Foto: Marija Janković
Baze podataka pokazuju da su proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni u Rusiju preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu "visoko rizičnih proizvoda" i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji, javlja Radio Slobodna Evropa
Na šestom spratu zgrade u Ulici Nikole Marakovića u beogradskom predgrađu Rakovica, izgrađenom sedamdesetih godina registrovana je firma „Kominvex“. Reč je kompaniji koja je od početka invazije na Ukrajinu do avgusta 2023. za manje od godinu i po dana u Rusiju izvezla robu u vrednosti većoj od 140 miliona dolara, pokazuju podaci do kojih je došao Radio Slobodna Evropa.
Trećina izvezenih proizvoda, odnosno roba vredna više od 50 miliona dolara, prema carinskim oznakama su elektronske komponente koje se nalaze na sankcijama Evropske unije jer mogu biti korišćene u vojnoj industriji. Brojevi govore o velikoj trgovinskoj firmi, ali na zgradi gde je registrovana ne postoji nikakva oznaka. Niko ne odgovara ni na interfon, ni na zvono ispred vrata stana broj 36.
Prema istraživanju RSE, „Kominvex“ je jedna od više desetina kompanija koje su registrovane u Srbiji a koje su od početka rata, od februara 2022. izvozile proizvode u Rusiju. Na osnovu podataka iz baza o međunarodnoj trgovini, RSE je analizirao više od 14.000 pošiljki koje su u Rusiju stigle u ovom periodu.
Firma „Kominvex“ je osnovana 2005. godine. Do prošle godine delatnost joj je bila trgovina na veliko delovima i opremom za motorna vozila. Na sajtu firme i danas se nudi prodaja anlasera i alternatora za teretna i privredna vozila. Prema istraživanju RSE, posao sa traktorima nije proizvodio minuse.
Podaci iz finansijskih izveštaja firme koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Srbije, pokazuju dobit od 67 dolara u 2018. godini. Tokom 2021. dobit je bila oko 1.600 dolara.
Sve se menja 2022. Tada je „Kominvex“, nakon plaćanja svih obaveza i poreza, imao čistu dobit od 1,5 miliona dolara, odnosno hiljadu puta više u samo jednoj godini. Podaci APR-a pokazuju da su se prihodi od prodaje robe uvećali skoro hiljadu puta, prenosi RSE.
Ove baze pokazuju da su proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji.
Srbija se od početka rata u Ukrajini do danas nije usaglasila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji. Višemesečno istraživanje RSE otkriva kako su u ovakvom vakumu, bez zakonskih ograničenja, pojedine srpske firme zaradile milione. Kako je pokazalo istraživanje RSE, do kupaca u Rusiji su preko srpskih papira stizali najsavremeniji tehnološki proizvodi.
U nekim slučajevima radilo se o robi najvećih američkih proizvođača mikroelektronskih kompjuterskih delova kao što su „INTEL“ ili „AMD“. Pojedine srpske firme pojavljuju se i kao izvoznici delova za avioindustriju Rusiji. Reč je o robi koja je od početka agresije na Ukrajinu pod strogim sankcijama. Mehanizmi i rute preko kojih pošiljke putuju su različiti.
Podaci RSE ukazuju i da je deo robe proizvedene na Zapadu, preko papira srpskih firmi reeksportovan u Rusiju iz država istočne Azije. Analizom podataka baza „ImportGenius“ i „Sinoimex“ RSE je utvrdio da je od početka invazije na Ukrajinu, u Rusiji carinjeno na hiljade različitih proizvoda koje su izvezle srpske firme. U ovu trgovinu najčešće su se uključivale javnosti nepoznate firme.
Najveće pošiljke ovih proizvoda u Rusiji su primile dve firme „Bitteria“ i „Velestor“, pokazuju podaci baze „Sinoimex“, piše RSE. „Bitteria“ se od 14. septembra 2023. godine nalazi na listi sankcija SAD, kada je na dugačku listu OFAC-a stavljeno još 100 drugih privrednih subjekata i osoba.
Ceo tekst pročitajte na RSE.
M.J./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
