Navodno su hiljade vojnika iz izolovane Severne Koreje već u Rusiji. Tamo će, kažu sagovornici DW, videti relativno blagostanje i propitati zvaničnu propagandu Pjongjanga. Ali, šta kada se vrate?
Odluka o slanju trupa, odnosno uključivanje u rusku agresiju na Ukrajinu, sigurno će ojačati partnerstvo Pjongjanga s Moskvom.
To će za hiljade severnokorejskih vojnika biti prvi susret sa spoljnim svetom, gde će se suočiti s drugačijim načinom života.
Teško je precizno utvrditi koliko vojnika Severna Koreja šalje u ruski rat protiv Ukrajine, ali zapadne obaveštajne službe tvrde da je u region Kurska već poslato više od desert hiljada severnokorejskih boraca, piše DW.
Oni bi tamo trebalo da pomognu Rusima u borbi protiv ukrajinskog napredovanja na rusku teritoriju.
Šta će videti vojnici?
Iako je reč o ekspediciji u ratnu zonu, vojnici sa Dalekog istoka će tokom boravka u tim krajevima, kao i na dugom putovanju od ruske istočne granice u Aziji do zapadne granice prema Evropi, verovatno imati priliku da vide i relativno blagostanje u ruskim gradovima i mestima.
Verovatno će konzumirati i bolju hranu nego kod kuće i dobiti bolje plate nego što bi mogli da očekuju po povratku u svoju domovinu.
„Mnogi od tih vojnika su jednostavno momci sa sela iz provincije ili mladi oficiri koji će sada prvi put u životu videti kako izgleda svet izvan granica Severne Koreje“, kaže za DW Andrej Lankov, profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kukmin u južnokorejskom Seulu.
„To će im sigurno pomoći da shvate da je njihova zemlja izolovana i ekstremno siromašna“, kaže Lankov, koji je rođen u Rusiji. „Sigurno će se zapitati zašto i njihova zemlja nije tako bogata kao Rusija.“
Povratak sa statusom „heroja“
Oni koji prežive bojište vratiće se u Severnu Koreju sa uvidima koje su u kontradikciji s propagandom režima, koja insistira na tome da je Severna Koreja jedna od najsrećnijih i najnaprednijih nacija sveta.
Ipak, analitičari upozoravaju da vojnici po povratku kući neće biti spremni da otvoreno iznose kritička razmišljanja, čak ni u krugu porodice ili prijatelja.
Severnokorejska tajna policija je poznata po brutalnim metodama i tretira bilo kakvu kritiku režima kao izdaju, što nosi ozbiljne posledice.
„Ti ljudi su odrasli svesni šta ne smeju da kažu i sigurno im neće pasti na pamet da glume suicidalne heroje i pričaju o svojim iskustvima“, dodaje Lankov. „Oni će sigurno uživati u auri nacionalnih heroja, a Kim Džong Un će ih za to velikodušno nagraditi.“
„Ono što će videti ili činiti u Rusiji sigurno će uticati na te vojnike, ali ne možemo očekivati da će to imati bilo kakav politički značaj u narednih nekoliko decenija“, napominje stručnjak.
Restriktivna politika režima
Severnokorejske vlasti decenijama sistematski rade na izolaciji stanovništva od stranih ideja i uticaja. Poslednjih godina ova kampanja je postala intenzivnija i brutalnija.
Vlasti rigorozno kažnjavaju one koji slušaju stranu muziku, gledaju strane filmove ili pokušavaju da pobegnu u Kinu. Povod za hapšenje može biti i nošenje određene vrste odeće ili frizure za koju vlasti procene da je inspirisana „dekadentnim“ Zapadom.
U Rusiji, međutim, oficiri i osobe zadužene za severnokorejske vojnike neće moći u potpunosti da ih zaštite od spoljnog uticaja, smatra Dan Pinkston, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Troj u Seulu.
„Bilo je izveštaja da su severnokorejske trupe iz kampova na krajnjem istoku Rusije prebačene avionima na bojište. Moguće je da su ih prevozili avionima kako ne bi videli ruske gradove tokom puta vozom“, kaže Pinkston.
Dodaje i da su mnogi od tih vojnika verovatno prvi put leteli avionom.
Kada kapetani postanu generali
S obzirom na praksu režima prema građanima koji su boravili u inostranstvu, poput onih koji su radili u Rusiji ili Kini, moguće je da će vojnici po povratku u Severnu Koreju proći kroz program prilagođavanja pre nego što im se dozvoli da se ponovo uključe u društvo.
Lankov se slaže da će povratnici biti „pomno nadzirani“ i dodaje: „Oni koji se vrate biće svesni da bi za njih moglo biti opasno ako odluče da pričaju o onome što su videli u Rusiji.“
Ipak, Lankov veruje da će iskustvo života van Severne Koreje trajno oblikovati povratnike, jer će svedočiti „očiglednom blagostanju“ u drugim zemljama.
„Ne očekujem da će odmah izazvati revoluciju, ali kapetani koji sada služe u Ukrajini za nekoliko godina postaće generali, i njihova iskustva i sumnje prema severnokorejskom sistemu bi s vremenom mogla postati značajna“, dodaje naš sagovornik.
Karol Navrocki pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj tesnom razlikom, osvojivši 50,89 odsto glasova. Iako ga je pratila senka kontroverzi iz prošlosti, uključujući priznanje o učešću u navijačkim tučama,
Ukrajina tvrdi da je pogodila vazduhoplovne baze u severnoj Murmanskoj i centralnoj Rjazanjskoj regiji, kao i baza u sibirskoj regiji Irkutsk
Holandske vlasti traže pomoć transportnih firmi kako bi obezbedile vozila za prevoz tenkova i municije. Ugovori sa privatnicima deo su strategije za brzu reakciju u slučaju krize u Istočnoj Evropi
Dok je PSŽ sa ubedljivih 5:0 savladao Inter i osvojio Ligu šampiona, u Parizu je proslava rezultirala haotičnim scenama. Demonstranti su probijali kordone, palili automobile i sukobili se sa policijom, što je dovelo do skoro 300 privedenih.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
