Francuzi su u drugom krugu predsedničkih izbora birali između “kuge i kolere”. Uprkos ubedljivoj pobedi, u polarizovanom društvu ponovo izabranom predsedniku Emanuelu Makronu ne smeši se ništa dobro na parlamentarnim izborima koji se održavaju 12. i 19. Juna. I radikalna levica i radikalna desnica najavljuju oštru borbu za premijersku funkciju
Istraživanja javnog mnjenja pred tradicionalni TV duel predsedničkih kandidata Emanuelu Makronu daju prednost u odnosu na Marin le Pen. Drugi krug predsedničkih izbora održava se u nedelju 24. aprila
Nakon prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj Emanuel Makron vodi za nešto preko četiri procenata ispred Marin le Pen. Predvodnica desnice će tu razliku lako nadoknaditi iz rezervoara glasova druge ekstremno desne partije Rekonkista koja je osvojila blizu 7 odsto. O pobedniku će odlučivati glasači levice Žan-Lika Melanšona, a nimalo sigurno nije da će oni pohrliti Makronu koji u pitanje dovodi socijalne tekovine Francuske
Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, u drugi krug će ući Makron i Le Pen. U ovom trenutku pobeda Makrona u drugom krugu deluje kao najverovatnija iako se razlika između njih dvoje smanjivala bukvalno iz dana u dan
Džoli je tajno prodala svoj udeo u zajedničkoj vinariji na jugu Francuske, tvrdi Bred, a kupca, ruskog oligarha, naziva agresivnim konkurentom treće strane. Vinarija je procenjena na oko 164 miliona dolara
Tokom sedmogodišnjeg rata za nezavisnost, od 1954. do 1961, francuska vojska je ubila preko 100.000 pripadnika alžirskih boraca za nezavisnost. Stradalo je oko 10.000 francuskih vojnika i na hiljade civila na obe strane. Masakr Alžiraca u Parizu koji su se bunili protiv policijskog časa u oktobru 1961. je okarakterisan kao „najnasilnija savremena državna represija ikada primenjena protiv uličnih demonstracija u Zapadnoj Evropi“. Policijski i sudski arhivi o tim događajima, koji su se u Francuskoj prećutkivali i bili cenzurisani, sada su otvoreni
