Policajci su bili raspoređeni u velikom broju širom Rusije. Iako neposredni incidenti tokom sahrane Navaljnog nisu prijavljeni, više od 120 ljudi je kasnije privedeno širom zemlje zbog učešća na skupovima u čast najpoznatijeg ruskog opozicionara
Najmanje 120 ljudi uhapšeno je u Rusiji zbog učešća na skupovima u čast sećanja na Alekseja Navaljnog, koji je sahranjen u Moskvi juče, nakon njegove sumnjive smrti u arktičkom zatvoru prošlog meseca, nakon što su pojedini ruski regioni proglasili pokojnog opozicionog političara „simbolom ekstremizma“, prenose ruski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) i „Current Time”.
Navaljni je sahranjen na groblju u blizini kuće u kojoj je živeo kao dete u Moskvi, dok su desetine hiljada pristalica prkosile vlastima okupivši se da odaju počast Navaljnom, uprkos jakim policijskim snagama.
Rođacima i bliskim saradnicima bilo je dozvoljeno da uđu u crkvu u kojoj je održana kratka služba u pomen najistaknutijeg neprijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina pre nego što je sahranjen na obližnjem groblju Borisovsko.
Policajci su bili raspoređeni u velikom broju širom Rusije. Iako neposredni incidenti tokom službe i sahrane Navaljnog nisu prijavljeni, više od 120 ljudi je kasnije privedeno u Moskvi, Sankt Peterburgu, Novosibirsku, Jekaterinburgu i drugim gradovima širom Rusije zbog učešća na skupovima u čast Navaljnog.
Policija je u Novosibirsku privela najmanje 18 ljudi, prema izveštavanju medija „Koalicija Novosibirsk 2020″ i „Sibirmediji“.
U Moskvi je, prema Telegram kanalu „Avtozak“, privedeno najmanje 17 osoba.
Među privedenima u Moskvi bili su Mihail Šnajder, bivši zamenik šefa opozicione Partije narodne slobode, ili PARNAS, koju su vlasti zatvorile u maju, i Andrej Morev, zamenik šefa moskovskog ogranka partije Jabloko (Yabloko), i njegov kolega Aleksandar Efimov. Morev je kasnije pušten bez protokola.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
