Turska opozicija iz temelja je uzdrmala režim predsednika Redžepa Tajipa Erdogana nanevši mu najveći poraz u više od dve decenije. Erdogan je priznao poraz
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da su lokalni izbori u Turskoj završeni na „način koji priliči našoj demokratiji“, opisujući demokratiju i volju nacije, 85 miliona građana Turske, kao „pobednike izbora“.
„Oni koji ne razumeju poruku nacije će na kraju izgubiti“, rekao je sa druge strane gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu hiljadama pristalica nakon što je prebrojavanje glasova pokazalo da je njegova Republikanska narodna partija levog centra (CHP) osvojila Istanbul sa više od milion glasova, preneo je Rojters.
Erdoganova konzervativna Partija pravde i razvoja (AKP) i dalje dominira na nacionalnom nivou.
Erdogan priznao poraz
Erdogan je u govoru u nedelju uveče priznao poraz i rekao sa balkona predsedničke palate: „Ako smo napravili grešku, popravićemo je… ako nam nešto nedostaje, dovršićemo to“.
Erdogan (70) je na vlasti od 2003. godine.
Kao i 2019. kada je Imamoglu prvi put pobedio, opozicija je pobedu proslavlja uz hit Nade Topčagić „Jutro je“ .
Opozicija dobila u velikim gradovima
Zapadni analitičari tvdre da bi opozicija koja je pobedila na opštinskim izborima u velikim turskim gradovima poput Istanbula, Izmira i Ankare mogla da pokrene zemlju u novom pravcu.
Teşekkürler İstanbul pic.twitter.com/9OhC8CYNzV
— Ekrem İmamoğlu (@ekrem_imamoglu) March 31, 2024
Sam Erdogan je postao poznat kao gradonačelnik Istanbula 1990-ih pre nego što je osvojio predsedničku funkciju. Sada mediji spekulišu da bi Imamogluova pobeda u Istanbulu mogla da ga učini prvim kandidatom za predsednika Turske 2028.
Jedan od razloga za takvo mišljenje svakako je i činjenica da on i Erdogan imaju slične biografije.
Obojica su vodili Istanbul, imaju porodične korene u istočnom crnomorskom regionu i obojici su političke karijere „ometali“ turski sudovi.
U mladosti su i jedan i drugi bili pasionirani fudbaleri, obojica imaju harizmu koja privlači birače, ali se razlikuju kada su u pitanju politike koje vode.
Sam Erdogan je svojevremeno rekao da ko osvoji Istanbul osvaja Tursku.
Ko je Ekrem Imamoglu
Imamoglu, 52-godišnji bivši biznismen, je gradonačelnik Istanbula od 2019. kada je prvi put porazio Erdoganovu partiju. Vlast nije htela da prizna poraz, izbori su bili ponovljeni, a Imamoglu je još ubedljivije pobedio.
Pokušao je da se kandiduje za predsednika na opštim izborima u Turskoj 2023, ali mu je Erdoganova vlada zabranila da se kandiduje, što je bio, kažu pristalice CHP-a, čisto politički potez.
Na tim izborima Erdoganova partija je odnela ubedljivu pobedu na nacionalnom nivou.
Neverovatna inflacija, ekonomsko nezadovoljstvo
Turska ekonomija je u silaznoj spirali od 2018. godine. Bori se sa izuzetno visokom inflacijom, slabom nacionalnom valutom i okrnjenim deviznim rezervama. Inflacija je u februaru ove godine porasla za 67 odsto u odnosu na isti period 2023, a kamatne stope su se popele na 50 odsto, što je razumljivo bolno za prosečnog turskog potrošača.
„Katastrofalni rezultati za vladajuću AKP, neuspeh u osvajanju velikih gradova i možda čak i gubitak nacionalnih glasova od opozicionog CHP-a“, komentarisao je za CNBC rezultate lokalnih izbora viši strateg za tržišta u razvoju Timoti Eš. Loš rezultat vladajuće partije pre svega objašnjava visokom inflacijom.
Istanbulski ekonomista Arda Tunca dao je sličnu ocenu.
„U 2019. AKP je izgubila velike gradove zbog efekata ekonomske krize iz 2018, jer se kriza uglavnom osetila u velikim gradovima. Sada se širom zemlje proširila opasnost od osiromašenja i nezaposlenosti“, napisao je na društvenoj mreži Iks.
Turska lira je u ponedeljak ujutru u Istanbulu imala rekordno nisku vrednost u odnosu na dolar.
Nema razloga za euforiju
Domaći analitičari mahom ipak uglavnom kažu da turska opozicija nema razloga za euforiju, imajući u vidu izbore 2023. godine i razliku koju Turci prave između lokalnih i državnih pitanja.
Ocenjuju da se i sam Erdogan prilagođava situaciji i da Turci procenjuju kakav je učinak njihovih političara po širokom spektru pitanja, od ekonomije do sanacije posledica zemljotresa.
Prošle godine 6. februara jugoistočnu Tursku i sever Sirije pogodio je snažan zemljotres. Ljudi u tim regionima i danas se suočavaju sa posledicama.
Građani Turske juče su birali gradonačelnike, načelnike okruga i druge lokalne zvaničnike koji će obavljati funkcije u narednih pet godina. Na izborima su učestvovali kandidati iz 34 političke stranke, a glasalo se na više od 206.000 biračkih mesta širom zemlje.
Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
U Davosu je premijer Kanade Mark Karni skicirao budućnost, kakvu se u Evropi još niko nije usudio javno da zamisli: Zapad bez SAD. To nije bio samo odgovor na odnos Donalda Trampa prema saveznicima, već vizija sveta posle njega
Brisel poručuje da pretnje teritorijalnom integritetu Danske i carinski pritisci Vašingtona podrivaju poverenje u transatlantske odnose
Donald Tramp je po svemu sudeći odustao od vojne intervencije u Iranu. Vašington i Teheran otvaraju diplomatske kanale, ali daleko od toga da je američko-iranska kriza okončana, kao što ni unutrašnji izazovi teokratskom režimu Islamske Republike nisu otklonjeni
Dok je deo hrišćanskog sveta slavio Božić i pripremao se za obeležavanje kraja 2025. godine, ulazeći s opreznim i pomalo ciničnim optimizmom u 2026, Iran je doslovno goreo. Posle skoro tri nedelje nasilja, iz Irana stiže poruka teokratskog režima – držimo situaciju pod kontrolom
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
