Vlada na radost Vatikana

Pošto je na završnom samitu Evropske unije na jedvite jade postignut kompromisni dogovor o sedmogodišnjem budžetu i solidarnom Fondu za ekonomski oporavak od pandemije virusa korona, jedna zemlja može posebno da bude zadovoljna takvim ishodom: Poljska, koja je, uz Mađarsku, sredinom prošlog meseca stavila veto na usvajanje novog višegodišnjeg finansijskog okvira i paketa pomoći ukupne vrednosti 1820 milijardi evra, uspela je faktički da „odloži“ mehanizam kojim se davanje pomoći uslovljava poštovanjem ljudskih prava i pravne države.

Iako su u julu ove godine prihvatile predlog sporazuma o budžetu i S.O.S fondu, Varšava i Budimpešta su docnije blokirale njegovo usvajanje strahujući da bi distribucija novca članicama Unije direktno zavisila samo od briselske „političke“ procene vladavine prava u državama članicama EU. Ključna razlika u odnosu na prethodni, za Poljsku i Mađarsku sporni predlog Brisela, odnosi se na činjenicu da Evropska komisija neće donositi nikakve „kaznene“ mere sve dok se o ovom instrumentu ne izjasni evropski Sud pravde.

Sudu EU će, smatraju upućeni, za donošenje takve odluke biti potrebne najmanje dve ili tri godine, a do tada će Poljaci i Mađari iza sebe već imati ključne izbore – u Mađarskoj su parlamentarni izbori predviđeni za 2022. godinu, a u Poljskoj će biti održani godinu dana kasnije. Ovi izbori bi svakako mogli da imaju sasvim neočekivane ishode ukoliko bi, primerice, evropski komesari već od naredne godine bili u prilici da posegnu za blokiranjem raspodele evropskog novca.

Očekivano, obe strane su proglasile pobedu. Zapadne zemlje svojim biračima mogu da kažu da će distribucija zajedničkog novca u sagledivoj budućnosti ipak zavisiti od poštovanja vladavine prava. Sa druge strane, premijer Mađarske Viktor Orban tvrdi da se ovde radilo o „odbrani nezavisnosti Mađarske“ i da je preovladao „zdrav razum“. Njegov poljski kolega Mateuš Moravjecki postignuti sporazum nazvao je „dvostrukom pobedom“ svoje zemlje. Prema njegovim rečima, Varšava će, s jedne strane, dobiti novac iz fonda EU, a istovremeno neće moći da ostane bez njega ni u budućnosti, čime je Poljska, kako je rekao, odbranjena od „proizvoljnih političkih odluka“ Brisela.

Podržao ih je češki predsednik Miloš Zeman koji je izjavio kako bi Višegradska grupa trebalo da bude ujedinjena u pružanju podrške Poljskoj i Mađarskoj u njihovom sporu sa Evropskom komisijom. Zeman je ponovio svoj stav da smatra da je Evropska komisija službeno telo, a ne evropska vlada, čiju ulogu, po njegovom mišljenju, vrši Evropski savet.

ZABRANA ABORTUSA

To je spoljnopolitički okvir unutar koga se Poljska ovih dana suočava sa unutrašnjom krizom, a političke tenzije su eskalirale nakon što je tamošnji Ustavni sud 22. oktobra usvojio odluku kojom je abortus gotovo u potpunosti zabranjen. Poljakinje će, dakle, biti prinuđene da rađaju čak i onda kada se ustanovi da bebe imaju neizlečiva oboljenja i deformitete.

Takvu izrazito rigidnu pravnu regulativu zahtevala je grupa konzervativnih poslanika koja se sa ovim pitanjem direktno obratila Ustavnom sudu. Oni su na taj način želeli da izbegnu standardnu parlamentarnu proceduru, a imajući u vidu da su sudije, nakon kontroverzne reforme pravosuđa u Poljskoj, izabrane po preporuci vladajuće populističke stranke „Pravo i pravda“, rezultat je takav kakav jeste.

Ovakva presuda dovela je do masovnih uličnih protesta u dominantno katoličkoj zemlji, a mediji su preneli da će legalan prekid trudnoće u Poljskoj sada biti dozvoljen samo u slučajevima silovanja, incesta ili ukoliko je ugrožen život majke. Prema nekim procenama, zbog takve pravne regulative, koja je i pre najnovijih izmena spadala u najrestriktivnije u svetu, svake godine između 80.000 i 120.000 Poljakinja odlazi u inostranstvo kako bi uradile abortus.

Komentarišući odluku poljskog Ustavnog suda, Evropski parlament posebno je oštro osudio „udarac na seksualna i reproduktivna prava žena u Poljskoj“, navodeći da su takvom presudom „ugroženi zdravlje i životi žena“. Evroparlamentarci smatraju da je takva odluka „još jedan primer političkog nadzora pravosuđa i sistematskog urušavanja vladavine prava“ u Poljskoj.

foto: ap photo

ODBRANA CRKVE OD ŽENA

Stotine hiljada mahom mladih Poljakinja i Poljaka koji se protive spornom zakonu, već dva meseca demonstriraju na ulicama najvećih poljskih gradova. Mogli su se videti transparenti poput „Borite se protiv virusa, a ne protiv žena“. Policija je morala da koristi suzavac kako bi sprečila demonstrante da pristupe zgradi parlamenta, ali i kući najmoćnijeg političara u zemlji i arhitekte ultrakonzervativne agende poljske vlade Jaroslava Kačinjskog. Predsednik stranke „Pravo i pravda“ optužio je demonstrante za širenje virusa korona, a opoziciju da je, pružajući podršku antivladinim protestima u vreme strogih sanitarnih i epidemioloških mera, „okrvavila ruke“.

Poljska jeste ozbiljno pogođena epidemijom virusa kovid 19, koji je u toj zemlji odneo skoro 23.000 života. Premijer Mateuš Moravjecki pre neki dan je na svom Fejsbuk profilu objavio da je Poljska kupila više od 60 miliona doza vakcine protiv virusa korona od šest različitih proizvođača, navodeći da je sada vreme za „veliki izazov“ u vidu nacionalnog programa vakcinacije. Vakcinacija će biti dobrovoljna i besplatna, a premijer se nada da će prve doze stanovnicima stajati na raspolaganju već u februaru naredne godine.

Jaroslav Kačinjski se nakon višegodišnjeg političkog upravljanja „iz senke“, u izvršnu vlast vratio tek u oktobru kada je formalno postao vicepremijer zadužen za bezbednost. Svojim autoritetom želeo je da spreči sukobe u desničarskoj vladajućoj koaliciji, pa je nakon rekonstrukcije kabineta postao potpredsednik vlade, zadužen da nadgleda funkcionisanje „ministarstava sile“ – unutrašnjih poslova, odbrane i pravde. I pre ove formalne pozicije u vladi, Kačinjski je defakto smatran liderom Poljske i glavnim strategom ultrakonzervativnih reformi u toj zemlji, koje izazivaju permanentne sukobe sa Evropskom unijom.

Politika vlade u Varšavi ima bezrezervnu podršku uticajne Poljske katoličke crkve, koja deli klerikalno-konzervativne stavove stranke „Pravo i pravda“. Kačinjski je nedavno pozvao Poljake da „po svaku cenu“ brane crkve od protesta žena, koje su demonstrirale ispred crkava često prekidajući bogosluženja i šarajući zidove bogomolja. „To je obaveza države, ali i obaveza građana. Posebno moramo da branimo poljske crkve. Po svaku cenu. Pozivam sve članove ‘Prava i pravde’ i one koji nas podržavaju da uzmu učešće u odbrani crkve“, poručio je Kačinjski na društvenim mrežama.

RAT KULTURA

Analitičari političkih dešavanja u Poljskoj i tamošnji liberalni mediji navode da se trenutno može govoriti o „ratu kultura“ koji se vodi između liberalizma i konzervativizma u toj zemlji. Uostalom, duboka politička i ideološka podeljenost šeste najveće ekonomije Evropske unije i najmnogoljudnije države Višegradske grupe jasno je viđena i na izborima za predsednika države održanih na leto, kada je aktuelni konzervativni predsednik Andžej Duda osvojio 10,44 miliona, a kandidat opozicije 10,01 milion glasova birača (vidi „Punim jedrima što dalje od Brisela“, „Vreme“ br. 1541).

A upravo je šef države Andžej Duda, igrajući na oprobanu kartu „dobrog i lošeg policajca“, rekao da bi žene trebalo same da odluče hoće li pobaciti ako fetus ima nepopravljive deformacije, a lekari ustanove da bi beba umrla ubrzo nakon rođenja. Svojim „liberalnijim“ pristupom, Duda namerava da primiri napetu situaciju u zemlji, a nedavno je predložio i novi, za nijansu blaži zakon o abortusu.

Još u aprilu, dok se o spornom zakonu raspravljalo u poljskom parlamentu, Dojče vele je izveštavao da rasprava na temu abortusa u vreme pandemije virusa korona i neposredno pre predsedničkih izbora za poljsku opoziciju nije ništa drugo nego „diverzija“. „U vremenima kada se ljudi bore za svoj život, firme odlaze u stečaj, mnogi gube posao i stanove, parlament želi da razgovara o projektima fanatika“, rekla je jedna od vodećih političarki najveće opozicione stranke Građanska koalicija (KO) Barbara Novacka. „Diverzija“ je uspela, Duda je pobedio.

DUBLJA UNIJA

Iako je nakon poslednjeg ovogodišnjeg samita EU najčešće citirana reč bila „kompromis“ – postignut ponajviše zahvaljujući diplomatskim manevrima Berlina i direktnom angažovanju nemačke kancelarke Angele Merkel – ipak se ne može govoriti o dalekosežnom uspehu Unije. Jer, niti je Evropa postala jača, niti ima više jedinstva u njoj. Iznuđeni dogovor o budžetu i S.O.S. fondu za oporavak nije popravio narušeno poverenje među njenim članicama, dok su pozicije „sukobljenih“ zemalja podjednako udaljene kao i do sada.

Poljska i Mađarska nastaviće po svom, dok će bogate zapadne zemlje EU i dalje trenirati verbalnu strogoću i restriktivno se ophoditi prema istočnim i južnim državama Unije, uslovljavajući ih postojećim i nekim novim merama u budućnosti.

Za razliku od izjava holandskog premijera Marka Rutea koji je svojevremeno govorio o potrebi stvaranja „nove Unije“ bez Mađarske i Poljske, portugalski premijer Antonio Košta smatra da bi iz EU trebalo odstraniti ne samo dve „neliberalne“ istočnoevropske članice, već i mnoge zapadne države, pre svega zemlje tzv. „štedljive četvorke“ – Holandiju, Dansku, Austriju i Švedsku. Košta im prebacuje da zanemaruju solidarnost u Uniji i protive se stvaranju socijalnih fondova iz kojih se izdvaja finansijska pomoć za manje razvijene delove EU. Takvim planom smanjenja i „pojednostavljenja“ Evropske unije, po mišljenju portugalskog premijera, bilo bi moguće postizanje „dubljeg smisla prave unije u skladu sa istinskim evropskim vrednostima“.

Demonstranti koji marširaju ulicama Varšave i drugih poljskih gradova protiv ekstremno konzervativnog zakona o abortusu, mahom dele stav Evropske komisije koja kritikuje manjkavosti vladavine prava u Poljskoj. Televizija DW prenosi izjavu jedne mlade demonstrantkinje sa kratkom kosom i maskom na licu: „Stidim se što živim u ovakvoj zemlji.“