Zabrana društvenih mreža za mlađe od šesnaest godina

Od ove srede 10. decembra 2025. svim osobama u Australiji mlađim od 16 godina blokiran je pristup većini društvenih mreža, pošto je zemlja uvela prvu takvu zabranu na svetu. Uprkos protivljenju, sajtovi kao što su Fejsbuk, Instagram, Snepčat, TikTok, Iks, Jutjub i Redit sada će imati starosna ograničenja na listi koja će se stalno ažurirati. Platforme za onlajn igrice i aplikacije za dopisivanje poput Votsapa sada ostaju bez ograničenja, piše Dojče vele.

Australijska vlada oslanja se na same kompanije kojie su vlasnici društvenih mreža da sprovedu novi zakon, navodeći da moraju preduzeti „razumne korake“ da spreče kršenja, uz kazne do 49,5 miliona australijskih dolara (27,5 miliona evra) za ponovljene prekršaje. Deca i roditelji neće biti kažnjeni ako prekrše zabranu.

Načini na koje će pristup platformama biti blokiran uključuju zahteve korisnicima da dostave lična dokumenta, prepoznavanje lica ili glasa, ili druge oblike digitalnog ustanovljavanja identiteta, kako bi dokazali svoje godine kada to bude traženo.

Kancelarija australijskog poverenika za elektronsku bezbednost tvrdi da će zabrana zaštititi mlade „od pritisaka i rizika kojima mogu biti izloženi kada su prijavljeni na društvene mreže“.

Premijer Entoni Albaniz nazvao je društvene mreže „pošastima” i rekao: „Želim da ljudi više vremena provode na terenu za ragbi ili na igralištu za netbol nego na svojim telefonima.“

Istraživanja pokazuju veliku podršku odraslih za zabranu, ali priča je potpuno drugačija kada pitate decu koju zabrana direktno pogađa.

Tinejdžeri će osporiti zabranu na sudu

Tinejdžeri Mejsi Njulend Noa Džons  osporavaju zakon pred najvišim sudom Australije tvrdeći da je neustavan, a podršku im pruža organizacija za digitalna prava „Projekat digitalne slobode“ (Digital Freedom Project). Mejsi je za DW rekla da je većina njenih vršnjaka protiv zabrane, ističući kao ključne brige nedostatak konsultacija sa mladima i gubitak prava i pristupa informacijama.

„Zabrana sprečava mlade da se potpuno uključe u demokratiju i javnu raspravu pre 16. godine, što je pogrešno. Ne možete osnažiti mlade da se uključe u javnu debatu i demokratiju tako što ćete im oduzeti mogućnost da u tome u potpunosti učestvuju”, rekla je ona.

„Čvrsto verujem da postoje problemi sa društvenim mrežama, igrama i vremenom provedenim pred ekranom uopšte. Ali nema povratka unazad niti poricanja da živimo u društvu gde se tehnološki napredak ubrzava i gde je onlajn komunikacija deo našeg svakodnevnog života.“

Njuland veruje da će većina tinejdžera pokušati da zaobiđe zakon, što potvrđuju i rezultati ankete nacionalnog emitera ABC. U istraživanju u kojem je učestvovalo više od 17.000 australijskih tinejdžera, 75 odsto njih kaže da će pokušati da izbegne zabranu, devet odsto misli da je to dobra ideja, a samo šest procenata kaže da će zabrana dobro funkcionisati.

Iako je široko rasprostranjeno mišljenje da nekontrolisan pristup društvenim mrežama može biti opasan i za decu i za odrasle, većina organizacija za ljudska prava i prava dece smatra da novi zakon ne rešava te probleme.

Mnoga deca se osećaju skrajnuto

UNICEF Australija kaže da „predložene promene neće rešiti probleme sa kojima se mladi suočavaju kada su onlajn“, dok Australijska komisija za ljudska prava navodi da će „sveobuhvatna” zabrana verovatno imati i „negativne posledice po ljudska prava dece i mladih“.

To je otkrila i Kim Osman iz Centra za istraživanje digitalnih medija na Kvinslendskom tehnološkom univerzitetu. Ona je razgovarala sa 86 mladih uzrasta od 12 do 15 godina o zabrani i ustanovila da se deca osećaju skrajnuto i da su frustrirana.

„Mladi su nam rekli da imaju utisak da odrasli  njihova digitalna iskustva stavljaju u isti koš, i da se veoma različiti načini na koje koriste društvene mreže ne oslikavaju u nacionalnoj debati koju prate“, rekla je Osman za DW. „Takođe smatraju da se upotreba telefona često poistovećuje sa upotrebom društvenih mreža, iako su društvene mreže samo jedan deo njihovog digitalnog života.“

Tokom istraživanja, Osman i njene kolege otkrili su da su tinejdžeri svesni opasnosti društvenih mreža i žele bolje mehanizme zaštite, uključujući bolje filtriranje sadržaja.

Takođe je uočen snažan osećaj da će promene u zakonu dovesti do „gubitka zajednice“ za mlade, posebno za one koji su „našli važne izvore podrške na društvenim mrežama. To se posebno odnosi na LGBTQ zajednicu i neurodivergentne mlade sa kojima smo razgovarali.“

Deca sa invaliditetom osećaju se izolovano zbog zabrane

To pogađa nerv Dženifer Krauter. Njena ćerka Lili, 12, ima cerebralnu paralizu, autizam i druge invaliditete koji otežavaju socijalizaciju. Njoj je lakše da komunicira dopisujući se preko društvenih mreža i drugih aplikacija.

Dženifer nadgleda Lilin pristup društvenim mrežama. Nakon što je objavila jednu priču Lili je pronašla onlajn zajednicu za pisanje. Mada Dženifer priznaje rizike koje donose društvene mreže i ona i njena ćerka su nezadovoljne zbog gubitka kontakta ukidanjem pristupa društvenim mrežama.

„Za decu sa invaliditetom ili druge marginalizovane grupe, društvene mreže mogu biti jedini način da pronađu ljude poput sebe“, rekla je Dženifer za DW. „To je tako mala grupa ljudi — kako da ih pronađu? Pogotovo ako su izolovani zbog anksioznosti ili zbog čestih lekarskih termina, hospitalizacije ili drugih situacija.“

Lilino pisanje pomoglo joj je da pronađe zajednicu preko naloga na Fejsbuku koji vodi njena majka. Iako sada učestvuje u događajima uživo sa sličnim vršnjacima, problem je što joj se smanjuju mogućnosti da održava ta nova prijateljstva i deli svoj rad.

„Nedostaje ta stalna povezanost, koju društvene mreže omogućavaju“, objasnila je Dženifer. „Lili je upoznala neke druge mlade ljude sa kojima želi da ostane u kontaktu, ali oni žive širom države ili u inostranstvu, i to joj je sada uskraćeno.“

Tinejdžeri i roditelji takođe su izrazili zabrinutost da će deca izgubiti pristup grupama za specifična interesovanja i hobije, kao i zajednicama koje se oko njih formiraju. To će posebno pogoditi ruralne, retko naseljene delove Australije, gde je teško organizovati kontakte uživo.

Ministarka komunikacija Australije, Anika Vels, priznala je da će zabrana u početnim fazama biti „nezgrapna“ i „neuređena“. S obzirom na njen pionirski karakter, to je možda i očekivano. Ali za mnogu australijsku decu i tinejdžere, nezadovoljstvo zbog zabrane je mnogo više od toga.