Španski dvadesetčetvorogodišnji teniser je odavno ušao u legendu, a ove godine se trijumfalno vratio na mesto najboljeg tenisera na svetu osvojivši tri grend slem turnira – Pariz, London i Njujork i tri turnira masters serije. On je prvi posle Roda Lejvera koji je 1969. godine u jednoj sezoni uspeo da osvoji ova tri turnira.
Nadal se na mesto broj jedan vratio posle razočaravajuće 2009. godine u kojoj su ga konstantno mučile povrede i u kojoj su već bile krenule glasine da je njegova karijera okončana i da će Rodžer Federer ostati bez svog glavnog konkurenta.
Teniski komentatori ga odavno nazivaju „kraljem šljake“ i ako bismo ovo shvatili čak i kao žargon u kome šljaka znači rad, Nadal bi svakako zasluženo nosio krunu. Od trenutka kada je napravio ime u tenisu, sredinom prve decenije dvadeset prvog veka, osvojivši prvi od pet otvorenih prvenstava Francuske – Rolan Garos – za njega se govorilo da ima umeće, ali da mečeve dobija neverovatnom upornošću koja proističe iz fanatičnog treninga. Još od tog doba, kada je počeo da dominira kao „stariji tinejdžer“, njegovu je igru više od veštine odlikovala snaga koja se mogla videti u svakom potezu na terenu.
On je izgledom, muskulaturom, tesnim majicama bez rukava i sada već čuvenim uskim pantalonicama do kolena demonstrirao tu svoju osobinu.
Britanski teniser Endi Marej kaže za njega da je to sportista koji nikada ne odustaje.
„On svaki meč igra kao da mu je poslednji u životu, toliko daje sve od sebe“, rekao je Marej.
Svetski tenis je čekao na veliki rivalitet čini se još od povlačenja Štefana Edberga i Borisa Bekera, koji su krajem osamdesetih odigrali nekoliko nezaboravnih velikih finala, ali je to ništa u poređenju sa rivalstvom između Federera i Nadala, koje već sada nazivaju najvećim igračima u istoriji, što oni po broju osvojenih turnira za kratko vreme i svojom dominacijom svakako potvrđuju.
Nadal se u protekloj godini vratio na tron uz nešto izmenjen imidž i još raznovrsniju igru. Njemu je bio nedostajao samo turnir u Njujorku da uđe među besmrtnike koji su osvajali sve grend slem titule i on je to učini ove godine pobedivši superiorno u finalu Novaka Đokovića. Svi koji su gledali ovaj duel videli su da Novak nije bio bez šanse, da je igrao odlično, ali ni to nije bilo dovoljno da se pobedi Nadal.
Đoković je pre toga u polufinalu u istorijskom meču pobedio Federera, ali takva igra nije bila dovoljna za Rafu, kako zovu Nadala. Posle utakmice Novak je rekao da je dao sve od sebe, ali da to očevidno nije dovoljno za meč sa teniserom koji u tom trenutku igra možda najbolji tenis u istoriji.
„Fantastična stvar u vezi sa Nadalom je da on igra i napreduje sve više i više“, rekao je Đoković.
Van terena Nadal je pomalo nezanimljiv javnosti, jer za njega nisu vezani nikakvi skandali. On je, poput Đokovića, neka vrsta „porodičnog proizvoda“ i njegov privatni život je manje-više daleko od „očiju javnosti“. Ono što se vidi i što se zna jeste da je veliki sportista koji uvek ceni svog protivnika i da je „u suštini“ iskreno skroman čovek. Oni koji prate tenis setiće se trenutka kada je posle jednog od grend slem finala Federer plakao, a Nadal je izgledao kao dečak koji bi velikom šampionu najradije vratio titulu.
„Rodžere, mogu da zamislim kako ti je teško, ali sam siguran da ćeš se ti vratiti na prvo mesto ovde“, rekao je tada Nadal i to jeste bilo iskreno.
Zbog takvog odnosa prema sportu, zbog viteštva i zbog fantastične borbenosti, zbog toga što se nikada ne predaje Nadal predstavlja retkost u svetu profesionalnog sporta što ga čini još većim šampionom. Srbiji, ako želi da odbrani titulu u Dejvisovom kupu, ostaje da se nada da je Rafael zadovoljio svoju želju za titulama posle dva nastupa za Španiju i da će i ovu godinu preskočiti. Kada je reč o nastupima na turnirima u 2011, samo teška povreda ili nekoliko vezanih teških mečeva mogu da ga spreče da bude još uspešniji.
