Lepen je u više navrata izazivao kontroverze i pravne postupke svojim stavovima o holokaustu, koji je opisao kao „puki detalj“ u istoriji Drugog svetskog rata
Žan-Mari Lepen, osnivač francuske krajnje desničarske stranke Nacionalni front preminuo je u 96. godini.
Bivši padobranac bio je u bolnici nekoliko nedelja i preminuo je u utorak u podne „okružen svojim najmilijima“, navodi se u saopštenju njegove porodice.
Lepen se prošle godine zajedno sa svojom ćerkom Marin le Pen suočio sa optužbama zbog optužbi da su oni i druge ličnosti u njihovoj stranci Nacionalno okupljanje, što je naziv Nacionalnog fronta od 2018. godine, proneverili novac iz Evropskog parlamenta lažnim poslovima. Žan-Mari Lepen oslobođen je odlaska na sud iz zdravstvenih razloga.
Lepen je u više navrata izazivao kontroverze i pravne postupke svojim stavovima o holokaustu, koji je opisao kao „puki detalj“ u istoriji Drugog svetskog rata, i hvaleći ratnu vladu Francuske u Višiju koja je sarađivala sa nacističkim okupatorima u zemlji.
Više puta je osuđivan i kažnjavan zbog osporavanja zločina protiv čovečnosti. On je 2014. godine sugerisao da bi smrtonosni virus ebole mogao biti rešenje za globalnu eksploziju stanovništva.
Dve godine kasnije, osuđen je za „izazivanje mržnje i etničke diskriminacije“ jer je tri godine ranije na javnom skupu rekao da Romi u gradu „izazovu osip“ i smrdljivi.
Lepen, za koga se veruje da je izgubio levo oko u tuči – kasnije je insistirao da je oštećeno u banalnoj nesreći sa motkom za šator – postao je doživotni počasni predsednik partije kada je njegova ćerka preuzela mesto lidera stranke u 2011. Pokušala je da ga izbaci 2015. nakon što je odbio da ublaži svoj zapaljivi jezik dok je pokušavala da počisti reputaciju partije, ali je konačno uspela da ga izbaci iz stranke tek 2018. nakon nekoliko pravnih bitaka.
On se pet puta kandidovao za predsednika i šokirao Francusku 2002. kada je izbacio kandidata socijalista Lionela Žospena iz prvog kruga glasanja i našao se protiv Žaka Širaka u drugom krugu glasanja za Jelisej. Širak je pobedio sa ubedljivom razlikom – više od 82 odsto glasova.
Izvor: The Guardian
U Davosu je parafiran još jedan dokument - osnivački akt Odbora za mir Donalda Trampa. Šta to znači, ko je pozvan da mu pristupi, zašto Srbija nije i ko je, za sad, prihvatio poziv
Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
U Davosu je premijer Kanade Mark Karni skicirao budućnost, kakvu se u Evropi još niko nije usudio javno da zamisli: Zapad bez SAD. To nije bio samo odgovor na odnos Donalda Trampa prema saveznicima, već vizija sveta posle njega
Brisel poručuje da pretnje teritorijalnom integritetu Danske i carinski pritisci Vašingtona podrivaju poverenje u transatlantske odnose
Donald Tramp je po svemu sudeći odustao od vojne intervencije u Iranu. Vašington i Teheran otvaraju diplomatske kanale, ali daleko od toga da je američko-iranska kriza okončana, kao što ni unutrašnji izazovi teokratskom režimu Islamske Republike nisu otklonjeni
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
