz Sjedinjenih Država. Carine je trebalo da stupe na snagu 9. jula, ali su odložene, pa je Tramp sada saopštio da će važiti od 1. avgusta 2025. Smanjenje od dva odsto za Srbiju U pismu predsedniku Srbije Aleksandar Vučiću, Tramp je naveo da će Sjedinjene Države naplaćivati carinu od 35 odsto na srpske proizvode. Sa ovim postupkom, kako je saopštio Tramp na mreži Thruth Social, krenuće se od 1. avgusta 2025. godine. „Naš odnos je bio daleko od recipročnog... Počev od 1. avgusta 2025. godine, naplaćivaćemo Srbiji carinu od samo 35 odsto na sve srpske proizvode poslate u Sjedinjene Države, odvojeno od svih sektorskih carina. Roba koja se transportuje da bi se izbegla viša carina biće podložna toj višoj carini. Molimo Vas da razumete da je broj od 35 odsto daleko manji od onoga što je potrebno da se eliminiše razlika u trgovinskom deficitu koju imamo sa vašom zemljom”, naveo je, između ostalog, Tramp u pismu Vučiću. Kako je dodao, neće biti carina ako Srbija ili kompanije iz Srbije odluče da grade ili proizvode u Sjedinjenim Državama. Ako Srbija odluči da podigne sopstvene carine, taj broj biće dodat na 35 odsto koje će naplaćivati SAD.— Ivana Konstantinović (@Iva_Konstanca) July 7, 2025Loš potez za svetsku privredu Kako je ranije za „Vreme” objasnio ekonomista Ljubomir Madžar, uvođenje carina je loša mera koja će se odraziti na efikasnost svetske privrede u celini. „To je situacija u kojoj svi gube na nešto duži period, a na kratak rok može da se desi da neko nešto ulovi, ali se posle to skupo plaća na gubicima na efikasnosti, jer carine su veliki neprijatelj efikasnosti privređivanja”, kazao je Madžar. Odluka Trampove administracije inspirisana je, pored ostalog, i činjenicom da je u drugim delovima sveta proizvodnja mnogo jeftinija nego u Americi, „zato što su američke nadnice vrlo visoke i naravno da se isplati preseliti firmu u Kinu gde još ima mnogo jeftine, dobre i disciplinovane radne snage”. „Što se efekata na Srbiju tiče, prvo i najsigurnije što može da se kaže je da ti efekti neće biti povoljni. S druge strane, mi nemamo neke preterano razvijene ekonomske veze sa Amerikom. Ona ne spada ni u prvih pet spoljnotrgovinskih partnera prema obimu spoljnotrgovinske razmene. Neki direktan efekat ne može biti velik, ali će prilično veliki biti indirektni efekti jer će ceo svet teže privređivati i postati manje efikasan nego što bi bio da nije tih ludih Trampovih carina”, pojasnio je Madžar. Komentarišući visoke carine koje Srbija ima na robu koju uvozi iz SAD, Madžar je rekao da je u svetskim krugovima prihvaćeno da nerazvijene zemlje mogu da uvedu više carine. „Prvo, one ne učestvuju mnogo u svetskim trgovinskim tokovima, pa se to i ne odrazi mnogo na celinu, a drugo, to je za njih dobro jer su veoma neefikasne. Sa niskom efikasnošću ne mogu da se probiju na svetsko tržište, a ta tolerancija asimetričnog sistema oporezivanja, tj. carinjenja, malo olakšava položaj nerazvijenih zemalja i otvara vrata svetskog tržišta. To je način da se nerazvijenim zemljama olakša pristup svetskom tržištu”, pojasnio je Madžar. Ko će u Srbiji najviše osetiti posledice?
Kako je ranije pisao „Forbs Srbija“, zbog uvedenih carina pre svega bi mogao da strada izvoz automobilske industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija). Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.
Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama.
S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, ne izvozimo puno u SAD u odnosu na Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni, pisao je „Forbs“, jer će i druge zemlje biti pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za naše izvoznike.
To znači da će efekta na Srbiju sigurno biti iako SAD nisu naše veliko izvozno tržište. Ali, nisu ni za zanemarivanje.
Pismo za 14 zemalja Tramp je pismo o uvođenju novih carina uputio liderima 14 zemalja, među kojima su Japan i Južna Koreja, kojima je određena carina od 25 odsto. Ista visina carine određena je i za Maleziju, Kazahstan i Tunis. Južnoj Africi, Bosni i Hercegovini uvedene su carine od 30 odsto, Indoneziji 32 odsto, Bangladešu 35 odsto, Kambodži i Tajlandu 36 odsto, a Laosu i Mjanmaru 40 odsto. Bosni i Hercegovini u prvoj raspodeli brojki trebalo je da budu uvedene carine od 35 odsto.', 'pageDate': '2025-07-08 08:50:14', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
English
Deutsch
Русский