Turska opozicija iz temelja je uzdrmala režim predsednika Redžepa Tajipa Erdogana nanevši mu najveći poraz u više od dve decenije. Erdogan je priznao poraz
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da su lokalni izbori u Turskoj završeni na „način koji priliči našoj demokratiji“, opisujući demokratiju i volju nacije, 85 miliona građana Turske, kao „pobednike izbora“.
„Oni koji ne razumeju poruku nacije će na kraju izgubiti“, rekao je sa druge strane gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu hiljadama pristalica nakon što je prebrojavanje glasova pokazalo da je njegova Republikanska narodna partija levog centra (CHP) osvojila Istanbul sa više od milion glasova, preneo je Rojters.
Erdoganova konzervativna Partija pravde i razvoja (AKP) i dalje dominira na nacionalnom nivou.
Erdogan priznao poraz
Erdogan je u govoru u nedelju uveče priznao poraz i rekao sa balkona predsedničke palate: „Ako smo napravili grešku, popravićemo je… ako nam nešto nedostaje, dovršićemo to“.
Erdogan (70) je na vlasti od 2003. godine.
Kao i 2019. kada je Imamoglu prvi put pobedio, opozicija je pobedu proslavlja uz hit Nade Topčagić „Jutro je“ .
Opozicija dobila u velikim gradovima
Zapadni analitičari tvdre da bi opozicija koja je pobedila na opštinskim izborima u velikim turskim gradovima poput Istanbula, Izmira i Ankare mogla da pokrene zemlju u novom pravcu.
Teşekkürler İstanbul pic.twitter.com/9OhC8CYNzV
— Ekrem İmamoğlu (@ekrem_imamoglu) March 31, 2024
Sam Erdogan je postao poznat kao gradonačelnik Istanbula 1990-ih pre nego što je osvojio predsedničku funkciju. Sada mediji spekulišu da bi Imamogluova pobeda u Istanbulu mogla da ga učini prvim kandidatom za predsednika Turske 2028.
Jedan od razloga za takvo mišljenje svakako je i činjenica da on i Erdogan imaju slične biografije.
Obojica su vodili Istanbul, imaju porodične korene u istočnom crnomorskom regionu i obojici su političke karijere „ometali“ turski sudovi.
U mladosti su i jedan i drugi bili pasionirani fudbaleri, obojica imaju harizmu koja privlači birače, ali se razlikuju kada su u pitanju politike koje vode.
Sam Erdogan je svojevremeno rekao da ko osvoji Istanbul osvaja Tursku.
Ko je Ekrem Imamoglu
Imamoglu, 52-godišnji bivši biznismen, je gradonačelnik Istanbula od 2019. kada je prvi put porazio Erdoganovu partiju. Vlast nije htela da prizna poraz, izbori su bili ponovljeni, a Imamoglu je još ubedljivije pobedio.
Pokušao je da se kandiduje za predsednika na opštim izborima u Turskoj 2023, ali mu je Erdoganova vlada zabranila da se kandiduje, što je bio, kažu pristalice CHP-a, čisto politički potez.
Na tim izborima Erdoganova partija je odnela ubedljivu pobedu na nacionalnom nivou.
Neverovatna inflacija, ekonomsko nezadovoljstvo
Turska ekonomija je u silaznoj spirali od 2018. godine. Bori se sa izuzetno visokom inflacijom, slabom nacionalnom valutom i okrnjenim deviznim rezervama. Inflacija je u februaru ove godine porasla za 67 odsto u odnosu na isti period 2023, a kamatne stope su se popele na 50 odsto, što je razumljivo bolno za prosečnog turskog potrošača.
„Katastrofalni rezultati za vladajuću AKP, neuspeh u osvajanju velikih gradova i možda čak i gubitak nacionalnih glasova od opozicionog CHP-a“, komentarisao je za CNBC rezultate lokalnih izbora viši strateg za tržišta u razvoju Timoti Eš. Loš rezultat vladajuće partije pre svega objašnjava visokom inflacijom.
Istanbulski ekonomista Arda Tunca dao je sličnu ocenu.
„U 2019. AKP je izgubila velike gradove zbog efekata ekonomske krize iz 2018, jer se kriza uglavnom osetila u velikim gradovima. Sada se širom zemlje proširila opasnost od osiromašenja i nezaposlenosti“, napisao je na društvenoj mreži Iks.
Turska lira je u ponedeljak ujutru u Istanbulu imala rekordno nisku vrednost u odnosu na dolar.
Nema razloga za euforiju
Domaći analitičari mahom ipak uglavnom kažu da turska opozicija nema razloga za euforiju, imajući u vidu izbore 2023. godine i razliku koju Turci prave između lokalnih i državnih pitanja.
Ocenjuju da se i sam Erdogan prilagođava situaciji i da Turci procenjuju kakav je učinak njihovih političara po širokom spektru pitanja, od ekonomije do sanacije posledica zemljotresa.
Prošle godine 6. februara jugoistočnu Tursku i sever Sirije pogodio je snažan zemljotres. Ljudi u tim regionima i danas se suočavaju sa posledicama.
Građani Turske juče su birali gradonačelnike, načelnike okruga i druge lokalne zvaničnike koji će obavljati funkcije u narednih pet godina. Na izborima su učestvovali kandidati iz 34 političke stranke, a glasalo se na više od 206.000 biračkih mesta širom zemlje.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
