foto: ap
Elokventnim vapajem za socijalnom pravdom jedan učitelj sa Anda “došao je niotkuda” da uzdrma establišment i stigao do predsedničke palate, ali je umoran od natezanja s Kongresom pokušao da izvede puč, koji je bio kratkog veka jer su ga svi ostavili, pa ga je lično obezbeđenje odvezlo u policiju
Predsednik Perua Pedro Kastiljo je u sredu ujutru, 7. decembra, pokušao da izvrši tipičan latinoamerički “samodržački udar”. Malo pre nego što će parlament započeti treće glasanje o impičmentu zaredom za 16 meseci njegovog mandata, on je sa zastavom preko grudi u televizijskom obraćanju nesigurno čitao ukaz kojim je najavio raspuštanje Kongresa, policijski čas, raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu za devet meseci, pisanje novog ustava i nameru da reorganizuje pravosuđe u zemlji.
Pošto je završio desetominutni govor, jedan od njegovih savetnika uspeo je da uđe u prostoriju. Za stolom gde je čitao svoju adresu Kastilja je izgledao umorno, potišteno. “Gospodine predsedniče, šta ste uradili?”
Pokušao je ono što je učinio bivši predsednik Alberto Fuhimori kada je državni udar s vrha orkestrirao 5. aprila 1992. godine. Za razliku od njega, Kastiljo nije imao podršku vojske, poslovnih lidera ili medija. A ni njegovo držanje na televiziji nije bilo autokratsko jer, kako piše španski “El Pais”, “ruke su mu drhtale dok su držale papir s koga je čitao, a oči su mu bile razrogačene kao kod životinje uhvaćene farovima kamiona koji se približavao”.
Na ulicama Lime nije bilo tenkova. Oružane snage i Nacionalna policija odbile su da ispoštuju njegovu nameru da vlada dekretom, ceo kabinet je podneo ostavku. Nije uspeo. “Ovo će ući u istoriju kao jedan od pučeva najkraćeg veka. Delovalo je nespretno, improvizovano”, piše “El Pais”.
UČITELJ U ANDIMA
A on, seoski učitelj Pedro Kastiljo je na predsedničkim izborima 2021. na vlast došao kao autsajder, u kampanji bukvalno na konju – da okonča duboku političku i institucionalnu krizu, s korupcijom, kronizmom, u kojoj je Peru sa 33 miliona stanovnika zaglibljen već šest godina.
Rođen 19. oktobra 1969. kao treće od devetoro dece u malom selu Punji, u jednoj od najsiromašnijih oblasti Perua, Pedro Kastiljo je odrastao pomažući nepismenim roditeljima na parceli koju je njegov otac dobio u mestu Čota, u planinskom regionu Kahamarka. To je bilo kada je general Huan Velasko Alvarado, levičarski vojni diktator, od 1968. do 1975. sprovodio agrarnu reformu u Peruu, u kojoj su desetine miliona hektara zemlje eksproprisane od krupnih vlasnika i podeljene seljacima.
Zahvaljujući toj maloj farmi, Pedro je uspeo i da se obrazuje, pešačeći više od dva sata do škole. Po završetku osnovne i srednje škole, upisao se na Visoki pedagoški institut “Oktavio Mata Kontreras” u provinciji Kutervo, magistrirao obrazovnu psihologiju na Univerzitetu “Cesar Valeho”. Od 1995. do 2020. bio je učitelj u osnovnoj školi u rodnoj Punji. Bio je i učitelj, i školski kuvar, i domar. “Znam šta znači čistiti školu”, rekao je jednom tokom kampanje.
Oženjen je Liliom Paredes Gevara, koja je takođe učiteljica, imaju dvoje dece. Stekao je reputaciju poštene ličnosti, kao i neupitan autoritet među sunarodnicima: ako je trebalo da izgrade put, ako je trebalo da se pomogne bolesnom čoveku koji nije imao novca, bio je često s bivšim učenicima noseći, kao i oni, veliki beli šešir i sandale od starih automobilskih guma.
Prvi put se istakao kao sindikalni vođa 2017. godine tokom štrajka nastavnika. Bezuspešno je pokušao da osnuje nastavničku partiju. Političku karijeru je započeo 2002. kada se neuspešno kandidovao za gradonačelnika Angije, malog siromašnog grada u Kahamarki – i izgubio.
Uprkos tome što je bio malo poznat u urbanim sredinama, 2021. prihvatio je poziv da bude predsednički kandidat marksističke partije Slobodni Peru (Perú Libre), nakon što je njenom osnivaču Vladimiru Seronu, proglašenom krivim po optužbama za korupciju i osuđenom na četiri godine i osam meseci zatvora, zabranjeno da obavlja javnu funkciju.
NO TE QUEREMOS
U gruboj kampanji, elitisti su ga ismevali kao seoskog klošara nesposobnog da vlada. “Mi te ne volimo!” (No te queremos) i “Idi s Madurom!” (Ándate con Maduro), vikali su trgovci u Limi. U maju 2021. desni političar Rafael Lopez Alijaga je na mitingu Kastiljovih protivnika vikao: “Smrt komunizmu! Smrt Seronu! Smrt Kastilju!”
A Kastiljo je zapravo bio rondero, što znači da je na smenu služio u lokalnom odredu seoske milicije, koje je na Andima formirao Fuhimorijev režim radi borbe s pripadnicima maoističkog komunističkog pokreta Sendero Luminoso (Svetleći put). Taj pokret je pod pođstvom profesora filozofije Abimaela Guzmana (1934–2021) od 1980-ih do 2000-ih vodio gerilsku borbu za uspostavljanje diktature proletarijata i u selima koje je držala zavodila poredak uz drakonsko kažnjavanje krivaca. Lider pokreta Komandant Guzman je osuđen na dve doživotne kazne tokom tri suđenja – od kojih je jedno bilo javno – sve dok nije uzviknuo: “Živela komunistička partija, Sandero lumonoso! Živeo marksizam i lenjinizam!”
Peruanski naučnik Havijer Puente, autor Ruralne države, knjige o politici “campesina” (campesino, zemljoradnik) i o formiranju države u peruanskim Andima u 20. veku, u razgovoru za platformu Demokratija danas objašnjava kako se u narativu protiv Kastilja mešaju socijalni i rasistički klišei – on je domorodačkog porekla, dolazi iz campesino politike, on nužno mora da bude levičar. Kastiljo se, inače, branio da nije komunista, čavista možda…
A Puente nalazi da je Kastiljo, kao katolik, zapravo socijalni konzervativac koji se protivi istopolnim brakovima, a da je svoju kandidaturu više fokusirao na ekonomsku situaciju nacije, uz obećanja da će se boriti protiv pandemije, siromaštva i nezaposlenosti…
UZDRMAN ESTABLIŠMENT
“Nikad više siromah u bogatoj zemlji!” glasila je poruka na njegovim predizbornim skupovima. Njegove pristalice uglavnom siromašne i niže srednje klase, sa kojima je odrastao, pozdravljale su uspeh jednog od svojih kao simbol nade. “Ne postoji presedan u Latinskoj Americi da neko dođe niotkuda da uzdrma establišment i stigne do predsedništva poput Pedra Kastilja”, ocenio je Majkl Šifter, predsednik Međuameričkog dijaloga sa sedištem u Vašingtonu. “Kastiljov elokventan vapaj za socijalnom pravdom je odjeknuo u zemlji opustošenoj pandemijom, čiji su se lideri pokazali korumpiranim i neodgovornim”.
Mada su istraživanja javnog mnjenja na početku kampanje pokazivala da će Kastiljo dobiti samo jedan odsto glasova, neočekivano je u prvom krugu nadmašio svih 17 drugih kandidata. Zatim je u drugom krugu za samo 44.000 glasova pobedio Keiko Fuhimori, ćerku bivšeg predsednika Alberta Fuhimorija, koja je bila favorit biznis krugova. Njegova pobeda potvrđena je nakon višenedeljnog procesa prebrojavanja glasova i razmatranja brojnih prigovora iz tabora Fuhimorijeve.
“Vašington post” je u julu 2021, nešto posle tih izbora, pisao kako je, pošto nije uspela da u šestonedeljnom naporu ospori rezultate, peruanska desnica na Pedra Kastela “škrgutala svojim kolektivnim zubima upozoravajući na komunističkog vuka u seljačkoj odeći za kojeg kažu da će Peru pretvoriti u socijalističku Venecuelu”. U tekstu “Vašington posta” jedna citirana šala odražava duboke socijalne, pa i rasne predrasude: “Znam da ne zvuči baš demokratski, ali možemo li da zabranimo seosko glasanje u drugom krugu?”, objavio je jedan korisnik Tvitera pre drugog kruga izbora. Drugi je rekao da su “jedini odgovorni za ove rezultate Kispesi i Mamanisi”, što se odnosi na najčešća domorodačka prezimena u Peruu. “Ipak, njegovo predstojeće predsedništvo izaziva strah kao i nadu”, pisao je tada “Vašington post”.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken čestitao je Kastilju. Privatno, američki zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog antiameričkih osećanja koja prožimaju njegovu stranku. Kastiljo je najavljivao da će obezbediti veće prisustvo države u rudarskoj industriji, ali nije rekao kako. Neki članovi marksističko-lenjinističke partije Slobodni Peru pozvali su na proterivanje američke vojske i Uprave za borbu protiv droga, kao i na široku legalizaciju koke.
Karlos Erera, dvostruki ministar energetike i rudarstva koji sada vodi inženjersko društvo Perua, upozorio je da bi svaki jednostrani potez Kastilja da nacionalizuje resurse ili eliminiše poreske sporazume sa stranim rudarskim kompanijama doveo do međunarodne arbitraže protiv Perua u vreme kada cene bakra rastu.
Nakon pobede na predsedničkim izborima Kastiljo se stalno sukobljavao sa Kongresom, kojim dominiraju centrističke stranke i stranke desnog centra koje se protive marksističkoj partiji Slobodni Peru, čiji je predsednički kandidat bio. Ovo je dovelo do političkog zastoja, gotovo da nije usvojen bilo koji zakon. Nikada nije uspeo da preuzme ni kontrolu nad vladom. Za godinu i po dana koliko je bio na vlasti, promenio je 50 ministara i imenovao pet predsedničkih kabineta.
ZAOSTAVŠTINA FUHIMORIZMA
Havijer Puente uočava kako je postojala vrlo jasna agenda peruanskog Kongresa da se ukloni sa vlasti taj domorodački, seljački campesino, levičarski političar. On kaže da je pošteno reći i da postoje jasni dokazi o optužbama protiv njega i njegovog okruženja za nepotizam i korupciju. Međutim, u Kongresu, koji se sada predstavio kao branilac demokratije, kako piše “El Pais”, 50 od ukupno 130 poslanika je pod istragom ili se suočava sa krivičnim optužbama za korupciju…
Puente konstatuje kako je nesumnjivo da iza svega što se dogodilo u Peruu tokom poslednjih 40 godina sa deinstitucionalizacijom peruanske države stoji fuhimorizam, primarna politička snaga u Peruu, a samim tim i primarno odgovorna za uspostavljanje svega što povezujemo sa neoliberalnom politikom, sa tržišnim fundamentalizmima, sa “usklađivanjem” kapitala i koruptivne politike…
“Sistemske promene koje su najsiromašnijim sektorima Perua bile potrebne potekle su od diktatura, a ne od demokratija”, ukazuje na istorijski paradoks Sesilija Mendes, peruanska istoričarka sa Univerziteta Santa Barbara, govoreći za španski “El Pais” o autoritarnoj administraciji Augusta Leguije (1919–30), generala Huana Franciska Velaska Alverada (1968–75) i Alberta Fuhimorija (1990–2000). “Tradicionalne političke elite su bile nepokretne… nikada nisu htele da transformišu zemlju. Zato je demokratija u Peruu bila neodrživa, ne zadovoljava osnovne potrebe ljudi. To znači da postoji opasnost da se drugi opredele za autoritarni put. To smo jasno videli sa Kastiljovim pokušajem da vlada dekretom…”
Među 130 članova Kongresa koji su glasali za opoziv Pedra Kastilja bili su i saveznici iz njegove marksističke partije Slobodni Peru.
Kada je tri sata nakon propasti puča Kastiljo navodno pokušao da sa svojom porodicom zatraži azil u Ambasadi Meksika, njegovo sopstveno obezbeđenje ga je sprovelo u policijsku stanicu u Limi, gde je kasnije uslikan kako s neobičnom ravnodušnošću čita neki časopis, mada bi na osnovu tužbi za korupciju, a sada i pobunu, mogao da ostane iza rešetaka između 10 i 20 godina, ali to teško da će biti istorijski presedan (videti tekst u okviru). Njegova potpredsednica Dina Boluarte položila je zakletvu pre večere.
Pristalice Pedra Kastilja sukobile su se u više navrata sa policijom. Najmanje sedam demonstranata poginulo je tokom masovnih protesta širom zemlje, među njima dva tinejdžera.
Pedro Kastiljo je samo jedan od smenjenih predsednika Perua. Ta tradicija traje duže od veka, od kada je smenjen predsednik Andres Avelino Kaseres (1895), pa posle njega Giljermo Bilingarst 1915…
Ni predsednik u zatvoru u Peruu ne bi bio presedan. Alberto Fuhimori (1990–2000) služi efektivnu zatvorsku kaznu zbog organizovanja eskadrona smrti, pranja novca i kršenja finansiranja kampanje. Njega je 24. decembra 2017. pomilovao predsednik Pedro Pablo Kučinski, tri dana nakon što je i sam preživeo glasanje o impičmentu, pa je odlukom suda ponovo vraćen u zatvor, a onda novom odlukom vrhovnog suda zbog starosti oslobođen izdržavanja kazne, zbog čega je Pedro Kastiljo, dok je bio predsednik, najavio da će se žaliti međunarodnim sudovima.
Bivši predsednik Alehandro Toledo (2001–2006) pušten je uz kauciju; Alan Garsija (1985–90 i 2006–11) je izvršio samoubistvo pre nego što je osuđen; pukovnik Olanta Moses Humala Taso (2011–16) bio je u pritvoru, a sada je na slobodi; Pedro Pablo Kučinski (2016–18) je u kućnom pritvoru, nakon što ga je peruanski parlament marta 2018. opozvao zbog navodnog pokušaja kupovine glasa jednog poslanika pre novog glasanja o impičmentu; Martin Viskara (2018–20) je slobodan, ali pod istragom.
O nejasnoj vododelnici između sprovođenja pravde i političkih obračuna preko sudnica govore i slučajevi u drugim zemljama. Luli de Silvi u Brazilu je suđeno za korupciju, ležao je u zatvoru 580 dana, da bi na kraju Vrhovni savezni sud odlučio da sve Luline presude moraju biti poništene jer mu je sudio sud koji nije imao odgovarajuću nadležnost nad njegovim slučajem. Kristine Kišner je u decembru 2022. osuđena za korupciju uz zabranu vršenja javnih funkciju, ali je od presude štiti imunitet…
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
