Lepen je u više navrata izazivao kontroverze i pravne postupke svojim stavovima o holokaustu, koji je opisao kao „puki detalj“ u istoriji Drugog svetskog rata
Žan-Mari Lepen, osnivač francuske krajnje desničarske stranke Nacionalni front preminuo je u 96. godini.
Bivši padobranac bio je u bolnici nekoliko nedelja i preminuo je u utorak u podne „okružen svojim najmilijima“, navodi se u saopštenju njegove porodice.
Lepen se prošle godine zajedno sa svojom ćerkom Marin le Pen suočio sa optužbama zbog optužbi da su oni i druge ličnosti u njihovoj stranci Nacionalno okupljanje, što je naziv Nacionalnog fronta od 2018. godine, proneverili novac iz Evropskog parlamenta lažnim poslovima. Žan-Mari Lepen oslobođen je odlaska na sud iz zdravstvenih razloga.
Lepen je u više navrata izazivao kontroverze i pravne postupke svojim stavovima o holokaustu, koji je opisao kao „puki detalj“ u istoriji Drugog svetskog rata, i hvaleći ratnu vladu Francuske u Višiju koja je sarađivala sa nacističkim okupatorima u zemlji.
Više puta je osuđivan i kažnjavan zbog osporavanja zločina protiv čovečnosti. On je 2014. godine sugerisao da bi smrtonosni virus ebole mogao biti rešenje za globalnu eksploziju stanovništva.
Dve godine kasnije, osuđen je za „izazivanje mržnje i etničke diskriminacije“ jer je tri godine ranije na javnom skupu rekao da Romi u gradu „izazovu osip“ i smrdljivi.
Lepen, za koga se veruje da je izgubio levo oko u tuči – kasnije je insistirao da je oštećeno u banalnoj nesreći sa motkom za šator – postao je doživotni počasni predsednik partije kada je njegova ćerka preuzela mesto lidera stranke u 2011. Pokušala je da ga izbaci 2015. nakon što je odbio da ublaži svoj zapaljivi jezik dok je pokušavala da počisti reputaciju partije, ali je konačno uspela da ga izbaci iz stranke tek 2018. nakon nekoliko pravnih bitaka.
On se pet puta kandidovao za predsednika i šokirao Francusku 2002. kada je izbacio kandidata socijalista Lionela Žospena iz prvog kruga glasanja i našao se protiv Žaka Širaka u drugom krugu glasanja za Jelisej. Širak je pobedio sa ubedljivom razlikom – više od 82 odsto glasova.
Izvor: The Guardian
Jedna nova studija baca svetlo na proces krijumčarenja ljudi iz Libije i kakvu ulogu u tome ima Moskva. Kakvi su planovi Rusije u zemlji razorenoj građanskim ratom, da li migracije koristi kao oružje
Vašington i Kijev i dalje pregovaraju o retkim metalima. Šta je sa mogućnošću rudarenja litijuma u Ukrajini i šta o tome misle ljudi koji žive nadomak nalazišta?
Vest o priznanju je potvrdila kosovska predsednica Vjosa Osmani, najavivši i uspostavljanje diplomatskih odnosa
Zvuči kao šala, ali nije: Trampov glavni „čovek za carine“ godinama se pozivao na lažnog stručnjaka. Njegovo ime je Ron Vara, veliki je zagovornik uvođenja visokih carina, izrazito je anti-kineski raspoložen i potpuno je izmišljen
Predsednik Kine Si Đinping je ocenio da u trgovinskom ratu nikada nema pobednika i da EU ima ključnu ulogu u obezbeđivanju svetske ekonomske stabilnost
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
