Zemljotres i rat

U Mandaleju i obližnjem Sagaingu, u nedelju se temperatura pela do 39 stepeni Celzijusa.

“Sada sa svakim naletom vetra, miris mrtvih tela ispunjava vazduh”, rekao je za Al Džaziru stanovnik Sagainga Tar Nge, pregledajući u nedelju ruševine i ponavljajući kako je izgubio nadu da će pronaći svog sina živog.

Dva dana ranije, u petak 28. marta 2025. u 12 sati, 50 minuta i 54 sekunde, Mjanmar je pogodila katastrofa. To je bio zemljotres jačine 7,7 stepeni Rihterove skale s epicentrom u Sagaingu, gradu od 70.000 stanovnika dvadesetak kilometara udaljenom od Mandaleja, drugog po veličini grada u Mjanmaru, u čijoj široj zoni živi 1,7 miliona stanovnika. Samo 12 minuta kasnije, usledio je naknadni potres od 6,7 stepeni, a zatim još oko 70 naknadnih potresa. Žarište zemljotresa je relativno plitko, oko 10 kilometara, što je verovatno uvećalo razornu moć potresa.

“Vol strit džornal” je, pozivajući se na vladajuću vojnu huntu, preneo da je broj žrtava u Mjanmaru dostigao 2028, a povređeno je više od 3400 ljudi. Smrtni slučajevi su prijavljeni u desetak gradova. Procene žrtava u ruralnim oblastima i u oblastima ratnih sukoba koje ne kontroliše vojska ostale su oskudne. A i sam grad Sageing, epicentar zemljotresa, pre nekoliko meseci bio je meta vladinih vazdušnih napada i poprište teških borbi između pobunjenika i vojske od kojih su bežale hiljade ljudi.

foto: ap photo

U zajedničkoj petočasovnoj spasilačkoj operaciji koju su izveli kineski, ruski i lokalni timovi, jedna žena je spasena nakon 60 sati provedenih ispod ruševina hotela “Veliki zid” u Mandaleju.

Osmoro dece i troje nastavnika iz srednje škole Miat Sung u gradu Sagaing nekoliko je dana nakon potresa i dalje bilo zarobljeno u ruševinama škole. Jedan spasilac je ispričao dopisniku Bi-Bi-Sija da je malezijski spasilački tim uspeo da izvuče direktora, ali da je preovlađivao osećaj neizvesnosti. Spasioci su poslednjih dana čuli vapaje za pomoć, ali tog dana više nisu čuli ni jedan jedini glas, pa nisu bili sigurni da li su deca živa…

U Tajlandu, spasilačke ekipe koriste dizalice i pse tragače u potrazi za 76 ljudi za koje se veruje da su zatrpani pod ruševinama nebodera. Spasioci nisu odustajali ni nakon uobičajenog vremenskog okvira od 72 sata za pronalaženje živih ljudi jer su u Turskoj neki ljudi preživeli i posle nedelju dana provedenih ispod ruševina….

MJANMAR, UKLESAN IZMEĐU ČETIRI TEKTONSKE PLOČE

Epicentar tog zemljotresa bio je na 1400 kilometara dugoj glavnoj geološkoj rasednoj liniji između indijske i burmanske ploče, koja preseca Mjanmar, uklesan između četiri tektonske ploče (indijske, evroazijske, sundanske i burmanske). Himalaji su nastali sudarom indijske ploče sa evroazijskom pločom, a i cunami 2004. bio je rezultat pomeranja indijske ploče ispod mikroploče Burme.

Šengđi Vei, glavni istraživač u singapurskoj opservatoriji, koji istražuje seizmičku opasnost u Mjanmaru već 10 godina, izjavio je za Si-En-En da ovaj zemljotres duž raseda Sagaing nije bio neočekivan. Najveći zemljotres magnitude 8,2 stepena Rihterove skale dogodio se u Mjanmaru 23. marta 1839. godine i uništio bivšu prestonicu Avu. Hronike su zabeležile veoma snažan zemljotres i 1912. godine, a kao jedan od najsmrtonosnijih zapamćen je zemljotres od 7,4 do 8 stepeni u Bagu, na jugu Mjanmara, 1930. koji je usmrtio 7000 ljudi. “Na osnovu istorijskih studija, kao i savremenih geofizičkih istraživanja, znali smo da će se ovo mesto, ovaj segment raseda, verovatno raspuknuti u bliskoj budućnosti”, rekao je Vei i dodao da je o riziku obavestio Vladu Mjanmara i lokalne naučnike.

Dr Rožer Mejson, počasni istraživač Britanskog geološkog instituta, objašnjava da cilj projektovanje zgrada koje mogu da odole zemljotresima nije da se spreče sva oštećenja – što bi bilo nemoguće – već da se kontroliše gde će u zgradi da dođe do oštećenja. Šteta je dozvoljena, ali mora se sprečiti urušavanje. A fotografije koje dolaze iz Mjanmara pokazuju slučajeve potpunog urušavanja, što dokazuje da ta zdanja nisu izgrađena u skladu sa principima otpornosti na zemljotrese.

SJAJ I BEDA MANDALEJA

Spasilački timovi iz Mandaleja nisu mogli odmah da dođu do Sagainga jer se srušio obližnji most Ava, izgrađen pre skoro 90 godina, za vreme britanske kolonijalne vladavine. Stigli su s danom zakašnjenja, tek nakon što je drugi most Jadanabon na reci Iravadi ponovo otvoren.

Vlada Mjanmara je saopštila da je srušeno najmanje 2970 stambenih zgrada, da su čitavi blokovi ili teško oštećeni ili uništeni, da je srušeno 150 verskih objekata, da je 30 puteva prekinuto ili naprosto zgužvano, te da je sedam mostova teško oštećeno ili uništeno. Islamska zajednica u Mjanmaru procenjuje da je skoro 300 ljudi poginulo kada se srušilo više od 50 džamija tokom molitve petkom. Najmanje 10 osoba je stradalo kada se srušila džamija u Mandaleju. Oštećeno je 670 budističkih manastira i 290 pagoda.

U većem delu zemlje prekinuta je električna mreža. Čak i u Jangonu, najvećem gradu Mjanmara, ljudi tri dana nisu imali struju ni vodu. U Tajlandu je izvesno vreme bio obustavljen železnički saobraćaj i vožnja metroa. Telefonske i internet veze su na mnogo mesta bile u prekidu, a mobilni telefoni jedva da su radili.

Geofizičar iz američkog Nacionalnog centra za informacije o zemljotresima Vilijam Jek uporedio je zemljotres u Mjanmaru sa veoma razornim potresom jačine 7,8 stepeni koji je 2023. godine pogodio centralnu Tursku i zapadnu Siriju, te ubio više od 53.000 ljudi. Pretpostavio je da je šteta koja je tamo nastala nakon godina neregulisane izgradnje, verovatno slična šteti nastoj u gradovima u centralnom Mjanmaru, pa i u Mandaleju.

Posledice zavise od gustine naseljenosti, kvaliteta gradnje i vremena kada se zemlja zatrese.

Dr Rebeka Bel, koja proučava tektoniku na Imperijal koledžu u Londonu, zapaža da su se posebno osetljivim na zemljotrese pokazale visoke zgrade od armiranog betona koje su građene duž poplavne ravnice reke Ajervadi, koja delom svog toka prati rased Sagaing. Klizišta duž njenih padina i tečnost na njenim obalama možda su povećala efekte seizmičkog potresa. To je novogradnja Mandaleja, u kome je stanovništvo udvostručeno sa oko 500.000 1980. na milion u 2008. A ono što je padu sklono, srušilo se u prethodnim tragedijama.

Taj grad, osnovan po želji tadašnjeg vladara kralja Mindona 13. februara 1857. kao kraljevska prestonica u podnožju brda Mandalej, tokom britanske kolonijalne vladavine bio je glavni grad Gornje Burme. Britanci su za svoja sedišta birali mesta pogodna za život.

Orvel u Burmanskim danima pominje kako njegov junak nosi paso (burmansku nošnju) od mandalejske svile raskošne lososružičaste boje izvezene žutim. Pominju se njegove avanture u Mandaleju i žalopojka konkubine: “Darivao si me zlatnim narukvicama i svilenim stvarima iz Mandaleja. A sada, gledaj…” U dvadesetoj godini, jednom spretnom ucenom, taj junak je došao u posed četiri stotine rupija. Istog momenta otišao je u Rangun gde je kupio mesto pisara u vladi. Posao je bio unosan premda je plata bila mala…

foto: ap photo

Komercijalni i politički značaj se još pod Britancima nepovratno pomerao u Rangun, današnji Jangon… Kada su Japanci osvajali Burmu, tri petine kuća u Mandaleju je 3. aprila 1942. uništeno, a 2000 civila je ubijeno jer su resursi za gašenje požara bili slabi ili izgubljeni u prethodnim bombardovanjima. Nakon što je Burma stekla nezavisnost od Britanije 1948, Mandalej je i dalje bio glavno kulturno, obrazovno i ekonomsko središte Gornje Burme, ali, pogodili su ga požari.

Veliki požar je u februaru 2008. godine uništio veliku pijacu Mandaleja. Možda onu u kojoj je Orvelov junak tri godine radio u smrdljivom lavirintu mandalejskih bazara, vodio knjige trgovcima pirinčom i ponekad krao. Drugi veliki požar u februaru 2009. uništio je 320 domova i ostavio više od 1600 ljudi bez krova nad glavom.

Nakon požara 1980-ih, placeve koji su ostali prazni kupovali su uglavnom Kinezi, pripadnici naroda Han. Oko 250.000 do 300.000 njih je 1990-ih imigriralo iz Junana, a nešto manje njih iz Sečuana. Kažu da u Mandaleju etničkih Kineza ima skoro isto kao autohtonih etničkih Bamara (40-50 odsto stanovništva). Oni su pokupovali i većinu prodavnica i nekretnina u centru Mandaleja transformišući ekonomsku dinamiku grada koji je doživeo bum u izgradnji tokom poslednjih 15 godina. Neke od tih građevina su se srušile, a neke naherile kao probušeni brodovi u plićaku.

foto: bigbreakingwire

PAD NEBODERA U BANGKOKU

Zemljotres je izazvao razaranja i u susednom Tajlandu, pa i u hiljadu kilometara udaljenom Bangkoku, u kome su se kao ljuljaške klatili neboderi sa kojih su se slivali slapovi vode iz bazena na krovima. Vazdušni mostovi koji su povezivali neke od tih nebodera na najvišim spratovima su se kidali, dok su ljudi u šoku vrištali, a mnogi od te dece modernog doba i uključivali kamere mobilnih telefona da zabeleže dolazeći užas.

Najšokantije slike zabeležene na mnogo kamera prikazuju su kako se za nekoliko sekundi srušila zgrada od 30 spratova kao kula od karata. Hiljade ljudi u tom sedamnaestmilionskom megapolisu bežale su od sablasnog oblaka dima i prašine kao pri padu Kula bliznakinja tokom terorističkog napada u Njujorku 11. septembra 2001. godine.

foto: ap photo

“Uobičajena mantra je da ‘zemljotresi ne ubijaju ljude – urušavanje infrastrukture ubija’”, kaže dr Roberto Džentile, docent za modeliranje rizika od katastrofe sa Univerzitetskog koledža u Londonu. On pretpostavlja da dramatično urušavanje te visoke zgrade u izgradnji zahteva posebnu pažnju, s obzirom na to da je u Bangkoku, udaljenom skoro 1000 km od žarišta u Mandaleju, potres bio svakako slabiji. Geologija Bangkoka, koju karakteriše gornji sloj meke morske gline, čini njegove nebodere u izgradnji ranjivim na daleke, snažne zemljotrese pošto sveprisutni sloj gline pojačava dugo-periodično kretanje tla koje se poklapa s rezonantnom frekvencijom zgrada kada se zaljuljaju, što može da doprinese razaranju.

Izgradnja na dubokom, veoma mekom tlu i/ili takozvani “efekat basena” mogu biti potencijalni uzroci pojačanja kretanja tla koje ugrožava visoke zgrade. Profesor Amorn Pimarnmas, predsednik Asocijacije građevinskih inženjera Tajlanda, procenio je da je meko tlo Bangkoka moglo da pojača kretanje tla tri ili četiri puta.

KONSTRUKCIJA

Neki inženjeri primećuju da su čitavu konstrukciju srušenog nebodera nosili stubovi koji se na zemljotresu klate kao jarboli, umesto rešetkaste strukture koje bi takozvanim razlaganjem sila neboder učinile otpornijim na rezonatne frekvencije.

Nakon što je proučio video-snimke rušenja, dr Malaga-Čukvitajp, stručnjak za civilno inženjerstvo sa Imperijal koledža u Londonu, pretpostavlja da je tamo favorizovan sistem “ravne ploče” – način gradnje kojim se podovi postavljaju direktno na stubove bez upotrebe greda. To se više ne preporučuje u područjima podložnim zemljotresima.

“Zamislite sto koji se oslanja samo na noge, bez dodatnih horizontalnih nosača ispod”, kaže dr Malaga-Čukvitajp. “Iako ovaj dizajn ima prednosti u pogledu cene i arhitekture, on ‘loše radi’ tokom zemljotresa, takva konstrukcija se pokazuje krhkom, često se skrši na iznenadni (skoro eksplozivni) način. Tajland ima generalno niži seizmički rizik od Mjanmara, posebno u centralnim regionima (uključujući Bangkok) i na jugu. Privreda Tajlanda je mnogo prosperitetnija od privrede Mjanmara, tako da su tamo građevinski standardi generalno viši, bolje se primenjuju i postoji veća spremnost za udaljene zemljotrese kao što je ovaj.”

Međutim, građevinskim propisima je tek 2007. propisano kakve seizmičke rizike treba da izračunaju projektanti zgrada radi sprečavanja katastrofalnih efekata zemljotresa. Zgrada koja se srušila bila je nova – u stvari, još uvek je bila u izgradnji – pa se pretpostavlja da su primenjivani ažurirani građevinski standardi.

Profesor Amorn Pimarnmas, predsednik Asocijacije građevinskih inženjera Tajlanda, procenjuje za Bi-Bi-Si da je ipak manje od 10 odsto zgrada otporno na potres iako u 43 provincije postoje propisi o otpornosti zgrada na zemljotres. On smatra da treba da se detaljno ispita i da li je u konkretnom slučaju upotrebljen materijal (beton i armatura) neodgovarajućeg kvaliteta i da li je bilo nepravilnosti u projektovanju.

U Mjanmaru hunta je već najavila istragu gotovo istovremeno kada je 28. marta proglasila vanredno stanje u velikim delovima centralnog dela zemlje, uključujući drugi po veličini grad Mandalej.

VOJNI REŽIMI

U toj zemlju od 50 miliona ljudi, u kojoj su se od njene nezavisnosti od Britanije 1948. godine decenijama smenjivali politički i seizmički zemljotresi, vojska je u svim dramama bila glavni akter. U vreme sticanja nezavisnosti Mjanmara 1948, Tatmadau – Slavna vojska – bila je slaba, mala i razjedinjena po etničkoj pripadnosti, političkoj pripadnosti i na osnovu tenzija između oficira etničkih Karena iz kolonijalne Britanske burmanske armije i oficira iz Patriotskih burmanskih snaga. Tek kada je 1. januara 1956. general Ne Vin postao prvi načelnik štaba oružanih snaga Mjanmara, stavio je pod jedinstvenu komandu armiju, mornaricu i vazduhoplovstvo. Tokom Drugog svetskog rata, on je bio pripadnik Burmanske armije za nezavisnost koja se na strani Japana borila protiv britanske kolonijalne vlasti, pa je, kada se bližio kraj rata, pokrenula borbu protiv Japanaca, a Ne Vin je uspostavio veze sa Britancima.

Zbog pogoršanja političke situacije u postkolonijalnom periodu, tadašnji premijer Burme, istaknuti borac za nezavisnost U Nu je 28. oktobra 1958. načelniku Generalštaba oružanih snaga Ne Vinu predao svu vlast. Kad su u februaru 1960. održani parlamentarni izbori, zaslužni veteran U Nu opet je postao premijer. Međutim, već 2. marta 1962. u 8.50 ujutru, general Ne Vin je preko radija objavio puč i formirao “Revolucionarno veće”. U Nu je izolovan u kućnom pritvoru.

Kao vođa Revolucionarnog veća i novi premijer, Ne Vin je povodio program sa elementima nacionalizma, marksizma i budizma nazvan Burmanskim putom u socijalizam. Između 1962. i 1965. usvojeni su zakoni protiv veleposednika i pokrenuta je kampanju masovnog opismenjavanja. Burma je bila članica pokreta Nesvrstanih.

USTANAK 8888

Kada je Ne Vin 1974. ukinuo Revolucionarno veće i osnovao Burmansku partiju socijalističkog programa, većina njenih članova bili su vojnici. Izabran je za predsednika republike. Dao je ostavku 1978. ali je i dalje ostao predsednik partije i vodeća ličnost u politici Burme. Ali čim su studentski protesti od marta do 8. avgusta 1988. prerasli u takozvani Ustanak četiri osmice (8888), Ne Vin je tokom televizijskog govora upozorio: “Ako se nemiri nastave, morala bi da se pozove vojska i želeo bih da jasno stavim do znanja da ako vojska puca, ona nema tradiciju pucanja u vazduh, pucala bi pravo, da pogodi…”

Oružane snage pod generalom So Maungom tada su formirale Državni savet za uspostavljanje reda i zakona, ukinule ustav i proglasile vanredno stanje. U Nu je odbio da formalno ukine svoju “privremenu vladu” pa je 29. decembra 1989. ponovo smešten u kućni pritvor, uz obrazoloženje da samo zbog starosti i doprinosa borbi za slobodu nije optužen za izdaju. Tokom ustanka 8888 istakla se najmlađa ćerka Aung Sana (13. februar 1915 – 19. jul 1947), ključne ličnosti u borbi Mjanmara za nezavisnost od britanske vladavine. On je ubijen samo šest meseci pre nego što je njegov cilj ostvaren.

Nakon što je diplomirala na Univerzitetu u Delhiju 1964. i u Oksfordu 1968, Aung San Su Ći je tri godine radila u UN, a potom je postala generalna sekretarka Nacionalne lige za demokratiju, koja je, inače, formirana i uz pomoć nekoliko penzionisanih vojnih zvaničnika, protivnika tadašnje vojne vrhuške. Na izborima 1990. Nacionalna liga za demokratiju je osvojila 81 odsto mesta u parlamentu, ali je vojna vlada (Državni savet za uspostavljanje reda i zakona) odbila da preda vlast i poništila izbore. Kada je general So Maung bio primoran da se odrekne vlasti, zamenila ga je vojna hunta koja je onda zvanično nazvana Državni savet za mir i razvoj. Stari U Nu oslobođen je 23. aprila 1992. godine.

Pre toga, Aung San Su Ći je u periodu između 1989. do 2010. godine, bila u kućnom pritvoru skoro 15 godina. Dobila je Nobelovu nagradu za mir 1991. “Tajm” ju je 1999. imenovao za jedno od “Gandijeve dece”, za duhovnu naslednicu njegovog nenasilja. Preživela je i pokušaj atentata u tzv. Depajinskom masakru 2003. kada je ubijeno najmanje 70 osoba.

foto: ap photo

DRŽAVNI UDAR 2021. I POSLEDICE

Na opštim izborima u novembru 2020. godine Nacionalna liga za demokratiju, sa Su Ći na čelu, osvojila je više od 80 glasova i formirala civilnu vladu, koja je svrgnuta već u februaru 2021. godine, pučem na čijem je čelu bio general Min Аung Hlaing. Hunta je još 2008. cementirala svoju ulogu u politici ustavom kojim je za Tatmadau zagarantovano 25 odsto mesta u parlamentu. Na referendumu taj ustav je odobrilo 93,82 odsto glasača. Međutim, kritičari su osporavali taj rezultat jer je ciklon Nargis nekoliko dana pre referenduma pogodio Mjanmar, a vlada nije dozvolila odlaganje glasanja…

Su Ći i drugi pripadnici te vlade su 2021. uhapšeni pod optužbom za izborne prevare. Sud u Mjanmaru je 10. januara 2022. dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći osudio na još četiri godine zatvora – za ilegalno posedovanje i uvoz voki-tokija i kršenje kovid mera. Tako je njena ukupna zatvorska kazna povećana na šest godina. Nakon puča izbili su masovni protesti i sukobi. Vojska je upotrebila silu. A široka pobuna raznih prodemokratskih i etničkih grupa eskalirala je u građanski rat u etnički složenom Mjanmaru, koji se sastoji od osam glavnih nacionalnih “etničkih rasa”, sa oko 135 etničkih grupa. Najveća je “nacionalna rasa” Bamar koja čini 70 odsto celokupne populacije. Ostale brojnije grupe su Kačin, Kajin, Kaja, Čin, Mon, Rakhin i Šan.

foto: ap photo

DUGA JE ISTORIJA TE KRVAVE KONTROVERZE

Duga je istorija te krvave kontroverze. Prema analizi Krizne grupe za Mjanmar, od sticanja nezavisnosti 1948. godine, u Mjanmaru je promovisan nacionalni identitet koji odražava etničku raznolikost, ali je eskalirao začarani krug nasilja militarizovanih etičkih grupa.

Uoči nezavisnosti 1948. godine, jedan od ključnih ciljeva novog ustava koji je sastavio komitet nacionalista predvođen Aung Sanom, bio je da se povuku jasne granice između onih koji su pripadali Mjanmaru nakon sticanja nezavisnosti i onih koji nisu. Zapravo, za njih je sticanje nezavisnosti značilo ne samo uklanjanje Britanaca, već i Indijaca. Naime, zbog nepoverenja prema burmanskom stanovništvu britanska kolonijalna vlast se dugo uzdržavala od regrutovanja burmanskih vojnika u snage Istočnoindijske kompanije (a kasnije, i Britanske indijske vojske). Umesto toga, kolonijalna vlast se oslanjala na indijske sipoje (naoružane pešake) i nepalske Gurke.

Slika sećanja na rano kolonijalno doba iz Orvelovih Burmanskih dana: “Sto metara dalje (od vrata kluba, na putu prema bazaru) čula se muzika, i odred vojnih policajaca, mršavih Indijaca u zelenkastoj kaki uniformi, marširao je nazad u stanicu s malim Gurkom, koji je ispred njih svirao gajde…”

Britanska kolonijalna vlast je potom formirala nove vojne jedinice sastavljene od pripadnika autohtonih Karena, Kačina i Čina, a tek od 1937. i malobrojni Burmanci su počeli da se prijavljuju u britansku indijsku vojsku.

Ta kontroverza je došla do izražaja u krvoproliću 2018. zapadnoj provinciji Rakajn (Arakan), kada se brutalno postavilo pitanje da li su milion muslimanskih Rohindža, autohotoni stanovnici (“autohtona rasa”) ili doseljene sluge kolonizatora? Neki od njih su nesumnjivo bili prisutni u zemlji pre 1823, odnosno pre tri Anglo-burmanska rata (1824–1826, 1852/1853. i 1885) nakon kojih je uspostavljena britanska kolonijalna vlast.

Krizna grupa nalazi da sada dvadesetak “etničkih naoružanih grupa” ima politička i vojna krila. Deluje na stotine, verovatno hiljade manjih ili većih naoružanih milicija koje potiču iz određene etničke zajednice mada to ne iskazuju uvek u svom nazivu. Dok neki dobijaju oružje od vojske, većina ga nabavlja sama. Moćnije grupe su ključni akteri u ilegalnoj ekonomiji.

U oblastima blizu međunarodnih granica Mjanmara, nominalno pod komandom vojske deluju dvadeset i tri granične straže, sastavljene od bivših pobunjenika ili etničkih milicija.

U magli građanskog rata svakog sa svakim teže je izbrojati žrtve nego posle zemljotresa. Američki institut za mir procenjuje da je vojska pretrpela najmanje 13.000 borbenih gubitaka, a da je 8000 vojnika dezertiralo. Studija koju je naručio Bi-Bi-Si sugeriše da vojska kontroliše samo 21 odsto teritorije zemlje iako još uvek drži ključne, gusto naseljene gradove. Po drugim izvorima, vojska navodno nema kontrolu nad 132 od 330 opština u Mjanmaru ili 42 odsto gradova.

Prema pisanju “Gardijana”, vojska je 2022. u severnoj državi Kačin izgubila više od 200 baza i 14 gradova, uključujući rudarska čvorišta retkih zemalja Čipvi i grad Pangva. Na zapadu je navodno pala skoro cela pokrajina Rakajn, uključujući zapadnu regionalnu komandu. U centralnom regionu Sagainga, takozvane Narodne odbrambene snage su zauzele Kavlin i Pinlebu, ključne gradove za transport zaliha na područja fronta. Po nekim procenama koje citira “Njuzvik” (o čemu je pisao i sajt “Vremena” 8. maja 2024), taj rat je odneo možda i 50.000 života. Prema podacima OHCR-a i Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP), u protekle četiri godine vojska je ubila najmanje 6231 civila, uključujući 1144 žene i 709 dece. Više od 3,5 miliona ljudi je tokom borbi raseljavano zbog borbi.

U takvoj situaciji, zemlju je pogodio katastrofalan zemljotres. Vlada vojne hunte je zatražila međunarodnu pomoć. To se razlikuje od ponašanja hunte 2008. kada je ciklon Nargis ubio više od 130.000 ljudi u zemlji, a strani humanitarni radnici procenjivali da se dva do tri miliona beskućnika sklonilo u 260.000 izbegličkih kampova u Mjanmaru. Neki mediji su tu katastrofu upoređivali sa onom koju je izazvao cunami u Indijskom okeanu 2004. Ali, tadašnjoj vladi su bili potrebni dani da prihvati značajnu međunarodnu pomoć. Prihvatila je pomoć odazvavši se na urgiranje Indije, koje je usledilo nakon osuda od strane američkog predsednika Džordža V. Buša.

Treba imati u vidu da je Mjanmar zemlja pod permanentnim sankcijama. U decembru 2017. SAD su uvele sankcije zbog masakra i progona Rohindža. Jedan izveštaj UN iz 2019. upozoravao je da vojska izvodi brutalne operacije protiv etničkih grupa koje predstavljaju ozbiljne zločine prema međunarodnom pravu.

Drugi talas sankcija uvela je Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) u koordinaciji sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Kanadom i Evropljanima zato što su 1. februara 2021. vojne snage Burme zbacile demokratski izabranu vladu, uklonile civilne lidere vlade sa vlasti i kontinuirano koristile nasilje i teror. Američka direktiva između ostalog zabranjuje određene finansijske usluge američkih lica za ili u korist preduzeća za naftu i gas Mjanme (MOGE), kako se uobičajeno kaže, u “nastojanju da degradira sposobnost režima da kupuje oružje kako bi izvršio zločine nad narodom Burme”.

BEZ PRIMIRJA

Pružanje humanitarne pomoći unesrećenima katastrofom u najteže pogođenim područjima možda neće biti lako. Pored srušenih mostova, pukotina na putevima i prekinutih komunikacija, znatno ga otežava građanski rat u Mjanmaru koji traje već četiri godine. Kancelarija UN za koordinaciju pomoći u regionu (OCHA) upozorava da je pučem zbačena Vlada nacionalnog jedinstva pozvala pobunjeničke borce da poštuju dvonedeljni prekid vatre kako bi humanitarna pomoć stigla do onih kojima je potrebna, ali da vojni režim navodno nastavlja da izvodi vazdušne napade i u oblasti blizu epicentra zemljotresa.

OCHA navodi da su ljudima hitno potrebna skloništa, medicinska nega, voda i sanitarna podrška, a da se već ranjivi ljudi suočavaju sa alarmantnom krizom. Nezavisni stručnjak za ljudska prava imenovan od strane Saveta za ljudska prava koji prati situaciju u Mjanmaru Tom Endrjuz apelovao je: “Svaki minut je bitan…”