Lepen je u više navrata izazivao kontroverze i pravne postupke svojim stavovima o holokaustu, koji je opisao kao „puki detalj“ u istoriji Drugog svetskog rata
Žan-Mari Lepen, osnivač francuske krajnje desničarske stranke Nacionalni front preminuo je u 96. godini.
Bivši padobranac bio je u bolnici nekoliko nedelja i preminuo je u utorak u podne „okružen svojim najmilijima“, navodi se u saopštenju njegove porodice.
Lepen se prošle godine zajedno sa svojom ćerkom Marin le Pen suočio sa optužbama zbog optužbi da su oni i druge ličnosti u njihovoj stranci Nacionalno okupljanje, što je naziv Nacionalnog fronta od 2018. godine, proneverili novac iz Evropskog parlamenta lažnim poslovima. Žan-Mari Lepen oslobođen je odlaska na sud iz zdravstvenih razloga.
Lepen je u više navrata izazivao kontroverze i pravne postupke svojim stavovima o holokaustu, koji je opisao kao „puki detalj“ u istoriji Drugog svetskog rata, i hvaleći ratnu vladu Francuske u Višiju koja je sarađivala sa nacističkim okupatorima u zemlji.
Više puta je osuđivan i kažnjavan zbog osporavanja zločina protiv čovečnosti. On je 2014. godine sugerisao da bi smrtonosni virus ebole mogao biti rešenje za globalnu eksploziju stanovništva.
Dve godine kasnije, osuđen je za „izazivanje mržnje i etničke diskriminacije“ jer je tri godine ranije na javnom skupu rekao da Romi u gradu „izazovu osip“ i smrdljivi.
Lepen, za koga se veruje da je izgubio levo oko u tuči – kasnije je insistirao da je oštećeno u banalnoj nesreći sa motkom za šator – postao je doživotni počasni predsednik partije kada je njegova ćerka preuzela mesto lidera stranke u 2011. Pokušala je da ga izbaci 2015. nakon što je odbio da ublaži svoj zapaljivi jezik dok je pokušavala da počisti reputaciju partije, ali je konačno uspela da ga izbaci iz stranke tek 2018. nakon nekoliko pravnih bitaka.
On se pet puta kandidovao za predsednika i šokirao Francusku 2002. kada je izbacio kandidata socijalista Lionela Žospena iz prvog kruga glasanja i našao se protiv Žaka Širaka u drugom krugu glasanja za Jelisej. Širak je pobedio sa ubedljivom razlikom – više od 82 odsto glasova.
Izvor: The Guardian
Vatikan je domaćin konklave na kojoj se bira novi papa,a tokom 7. i 8. maja izlazio je samo crni dim, koji je označavao da papa nije izabran. Italijanski mediji prenose da se raspravljalo o sedam kanidata
Neke evropske zemlje su zabranile mobilne telefone u školama. Kakve su pozitivne i negativne strane?
Kada je 1945. ušao u logor Kaufering, Džordž Lajtmen je tražio samo jedno lice – lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: leševe, pepeo, i tišinu užasa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedoči o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom već dovele svet do ivice ponora
Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope dele isti datum, ali ne i isti narativ. Dok Evropska unija 9. maja slavi vrednosti saradnje i mira, Rusija istog dana organizuje veliku vojnu paradu, čime naglašava svoju ulogu u pobedi u Drugom svetskom ratu. Različiti istorijski fokusi odražavaju i današnje političke razlike
U 4 sata 1. maja 1945. Vasilij Ivanovič Čujkov, komandant Osme gardijske armije u Berlinskoj operaciji, nosilac Ordena Suvorova prvog stepena zbog zasluga u bici za Staljingrad (1942/43), raportirao je maršalu Genadiju Žukovu da ga je general Krebs, nemački načelnik Generalštaba, obavestio kako je 30. aprila u 15.50 Hitler izvršio samoubistvo. Žukov zove Moskvu i insistira da probude Staljina koji je upravo otišao na spavanje, jer “stvar je hitna i ne može čekati do jutra”. Izvešten o Hitlerovom samoubistvu, Staljin samo kaže: “Nitkov je završio svoju igru! Šteta je što nje uhvaćen živ”. Sedam dana kasnije, u Berlinu je potpisan dokument o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
