Foto: AP Photo/Thibault Camus
Vlada Francuske procenila je da je u jučerašnjim protestima protiv reforme penzionog sistema širom zemlje učestvovalo oko 740.000 ljudi, dok sindikat CGT tvrdi da je na ulice izašlo više od dva miliona ljudi
Lokalna administracija u Parizu je saopštila da je na protestu u glavnom gradu Francuske bilo 93.000 demontranata, dok sindikati tvrde da je na ulice izašlo oko 450.000 ljudi koji su protstovali protiv reforme penzionog sistema.
Na protestu u Parizu u utorak kasno popodne prijavljeni su sukobi. Policija je upotrebila suzavac nakon što su neki ljudi obučeni u crno upali u jednu prodavnicu i izazvali požar, dok se kolona deonstranata približavala Trgu nacije. U Parizu su uhapšene najmanje 22 osobe, saopštila je policija.
Prema pisanju Frans24 demonstranti u Renu su blokirali obilaznicu oko grada i zapalili jdan napušten automobil, a u Nantu je blokiran ulaz u jednu banku. Zbog protesta je u Francuskoj raspoređeno oko 13.000 policajaca.
Premijrka Francuske Elizabet Borne pozvala je predstavnike sindikata da se sastanu u ponedeljak ili utorak sledeće nedelje.
Francuska na nogama
Francusku od januara potresaju protesti protiv najavljene reforme penzionog sistema. Vlada predlaže (za francuske uslove) radikalne promene: granica za penzionisanje sa punim radnim stažom podiže se sa 62 na 64 godine (života), uz produženje radnog veka za punu penziju sa 42 na 43 godine staža. Protiv zakona je (velika) većina Francuza, najmoćniji sindikati su pokrenuli štrajkove u nameri da blokiraju zemlju. Najveće opozicione stranke – radikalna desnica i stranke levice – kategorički su protiv vladinih predloga, pisalo je „Vreme“ u tekstu Francuska na nogama.
Penziona reforma najviše pogađa radnike koji nemaju visoko obrazovanje jer oni počinju da rade i pre navršenih dvadeset godina, pa bi po novom predlogu morali da rade i više od 44 godine za punu penziju. Druga grupa koju zakon ozbiljno pogađa su žene koje su zbog odgajanja dece imale prekid u radu i koje će pogoditi obaveza da ostvare 43 godine staža za punu penziju.
Za razliku od “običnih” radnika, zakon neće preterano pogoditi fakultetski obrazovane ljude jer oni zbog dužine školovanja ionako ne mogu da se penzionišu sa 62 godine, a i njihovi uslovi rada su neuporedivo bolji nego kod običnih radnika.
Vlada nudi i “šargarepu”. Garantovana minimalna penzija ne bi bila niža od 85 odsto minimalne zarade (što bi danas bilo otprilike 1.200 evra mesečno), a posle godinu dana od penzionisanja penzije bi se usklađivale sa inflacijom. Predložene izmene, po najavama vlasti, omogućile bi da se penzije za 30 odsto najsiromašnijih povećaju između 2,5 odsto i pet odsto.
Predložene mere su veoma nepopularne: velika većina, više od 63 odsto Francuza, protivi se donošenju zakona, dok 54 odsto stanovništva podržava štrajkove blokade.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pred Srbijom su izbori od kojih mnogi očekuju velike političke promene. Međutim, sve promene u Srbiji dolaze sporo, pa čak i one koje se tiču gradskih parkova, a „Ćacilend” još uvek okupira Pionirski
Poznati desničari poput Slobodana Antonića, Miloša Kovića i Časlava Koprivice napisali su oštro pismo povodom dolaska predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog
Ukrajinski predsednik u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji
Vladimir Lučić navodno „pretio“ suverenitetu Kosova najavljujući nove poslovnice Telekoma Srbije
Volodimir Zelenski i Aleksandar Vučić imali bi razloga da zaziru od susreta, ali je računica ipak jača – Vučić kupuje naklonost EU, a Zelenskom trebaju municija i dronovi
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ishod borbe sindikata u Francuskoj može imati i šire posledice u Evropi gde je već duže vreme sindikalni pokret obezglavljen, a praktično sve vlade sprovode neoliberalnu politiku koja ide naruku interesima krupnog kapitala. Ukoliko francuski sindikati “pobede”, nije isključeno da u čitavom nizu država (u Velikoj Britaniji je već počeo niz štrajkova) dođe do pobune ugroženih slojeva protiv mera koje pogađaju najširu populaciju, a pravdaju se ekonomskom efikasnošću ili “zelenom agendom”
Na zapadu su se radnici više od jednog veka krvavo borili za svoja prava. Sindikalne borbe bile su teške, opasne, često beznadežne, ali nove generacije radnika nastavljale su tamo gde bi prethodne generacije bile stale, zadržavale su osvojeno i proširivale prostor slobode. Kod nas su sindikati bili i ostali samo služba koja se bavi organizacijom isporuke brašna i svinjskih polutki, a ne lokomotiva jedne kompozicije koja grabi tračnicama slobode
Masovne demonstracije i sindikalni štrajk naterali su premijera Benjamina Netanjahua da odloži reformu pravosuđa čije je cilj da se izvršna vlast stavi iznad pravosudne. Borba za budući identitet Izraela još uvek nije gotova
