U novom broju: Eksplozija gneva, nasilja i beznađa

U prepodnevnim satima prošlog utorka, 27. juna, pripadnik saobraćajne policijske patrole, u pariskom zapadnom predgrađu Nanter, službenim pištoljem sa bliskog odstojanja ubio je Naela, 17-godišnjeg mladića alžirskog porekla, nakon što je ovaj odbio naređenje da zaustavi vozilo kojim je upravljao, te je vozilom nasrnuo na policajce.

Bila bi ovo samo još jedna u nizu, nesumnjivo tragična “policijska brljotina” koja bi s vremenom izbledela u meandrima istražno-pravnih procedura koje takve slučajeve obično prate, da požar protesta nakon toga zapalio je celu Francusku.

Od 2005. naovamo Francuskoj se dogodio islamistički terorizam, “Šarli Ebdo” i masakr na ulicama Pariza 13. novembra 2015. Potom je usledio masakr koji je počinio “kamion-ubica” u Nici 14. jula 2016, te nedugo potom i pogibija žandara koga je pokosio šofer kad je odbio naređenje da stane.

Ova dva potonja incindenta, iako neuporedivi po uzroku i broju stradalih, bili su zapravo direktni povod da levičarska vlada predsednika Olanda podlegne pritisku policijskih sindikata i proleća 2017. u znatnoj meri olabavi zakonske propise o uslovima korišćenja oružja (nužne samoodbrane), posebno u situaciji otvaranja vatre na vozilo u pokretu ukoliko se proceni da predstavlja letalnu pretnju. Neodređenosti i nedorečenosti ovih odredbi dodatno su zakomplikovali “cirkulari” ministarstva, a koji su služili da pripadnicima policije detaljnije rastumače navedene izmene zakona.

Rezultat se očitovao u naglom porastu smrtnih ishoda u situacijama s pucanjem na vozilo u pokretu, odnosno 13 mrtvih samo u 2022. godini (pet policajaca osuđeno je na zatvorske kazne).

Zatim se dogodio i islamistički teroristički napad 13. juna 2016. u Manjanvilu, gde je u svom domu i na očigled svog malog deteta ubijen bračni par policajaca. U međuvremenu se dogodio napad na policijsku patrolu u Viri-Šatijonu oktobra 2016, kada su policajci, uz teške opekotine, jedva izbegli smrt nakon što je dvadesetak napadača njihova patrolna kola zasulo Molotovljevim koktelima. Privatni telefonski brojevi policajaca, te njihove privatne adrese razmenjuju se po društvenim mrežama ili, staromodno ali daleko praktičnije, grafitima ispisuju po zidovima stambenih blokova ubogih kvartova. Uslovi rada policajaca u velikoj su se meri degradirali, a osim sa svakodnevnim oblicima necivilizovanog ponašanja, suočavaju se sa sve većim strahom zbog rastućih izazova i rizika posla….

Pročitajte ceo tekst Ivana Šepića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (6. jula)

Pretplatite se na digitalno izdanje