Finska
Oštećeni podmorski kablovi: Fokus istrage na ruskoj „mračnoj floti“
U Baltičkom moru oštećeni su podmorski kablovi, a u fokusu istrage je tanker za naftu koji bi mogao da pripada ruskoj takozvanoj „mračnoj floti“
Godine 2014. imovina 80 najbogatijih porodica na svetu iznosila je koliko i imovina 3,5 milijardi ljudi. "10 odsto" najbogatijih poseduje 87 odsto svih bogatstava ovoga sveta. Trend porasta jaza između bogatih i siromašnih se nastavlja
Duga ruka Adama Smita u svetskoj krizi deli bogatstvo kao u onoj anegdoti: knjaz Nikola kukuruz – onima koji imaju, daje više.
Jaz između bogatih i siromašnih izmiče kontroli. Godine 2013. na naslovne strane je dospelo upozorenje britanske dobrotvorne organizacije Oksfam da 85 najbogatijih pojedinaca ima isto bogatstvo kao polovina planete – 3,5 milijardi ljudi. Protekle godine nejednakost u bogatstvu nastavlja da raste. Onaj „jedan procenat“ najbogatijih sada poseduje 48,2 odsto globalnog bogatstva, što je povećanje u odnosu na 46 odsto u prošloj godini, ili na 44 odsto u 2009.
Do 2016. godine taj klub najbogatijih će posedovati više bogatstva nego ostalih 99 odsto ljudi na planeti (videti faktografsko-prognostičku tabelu: „I opet će, ako bude sreće“).
Industrije zdravstvenih i finansijskih usluga nisu, valjda, u 2013. u vetar bacile skoro 900 miliona dolara radi lobiranja u administraciji SAD za povoljno zakonodavstvo, a više od 200 miliona dolara na lobiranje u EU, niti je samo finansijski sektor uzalud obezbedio 571 milion dolara doprinosa za kampanju tokom izbornog ciklusa 2012. u SAD.
Organizacija Oksfam je 19. januara ukazivanjem na činjenice o rastućoj nejednakosti pokušala da pojača pritisak na one milijardere i političare koji se od 21. do 24. januara 2015. okupljaju u džet-set ski-centru u Davosu u Švajcarskoj.
Ono na šta ukazuju aktivisti Oksfama nalazi se, inače, u izveštaju o svetskom bogatstvu ciriškog istraživačkog instituta globalne finansijske korporacije Kredit Svis (Global Wealth Report 2014, Credit Suisse Research Institute) objavljen oktobra 2014.
Taj institut, osnovan u decembru 2008. radi istraživanja tema koje mogu da utiču na globalna zbivanja, okuplja oko 400 analitičara, eksperata, akademika i sarađuje sa raznim institucijama uključujući i univerzitet Oksford.
GLAVNI DOBITNICI: „KLUB VISOKO UMREŽENIH (UHNW)“: Sudeći prema Izveštaju o globalnom bogatstvu Instituta Kredit Svis, od sredine 2013. do sredine 2014. ukupno bogatstvo u svetu je poraslo za 20,1 bilion dolara, što je povećanje od 8,3 odsto, i dostiglo 263 biliona dolara.
Iako je globalno ekonomsko okruženje predstavljalo izazov, to je više nego dvostruko veći iznos od 117 biliona dolara „snimljenih“ 2000. godine, ukazuje švajcarski institut, koji, međutim, plastično slika i to kako je trend uvećavanja svetskog bogatstva punio džepove bogatih.
„Ovaj izveštaj pokazuje da je nejednakost ekstremna, da raste i da je ekonomski oporavak nakon finansijske krize išao u korist najbogatijih, da su oni s najmanjim platežnim mogućnostima platili cenu finansijske krize“, rekla je Ema Siri, jedna od šest potpredsednica Oksfama.
Oksfam ukazuje i na to da je jedna trećina (od ukupno 1645) milijardera na Forbsovoj listi počela sa pozicije bogatstva, da je 34 odsto njih nasledilo neko ili sve svoje bogatstvo. Oko 85 odsto tih ljudi je starosti preko 50 godina i 90 odsto njih su muškarci.
Istraživanje Fonda ravnopravnosti (the Equality Trust), koji se bori za to da se smanji nejednakost u Velikoj Britaniji, utvrdilo je da je u Britaniji (u kojoj je poraslo bogatstvo za 19 odsto, ili za 2,3 biliona dolara) u 2008, u periodu u kome je prosečna zarada povećana za 1,233 funte, 100 najbogatijih porodica povećalo bogatstva za najmanje 15 milijardi funti sterlinga. Trenutno najbogatiji Britanac imao je isto bogatstvo kao 30 odsto domaćinstva u Velikoj Britaniji.
Dok je između 2008. i sredine 2014. godine bogatstvo po odraslom stanovniku sveta poraslo za 26 odsto, u istom periodu zabeležen je rast broja milionera za 54 odsto, a broj onih sa bogatstvom iznad 100 miliona dolara povećan je za 106 odsto. Broj milijardera se više nego udvostručio. Oko 30 odsto Forbsovih milijardera (njih 492) živeli su, inače, u SAD.
Švajcarski institut procenjuje da u celom svetu ima 128.200 pripadnika „ultravisoke mreže“ (UHNW – ultra high network), pojedinaca čija imovina prelazi neto vrednost od 50 miliona dolara. Od toga, njih 45.200 teški su 100 miliona dolara, najmanje 4300 njih ima imovinu iznad 500 miliona dolara.
Po broju tih UHNW bogataša dominira Severna Amerika sa 65.500 (51 odsto), dok ih u Evropi ima 31.400 (24,5 odsto), a u regionu Azija–Pacifik, izuzev Kine i Indije, 16.600 (13 odsto).
Kad se gledaju pojedinačne zemlje, SAD vode sa 62.800 (49 odsto ukupnog broja) članova tog kluba što predstavlja povećanje od 9500 u odnosu na sredinu 2013. Samo porast bogataša u SAD je veći od ukupnog broja bogataša u Kini – koja zauzima drugo mesto sa 7600 pripadnika (6 odsto) svetskog elitnog kluba.
Na listi „visokoumreženih“ slede: Nemačka (5500), Velika Britanija (1300 do 4700) Francuska (4100), Tajvan (2000) i Koreja (1900), pa Brazil (1900), Kanada (2600), Hong Kong (1500) Rusija (2800) i Indija (1800).
Regionalno gledano, po broju pripadnika UHNW dominira Severna Amerika sa 65.500 (51 odsto), dok Evropa ima 31.400 (24,5 odsto), a 16.600 njih (13 odsto) živi u regionu Azija–Pacifik, izuzev Kine i Indije.
Udeo bogatstva najvišeg sloja (tj. prvih „jedan odsto“ i „10 odsto“ top-nosilaca bogatstva) od 1910. godine pa nadalje dostigao je vrhunac od 20 odsto u 1928, da bi se spustio na manje od 10 odsto pedesetih godina prošlog veka, pa na 8 odsto sedamdesetih godina, da bi onda naglo porastao nakon osamdesetih i počeo da se na kraju penje ka vrhuncu iz dvadesetih godina.
Institut Kredit Svis procenjuje da je do sredine 2014. bilo 35 miliona ljudi sa bogatstvom između milion i 50 miliona dolara, od kojih je 1,4 miliona imalo imovinu u rasponu 10 do 50 miliona dolara; oko 2,5 miliona kapitalista posedovalo je vrednosti između 5 miliona i 10 miliona dolara, a 30,8 miliona bogatih je imalo 1 do 5 miliona dolara.
Istraživači konstatuju da se malo može zaključiti o nejednakosti iz činjenice da je broj milionera i milijardera rastao brže od prosečnog bogatstva, pošto je gotovo izvesno da će se to dogoditi kada bogatstvo raste, bez obzira na to da li nejednakost raste ili pada. Relevantnije je zapažanje da srednje bogatstvo ne pokazuje gotovo nikakvo poboljšanje, a linija minimalnog bogatstva je bliska liniji prosečnog bogatstva.
IPAK NE AZIJA, NEGO ZAPAD: Više od 30 godina svet je gledao na Aziju kao na ključni izvor trgovinskih i investicionih mogućnosti, centrirao se prvo na Japan, a u skorije vreme više na Kinu i Indiju, pa se obično veruje da je u ovom veku bogatstvo raslo brže u Aziji nego u ostatku sveta i da je Kina predvodila taj talas.
U izveštaju Instituta Kredit Svis ta pretpostavka se osporava: Od 2000. do 2014. godine ukupno bogatstvo je poraslo za 125 odsto u celom sveta, a za 124 odsto u Azijsko-pacifičkom regionu i na Bliskom istoku.
Disparitet između stanovništva i bogatstva ostaje: Kina čini 21,4 odsto odraslog stanovništva sveta, a još uvek ima samo 8,1 odsto svetskog bogatstva. Odnos je sličan i za Latinsku Ameriku: 8,4 prema 3,5 odsto. Udeo Afrike i Indije u svetskom stanovništvu prevazilazi njihov udeo u svetskom bogatstvu više od deset puta.
Sticanje novog bogatstva bilo je, dakle, naročito izraženo u Severnoj Americi, koja poseduje 34,7 odsto ukupnog svetskog bogatstva. Evropa je ostvarila drugo po veličini uvećanje bogatstva (za 10,6 odsto) i skočila na 85,2 biliona dolara. U Francuskoj, Italiji i Nemačkoj bogatstvo je uvećano za oko jedan bilion, a za više od 500 milijardi dolara u Španiji.
Nasuprot tome, procentualno najveće gubitke bogatstva, više od 30 odsto, pretrpele su Argentina i Ukrajina. Drugde, opadanje bogatstva je bilo relativno skromno: Čile, Indonezija, Rusija, Tajland i Turska izgubili su nešto preko pet odsto. U apsolutnim brojkama gledano, najveći gubitak bogatstva zabeležen je u Indoneziji (260 milijardi dolara), Argentina i Rusija su izgubile po 135 milijardi, a Turska 100 milijardi dolara.
PROSEČNO BOGATSTVO NA ZAPADU: Prvih deset zemalja u ligi „bogatstvo po odraslom“ čine zapadne ekonomije:
Prosečno bogatstvo po odraslom stanovniku poraslo je 2014. godine u Nemačkoj i SAD za 54.000 i 53.000 dolara.
Švajcarsko prosečno bogatstvo po odraslom stanovniku drži svetski rekord od 581.000 dolara, a slede Australija (431.000), Norveška (359.000), SAD (348,000), Švedska (333.000), Francuska (317.000) i Velika Britanija (293.000 dolara), Belgija…
I Grčka je, sudeći po ovom istraživanju, uspela da pređe prag od 100.000 dolara neto vrednosti bogatstva po odraslom stanovniku (111.400 dolara).
Singapur (290.000) spustio se tri mesta naniže, uprkos rastu bogatstva po odrasloj osobi od 5600 dolara za godinu. Malta (114.000) zabeležila je uspon ove godine od 7600 dolara.
Značajno bogatstvo se uočava u Čileu, Kolumbiji, Češkoj, Libanu, Sloveniji i Urugvaju, dok je „granica“ bogatstva evidentirana u Ekvadoru, Egiptu, Indoneziji, Maleziji, Tajlandu i Tunisu.
Grupu „srednje bogatih“ (25.000–100.000) čine žitelji Evropske unije (Portugala, Slovenije, Češke, Estonije, Mađarske, Poljske i Slovačke) i nekih bliskoistočnih zemalja (Omana, Libana, Saudijske Arabije); zatim zemalja u razvoju u Aziji (Koreje, Malezije) i Latinske Amerike (Čilea, Kolumbije, Kostarike, Meksika i Urugvaja).
Imovinu vrednu 100.000 dolara ima 217 miliona ljudi, 3,3 milijarde njih ispod 10.000 dolara
Na početku veka bilo je 217 miliona odraslih osoba sa neto vrednošću imovine iznad 100.000 dolara, a ove godine, prema procenama Instituta Kredit Svis, u svetu ima 408 miliona takvih (8 odsto svetske populacije) – u Evropi 161 milion (39 odsto od ukupnog broja), u Indiji samo tri miliona odraslih osoba (0,7 odsto globalnog), a sličan je broj u Africi. Milijarda odraslih osoba (2,1 odsto globalne populacije) ima između 10.000 i 100.000 dolara. Kredit Svis procenjuje da 3,3 milijarde ljudi – preko 70 odsto odraslih u svetu – ima bogatstvo ispod 10.000 dolara.
Južna Afrika je nekada kratko bila član grupe srednjeg bogatstva, ali sada je u grupi sa podsaharskim zemljama (Angola, Bocvana, Ekvatorijalna Gvineja i Namibija).
Grupa zemalja sa bogatstvom ispod 5000 dolara uglavnom je koncentrisana u centralnoj Africi i Južnoj Aziji. Ova grupa obuhvata sve zemlje centralne Afrike osim Angole, Ekvatorijalne Gvineje i Gabona.
Iz Azije u toj grupi su Indija, Bangladeš, Kambodža, Mjanmar, Nepal, Pakistan, Šri Lanka i Vijetnam. Šri Lanka je pala ispod praga od 5000 dolara po odrasloj osobi ove godine.
Tri zemlje iz ove „grupe 10.000“ graniče se sa EU: Belorusija, Moldavija i Ukrajina.
Procenat onih sa vrlo malim bogatstvom je iznenađujuće visok i u nekim razvijenim zemljama, dok je u drugima vrlo nizak.
U siromašnim zemljama u kojima nejednakost raste, najveća je razlika između dece u šansama da idu u školu i bolesnih ljudi da dobiju po život važne lekove. Jedan od devet žitelja planete nema šta da jede, a više od milijardu ljudi živi sa manje od 1,25 dolara dnevno, citira Oksfamova upozorenja list „Boston gloub“. Šire se druge nejednakosti kao jaz između žena i muškaraca.
Srbija na granici
Zemlje „graničnog bogatstva“ (5000 do 25.000 dolara po odrasloj osobi) pokrivaju veću površinu sveta i većinu gusto naseljenih država, uključujući Kinu, Rusiju, Brazil, Egipat, Indoneziju, Filipine i Tursku. Tu su svrstane i mnoge zemlje u tranziciji izvan EU (Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Makedonija, Mongolija i Srbija), veći deo Latinske Amerike (Argentina, Ekvador, El Salvador, Panama, Paragvaj, Peru i Venecuela) i mnoge zemlje Mediterana (Alžir, Jordan, Maroko, Tunis i Zapadna obala i Gaza).
Kina: Zvezda na istoku
Lično bogatstvo pojedinaca u Kini povećano je 4,6 puta – sa 5670 dolara 2000. godine na 21.330 dolara 2014. godine.
Od 2000. do 2014. bogatstvo u Kini poraslo je za masivnih 359 odsto, ali to je bilo potisnuto kretanjima deviznih kurseva, inflacijom, uticajem finansijske krize na Kinu i rastom stanovništva. Kada se izračuna bogatstvo po odrasloj osobi, Kinu sada pretiču Indija, Bliski istok i južna Azija.
Zbog visoke lične stope štednje, visok procenat (49 odsto) imovine kineskih domaćinstva je u finansijskom obliku, za razliku od drugih velikih zemalja u razvoju ili tranziciji. Kineski koeficijent nejednakosti sada iznosi 72 odsto, što nije ekstremno visoko po međunarodnim standardima, ali je mnogo veći nego u 2000. godini kada je iznosio 60 odsto. Privatizovano stanovanje, jednako deljeno ruralno zemljište i virtuelno odsustvo nasleđivanja bogatstva obuzdavali su vlasničku nejednakost u Kini, a povećavale su je izražene urbano-ruralne razlike, veći broj stručnjaka i investitora i rast bogatstva uspešnih preduzetnika. Prosečna odrasla osoba u Kini ima 10.900 dolara u nepokretnostima. Kina sada ima preko milion milionera, a više stanovnika sa bogatstvom iznad 50 miliona dolara od bilo koje druge zemlje osim SAD.
Rusija: Nema znaka rasta
Rusija doživljava veoma brz rast u bogatstvu prosečnog domaćinstva tokom prvih godina ovog veka, koji je podstaknut glađu za njenim obilnim prirodnim resursima. Između 2000. i 2007. godine bogatstvo po odrasloj osobi poraslo je osam puta. Od 2007, međutim, rast je bio spor i nejednak – do 15 odsto, a pad rublje obara vrednost imovine. Sredinom 2014. bogatstvo po odrasloj osobi iznosi 19.590 dolara, a bruto finansijska sredstva prosečnog Rusa u proseku iznose 4200 dolara. Lični dug stanovništva je rastao brzo u periodu od 2000. do 2007, a sporije posle toga, i procenjuje se da sada čini skromnih 12 odsto bruto sredstava.
Prema švajcarskim proračunima, najbogatijih deset odsto nosilaca bogatstva poseduje 85 odsto bogatstva svih domaćinstava u Rusiji, što je znatno više od bilo koje druge velike ekonomske zemlje: odgovarajuća cifra je 75 odsto za SAD i 64 odsto za Kinu.
Kanada: Rastuće bogatstvo
Sa 274.500 dolara bogatstvo po odrasloj osobi u Kanadi je za 2,1 odsto manje nego u SAD (347.800). U Kanadi, slično kao i u SAD, više od polovine svog bogatstva domaćinstva drže u finansijskim sredstvima, ali bogatstvo je najviše raspoređeno u mnogo višem srednjem nivou nego u SAD (98.800, u poređenju sa 53.400 za SAD). U odnosu na SAD, Kanada ima i manji procenat ljudi sa manje od 10.000 dolara i veći procenat onih sa bogatstvom iznad 100.000 dolara. Ima 1.138.000 milionera i 3 odsto u prvih „jedan odsto“ nosilaca globalnog bogatstva, uprkos tome što ima samo 0,5 odsto svetske populacije.
Švajcarska: Pogled sa vrha
Na prelazu veka prosečno bogatstvo u Švajcarskoj je bilo među najvišim u svetu. Od tada je poraslo više od 2,5 puta do 581.000 dolara po odrasloj osobi, stavljajući Švajcarsku na vrh globalne liste, ispred drugoplasirane Australije. Dugovi dolara po odraslom Švajcarcu su na jednom od najviših nivoa u svetu – u proseku iznose 148.300 dolara.
Švajcarska, koja čini 0,1 odsto svetske populacije, daje 1,7 odsto najbogatijih koji ulaze u „jedan odsto“ u svetu. Više od polovine odraslih Švajcaraca ima imovinu iznad 100.000 dolara, a 11 odsto Švajcaraca su dolarski milioneri. Procenjuje se da 1700 osoba pripada UHNW mreži čije je bogatstvo veće od 50 miliona dolara, a 700 njih ima neto vrednost preko 100 miliona dolara.
Regioni i izabrane zemlje | 2014. | 2019. | procenat promene (%) |
SAD | 14.166.000 | 19.705.000 | 39 |
Francuska | 2.444.000 | 4.160.000 | 70 |
Velika Britanija | 2.043.000 | 3.381.000 | 66 |
Nemačka | 1.964.000 | 3.242.000 | 65 |
Kina | 1.181.000 | 2.292.000 | 94 |
Koreja | 333.000 | 570.000 | 71 |
Brazil | 225.000 | 332.000 | 47 |
Indija | 182.000 | 294.000 | 61 |
Meksiko | 172.000 | 271.000 | 57 |
Singapur | 167.000 | 250.000 | 50 |
Rusija | 158.000 | 203.000 | 28 |
Hongkong | 102.000 | 165.000 | 62 |
Indonezija | 98.000 | 161.000 | 64 |
Turska | 79.000 | 110.000 | 39 |
Poljska | 50.000 | 89.000 | 79 |
Čile | 48.000 | 88.000 | 84 |
Kolumbija | 51.000 | 80.000 | 56 |
Malezija | 38.000 | 79.000 | 109 |
Saudi Arabija | 48.000 | 63.000 | 31 |
Ujedinjeni Arapski Emirati | 46.000 | 58.000 | 26 |
Češka Republika | 32.000 | 47.000 | 45 |
Afrika | 144.000 | 279.000 | 93 |
Azija-Pacifik | 5.637.000 | 9.151.000 | 62 |
Evropa | 11.780.000 | 19.056.000 | 62 |
Latinska Amerika | 605.000 | 921.000 | 52 |
Severna Amerika | 15.308.000 | 21.171.000 | 38 |
Svet | 34.837.000 | 53.162.000 | 53 |
U Baltičkom moru oštećeni su podmorski kablovi, a u fokusu istrage je tanker za naftu koji bi mogao da pripada ruskoj takozvanoj „mračnoj floti“
Kancelar Olaf Šolc svesno je zatražio glasanje o poverenju Bundestagu kako bi omogućio vanredne izbore. Uz podršku predsednika Štajnmajera, datum je predložen za februar 2025. Raspuštanje parlamenta dolazi u trenutku političke blokade i rastućih problema
„Skupo je boriti se protiv Amerike. Direktan sukob bi, očigledno, eskalirao u globalni nuklearni rat", napisao je Medvedev na „Telegramu", prenosi agencija RIA Novosti
Sve više Ukrajinaca spremno je da razmotri pregovore s Rusijom, ali odbijaju da ih vide kao priliku za teritorijalne ustupke. Stručnjaci ističu da bi svaki dogovor morao uključivati međunarodne garancije
Donald Tramp uskoro stupa na predsedničku dužnost. Tvrdi da nema nikakve veze sa ultrakonzervativnim „Projektom 2025“, ali više autora tog manifesta najverovatnije će biti članovi njegove administracije. Šta očekuje Ameriku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve