Život posle

U epilogu kultnog filma Akira Kurosave Sedam samuraja, trojica preživelih ratnika posmatraju seljake čije su naselje odbranili od razbojnika. „Ipak smo mi poraženi“, kaže samuraj bez perčina Kambei Šimada dok sa drugovima posmatra kako seljaci nakon bitke predano obrađuju nove sadnice. „Da, oni su pobednici. Mi nismo“, zaključuje iskusni samuraj.

Međutim, nakon bitke sa pregrejanim reaktorima u zabranjenoj zoni oko Fukušime nema pobednika. Sve sadnice koje bi se mogle posaditi oko oštećenih reaktora bile bi otrovane radijacijom. Svi farmeri koji bi ih uzgajali izložili bi se, ako ne smrtonosnim, onda po zdravlje opasnim jonizujućim dozama.

Počev od 11. marta kad je Japan pogodio zemljotres od 9 Rihtera i potonji razorni cunami, broj nastradalih je rastao iz dana u dan, da bi se sad govorilo o više od 20.000 žrtava. Uporedo se, u nizu kvarova, požara i eksplozija, odigrala prava katastrofa u nuklearnoj elektrani Fukušima 1.

No, nakon što je na reaktore 1, 2, 3 i 4 Fukušime 1 dovedena struja, a operateri u kontrolnim sobama počeli užurbano da pokreću sisteme za hlađenje, donekle se smirila dramatična situacija. Pred mogućim pozitivnim raspletom mediji su izgubili elan, a interesovanje za japanski pakao je opalo.

Međutim, od šest reaktora u Fukušimi 1, sasvim su isključeni i dovedeni u bezopasno stanje samo reaktori 5 i 6. Svi ostali su ispustili neku radijaciju u atmosferu. Trenutno su zbog uzastopnih eksplozija ozbiljno oštećene reaktorske zgrade na sva četiri preostala reaktora i na njima su otvorene velike rupe.

Unutrašnji omotač je po svemu sudeći stradao na reaktorima 2 i 3. Reaktor 2 je verovatno najodgovorniji za povišenu radijaciju, dok je reaktor 3 pretrpeo prevelika oštećenja da bi se nakon ponovnog priključenja na struju tek tako ohladio – on je u velikoj akciji prethodnih dana hlađen vodom iz vatrogasnih kola i pomoću helikoptera.

Pokazuje se da je najproblematičniji otvoreni kontejner sa istrošenim uranijumskim šipkama na reaktoru 3 ponovo ispunjen vodom, što će zaustaviti njihovo topljenje. Trenutno se neprekidno smenjuju vesti o pokretanju i zaustavljanju sistema za hlađenje, dok se otklanjaju brojni uzgredni problemi. Situacija je daleko od normalne, ali je nesumnjivo mnogo bolja nego pre sedam dana.

RADIOAKTIVNA PARANOJA: No, nakon svega, neke promene u svakodnevici su neizbežne. Pre svega, tu je strah. Radioaktivnost se povećala u okruženju, u takozvanoj Zabranjenoj zoni, iz koje su vlasti još prvog dana evakuisale oko 300.000 ljudi. Međutim, strah od radijacije proširio se mnogo dalje, a svetski mediji su danima spekulisali da li će radioaktivni oblak iz Fukušime preko Pacifika stići do Kalifornije.

Japanske farmere nije zahvatila svetska paranoja, ali izvesno je da ne mogu biti baš bezbrižni. Samo nekoliko dana nakon što su se dogodila prva curenja radijacije iz oštećenih reaktora, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je saopštila da je i u hrani koja je „uzgojena“ daleko izvan Zabranjene zone otkrivena povećana radioaktivnost.

Predstavnici lokalnih vlasti su potvrdili ove informacije, ali su objasnili da nema mesta panici jer su izmerene doze takve da se celogodišnjim konzumiranjem ozračenih namirnica unosi doza koja je uporediva sa samo jednim izlaganjem CT skeneru. Sada ostaje da vidimo u kolikoj zoni oko reaktora će biti ukinuta sva proizvodnja hrane i da li će ribolov biti zabranjen samo u vodama oko Fukušime, ili na većim prostranstvima.

Konkretna merenja nakon bitke za Fukušimu za sada pokazuju da nema opasnosti od totalne katastrofe – krajem prošle nedelje u Tokiju su merene vrednosti ekvivalentnih doza koje su manje od 0,001 milisiverta na sat, što je uporedivo sa radijacijom u gradovima na višoj nadmorskoj visini.

Zapravo, to je bukvalno sto hiljada puta manje od doze koja izaziva trovanje radijacijom i oko hiljadu puta manje od doze koja izaziva rak jednom u 20.000 slučajeva. Izloženost pilota i putnika prirodnoj radijaciji na kontinentalnim letovima je oko pet puta veća od doza koje se sada mogu dobiti u centru Tokija, dok je međunarodna granična vrednost za nuklearne radnike veća deset puta.

TROVANJE JODOM: No, bez obzira na realno stanje, nesumnjivo da će posledice trpeti izvoz prehrambenih proizvoda iz Japana i okolnih zemlja, a posebno će gubitke osetiti trgovina morskom ribom. Gotovo da nema sumnje da će pojedine države postaviti izvesne carinske i druge antiradijacione barijere, baš kao što je u nekim državama već uvedena kontrola ozračenosti putnika koji dolaze iz Japana. Obim takvih mera će pre svega diktirati strah.

Za sada, svet nakon Fukušime obeležava opšta jagma za jodom. Stvar je otišla dotle da je WHO početkom nedelje upozorio kako je nekotrolisano uzimanje tableta i antiseptičkih rastvora sa jodom bez prethodnih konsultacija sa lekarom opasno po zdravlje. Naime, radioaktivna paranoja je širom sveta izazvala neverovatnu tražnju svega što sadrži jod.

U Americi i zapadnim zemljama ljudi opsedaju apoteke i samousluge tražeći ove medikamente. U Kini je iz istog razloga potražnja za jodiranom kuhinjskom solju dovela do masovnih nestašica. Proizvođači soli su, tako, ni krivi ni dužni, za sada izvukli najveću korist od nesreće u Japanu.

Jagma za jodom koji navodno štiti od trovanja radijacijom početkom nedelje imala je bizarne posledice – u nizu klinika širom zapadnog sveta uvećao se broj prijavljenih slučajeva trovanja jodom zbog prekomernog, i iznad svega, nepotrebnog unošenja ovog elementa.

Inače, tolika tražnja za jodom je inspirisana idejom koja nije sasvim bez osnova, ali nije naročita zaštita – da će se dodatnim uzimanjem jod vezati u organizmu, tako da će se sprečiti zadržavanje radioaktivnog joda. Zašto pak ljudi veruju da ih so i jod štite od radioaktivnog cezijuma 137 nije jasno.

ZABRANJENA ZONA: Kolika je stvarna opasnost od onoga što je već iscurelo iz reaktora? Merenja pokazuju da je krajem prethodne nedelje radioaktivnost porasla u celom Japanu, ali ni približno na nivou koji bi zasluživao u međuvremenu posejani strah u svetskim medijima. Apsorbovane doze, naime, dramatično opadaju sa rastojanjem od izvora zračenja.

Tako se ovih dana, prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, na rastojanju od 206 kilometara, u Tokiju, beleži radioaktivnost od 0,0008 milisiverta na sat, dok je u samom jezgru reaktora čiji je omotač oštećen ona veća čak milion puta – oko 1000 milisiverta na sat.

Prema podacima kompanije Tokyo Electric Power, na obodu kruga nuklearne centrale ona je već sto puta manja, oko 11 milisiverta, dok je na obodu evakuisane, zabranjene zone od 20 kilometara, ekvivalentna doza radijacije manja skoro hiljadu puta i iznosi oko 0,3 milisiverta na sat.

No, i tako male ekvivalentne doze unutar zabranjene zone trideset puta su više od dozvoljenih. Smatra se da mogu dugoročno izazivati štetne efekte i nema sumnje da će režim zabrane stanovanja ostati. Teško da će biti ljudskih naseobina u Zoni, pa će, ako je suditi po černobiljskom scenariju, kroz jednu ili dve decenije izrasti divljina sa brojnim genetskim modifikacijama kod biljaka i životinja. Međutim, mora se priznati da je situacija bitno drugačija nego oko Černobilja, budući da je sadašnji nivo ozračenosti u celoj zoni oko 300 puta manji.

PRIPREMLJENI ZA SMRT: Međutim, stanje unutar elektrane Fukušima 1, koje dostiže i 100 milisiverta, već danima nije podnošljivo. To je doza koja je dovoljna da izazove trovanje radijacijom, a verovatnoća dobijanja raka iznosi 1:200. U pojedinim trenucima radijacija, međutim, skače i do 1000 milisiverta. Ljudi u takvim uslovima suočeni su sa svešću da će im ostatak života biti dramatično kratak i – vrlo bolan.

Zaposleni operateri i drugo osoblje elektrane ipak su prinuđeni da ostanu unutar kompleksa. Mada je 14. marta, trećeg dana katastrofe, kompanija Tokyo Electric Power razmišljala o povlačenju osoblja, takvoj odluci se usprotivio premijer Japana Naoto Kan, koji je rekao da niko drugi ne može da ohladi reaktore i spreči potpunu katastrofu.

Kako bi se premostio taj problem, 50 radnika je dobrovoljno prihvatilo da ostane u elektrani. Četiri dana kasnije upravo će premijer Kan izjaviti kako su radnici u centrali Fukušima 1 „pripremljeni za smrt“. Njihova očigledna žrtva i preuzimanje rizika da rade u ozračenoj elektrani od tada se glorifikuje u japanskoj javnosti koja je tradicionalno sklonija od zapadne da neguje vrednosti samožrtvovanja zarad opšte dobrobiti.

Svakako, japanski, a potom i svetski mediji su grupu od 50 zaposlenih u centrali proglasili za 50 samuraja. Ispostaviće se da će zbog različitih potreba, kompanija uputiti još 120 ljudi u elektranu, a za gašenja reaktora vodom tokom proteklog vikenda i svih 580, ali će svi oni i dalje nositi naziv 50 samuraja.

Ova sintagma se vezuje za poznatu japansku legendu o 47 ronina, samuraja koji su izgubili gospodara i koji su odlučili da se osvete za njegovo ubistvo, a da potom izvrše ritualno samoubistvo, sepuku. No, žrtva koju savremenih 50 samuraja podnose je u pravom smislu „veličanstvena“ – sa svešću da ih verovatno čeka izuzetno bolna smrt od trovanja radijacijom ili rak, oni pokušavaju da spasu stotine hiljada, a možda i miliona ljudi koji bi bili ugroženi u slučaju nekontrolisanog incidenta.

PEDESET SAMURAJA: Većina od „samuraja“ su stariji radnici, blizu penzije, istovremeno iskusni i bez planova da obnavljaju potomstvo – tako se minimizira šteta od eventualnih genetskih poremećaja. Do sada se medijima obratila kćerka jednog od njih koja je objasnila da je njen otac svesno izabrao da se žrtvuje, mada je nadomak penzije.

Sami operateri ulaze u kontrolne sobe na smenu, tako da ne bi primili preveliku dozu i prebrzo stradali. Sa sebe ne skidaju zaštitna odela, što stvara probleme sa unošenjem hrane i mokrenjem. Dodatni problem je što bi svaka hrana u elektrani bila brzo ozračena.

Svi nose dozimetre koji su postavljeni neobično visoko – na 80 milisiverta. Kada dostigne ovu dozu, kao i u drugim nuklearnim objektima, dozimetar alarmira radnika i on napušta lokaciju. Međutim, to nije uvek moguće – do sada je, prema podacima kompanije, sedam radnika ozračeno dozom većom od 100 milisiverta. Više zaposlenih, inače, povređeno je u prošlonedeljnim eksplozijama na reaktorima.

Mada nazivani herojima, ljudima koji zaslužuju divljenje, njihov u pravom smislu nadljudski podvig u pojedinim medijima izaziva i cinizam. Tako srpski sajt „Nova srpska politička misao“ prenosi tekst u kome je „istina drugačija“ i u kome nemački nuklearni ekspert navodno razotkriva kako grupu od 50 samuraja u stvari čine maloletnici, beskućnici i strani radnici. Apsurd takve ocene kada je reč o radu na nuklearnom reaktoru uporediv je sa tvrdnjom da, zbog prevelike opasnosti, avio-kompanije angažuju decu da pilotiraju džambo-džetovima.

Poslednjih dana, uporedo sa nizom solidarnih akcija i saosećanjem koje se za teško ranjeni Japan probudilo u Srbiji, na internetu se pojavilo i nekoliko drugih „samurajskih“ ideja, kao što je ponuda Japancima da napuste svoje nesrećno ostrvo i izbeglištvo potraže u srpskim pitomim krajolicima. Poruka ove ideje je jasna – to ne bi pomoglo samom Japanu, ali bi život u Srbiji verovatno postao nešto drugo.

SLIKE SVAKODNEVICE: Prazne ulice Tokija,…

…kolektivni smeštaj,…

…raščišćavanje terena…

…i kupanje u privremenom smeštaju

POSLEDICE: Groblje u Onagavi,…

…hlađenje oštećenog reaktora i…

…i merenje radijacije

Kuvar dokazuje da nema radijacije u hrani