Usred ruske uspešne ofanzive u pravcu grada Pokrovsk, Ukrajina je izvela iznenadni napad na rusku teritoriju i zauzela preko 1000 kvadratnih kilometara u Kurskoj oblasti. Dok Rusi napreduju ka gradu Pokrovsku u Ukrajini, Ukrajinci zauzimaju deo po deo ruske teritorije. Ovo je najveća prekogranična operacija na ruskoj teritoriji od Drugog svetskog rata
Ukrajinska vojska je pre 15 dana u regionu grada Kurska pokrenula iznenadni napad na Rusiju tokom kojeg je preuzela kontrolu nad velikom teritorijom u najvećoj prekograničnoj operaciji na ruskoj teritoriji od Drugog svetskog rata.
Ovo je iznenadilo veliku većinu vojnih stratega, pre svega zbog uspešnosti ruske invazije u Ukrajini koja se, iako sporo, već dve i po godine odvija uspešno uprkos velikim žrtvama. Malo ko se nadao da će Ukrajina sa delova fronta koje gubi povući najsposobnije jedinice i poslati ih u juriš – na Rusiju.
Iako se ukrajinske vlasti hvale ogromnim brojem ruskih vojnika koji tradaju prilikom zauzimanja teritorije Ukrajine, posprdno ih nazivajući ‘topovskim mesom’, činilo se da Rusija ima dovoljno vojnih rezervi da sebi priušti ovo ‘zadovoljstvo’. Napredak ruske vojske je u poslednjih godinu dana bio je spor, ali konstantan.
U svetlu toga je i iznenađujući potez Ukrajine, koja je povukla svoje elitne vojne jedinice sa odbrane dva svoja najugroženija pravca, Vovčanska i Pokrovska, i odlučila se da ih usmeri ka invaziji u rusku pograničnu oblast. Kocka je bačena. Ko će biti dobitnik – pokazaće vreme.
Poziv Zelenskog zapadnim partnerima da ubrzaju isporuke municije i oružja
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je tim povodom u ponedeljak da je napad njegove zemlje na rusku Kursku oblast pokazao da su pretnje Kremlja odmazdom – blef, i pozvao saveznike Kijeva da smanje ograničenja koja su postavili za ukrajinsku upotrebu stranog oružja.
Zelenski je dodao da ukrajinska vojska sada kontroliše više od 1250 kvadratnih kilometara i 92 naselja u regionu Kurska, dok je Rusija saopštila da je Ukrajina pogodila treći most u tom regionu, što je otežalo napore Rusije da odbije ukrajinski napad.
Blickrig Ukrajine na teritoriju Kurska
Ukrajina je izvršila iznenadni napad na ruski region 6. avgusta, što je najveća ofanziva na Rusiju od Drugog svetskog rata. Kijev kaže da je cilj njegove vojne operacije da se uspostavi tampon zona i izmori ruska vojna mašinerija.
Obraćajući se skupu ukrajinskih diplomata, Zelenski je pojedinačno pomenuo saveznike koji su snabdeli Kijev oružjem dugog dometa, ali su rekli da Kijev ne sme da ih koristi duboko unutar ruske teritorije iz straha od prelaženja „crvenih linija“ koje je postavio ruski predsednik Vladimir Putin.
Na drugoj strani predsednik Rusije Vladimir Putin je pripretio da će ovaj ukrajinski izlet skupo koštati Zelenskog i vojni vrh Ukrajine.
„Ukrajinske snage moraju da budu isterane iz Kurske oblasti, a Rusija će dostojno odgovoriti na napade“, poručio je Putin.
Ministarstvo odbrane započelo je raspoređivanje dodatnih vojnih snaga u Kursku i organizovalo isporuku opreme za formiranje rezervnih trupa u tom regionu.
Rusko napredovanje u pravcu Pokrovska
Shodno vojnim kapacitetima, napredovanje ukrajinske vojske u oblasti Kurska je u poslednja dva dana usporeno, dok se rusko napredovanje u Ukrajini konstantno kreće u pravcu grada Pokrovsk.
Zato su zvaničnici ovog ukrajniskog grada pozvali stanovnike da ubrzaju evakuaciju na istoku zemlje jer se ruska vojska brzo približava jednom od ključnih ciljeva koje je Moskva postavila u svom ratu.
Vojne vlasti u Pokrovsku, koji je opre rata imao više od 60.000 stanovnika, su saopštile da ruski vojnici napreduju brzim tempom što ostavlja sve manje vremena da civili spakuju stvari i evakuišu ka bezbednijim oblastima.
Iako je ukrajinska vojska pokušala da upadom u teritorije ruske pogranične oblasti Kursk preusmeri vojne napore Kremlja sa linije fronta u Ukrajini, predsednik Volodimir Zelenski je juče saopštio da su Pokrovsk i neki drugi gradovi u Donjecku pod najjačim napadima.
Pokušaj promene dinamike rata
Ukrajina napadom na Kursk pokušava da promeni dinamiku dvoipogodišnjeg sukoba i samopouzdana je da ima dovoljno resursa za to dok Rusija smatra da može obuzdati upad bez potrebe da ublaži operacije u Donjecku.
Sporo napredovanje ruskih trupa širom Donjecka ove godine je po gubicima bilo skupo, ali su teritorijalni dobici sve veći. Pokrovsk je jedno od glavnih odbrambenih uporišta Ukrajine i ključno logističko čvorište u regionu Donjecka. Pad tog grada u ruke Rusa ugrozio bi odbrambene sposobnosti Ukrajine i rute snabdevanja što bi Moskvu približilo cilju da zauzme ceo Donjeck.
Stanovnicima Pokrovska je ponuđeno sklonište u zapadnoj Ukrajini, gde će biti smešteni u spavaonicama i kućama pripremljenim za njih.
„Kako se linija fronta približava Pokrovsku, potreba za preseljenjem na bezbednije mesto postaje sve hitnija“, saopštila je lokalna vlast.
Zašto je Ukrajina napala Rusiju uprkos gubitku dela teritorije?
U kontekstu iznenadnog i uspešnog napada Ukrajine na pograničnu oblast Kurska, analitičari vide u „tvrđenju pazara“ pred eventualne mirovne pregovore, analitičari vide težnju za bolju poziciju.
Iako primirje uopšte nije ni na vidiku, glasine o pregovorima o prestanku rata sve su glasnije.
Tome ide u prilog i poslednji poziv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je ocenio da „Rusija i Ukrajina treba da pregovaraju o okončanju sukoba kako bi se izbeglo širenje rata na Belorusiju“.
„Ne želimo eskalaciju i ne želimo rat protiv celog NATO-a. Ne želimo to“, rekao je on.
Ukoliko Ukrajina bude „provocirala“ Minsk, Lukašenko je upozorio da „neće imati izbora“, a je istovremeno pozvao zaraćene strane na pregovore.
„Hajde da sednemo za pregovarački sto i okončamo ovu svađu. To nije potrebno ni ukrajinskom narodu, ni Rusima, ni Belorusima. To treba njima (Zapadu) “, zaključio je on.
Lukašenko je izneo tvrdnje da se Zapad nada da će situacija u Kursku, u koji su ukrajinske trupe izvršile upad, podstaći mobilizaciju u Belorusiji i u Rusiji i „uzdrmati društvo iznutra“, rekao je Lukašenko.
„Osećam strah kad moram noću da pođem na dužnost iz hostela na medicinsko odeljenje", priča doktorka iz Indije koja se pridružila hiljadama žena i muškaraca koji protestuju zbog silovanja i ubistva stažistkinje medicine koja je prošle nedelje ubijena tokom noćne smene u državnoj bolnici
Luksuzna jahta „Bajezijan“ potonula je nakon udara tornada u blizini ribarskog sela Portičelo na Siciliji. Kao nestali se vode predsednik međunarodne finansijske kompanije Morgan Stenli Džonatan Blumer, njegova supruga, britanski tajkun Majk Linč, njegova ćerka i još jedna osoba
Bajden je bio glavni govornik prve večeri Nacionalne demokratske konvencije u Čikagu. Palicu zatim preuzima Kamala Haris, koja će poslednjeg dana skupa i zvanično prihvatiti predsedničku kandidaturu
Dok u Štraubingu u Bavarskoj traje veliki narodni vašar, policija traga za četvoricom begunaca koji su prethodno u klinici uzeli taoca
Demokratska stranka je pred najznačajnijim politički događajem - Demokratskom nacionalnom konvencijom (DNC), koja počinje ponedeljak, 19. avgusta i završava se u četvrtak, 22. avgusta u Čikagu. Očekuje se da govore predsednik Džo Bajden, bivši predsednik Barak Obama, bivši predsednik Bil Klinton i bivša državna sekretarka Hilari Klinton. Predsednička kandidatkinja Kamala Haris bi trebalo da održi govor poslednjeg dana stranačke konvencije
U političkom dijalogu suprotstavljene strane se ne obraćaju jedna drugoj, već građanima. Utoliko laž nije „zabranjena“, ali kada nema posledica ako u laži budeš uhvaćen, dijalog gubi smisao jer neistini je onda samo nebo granica
Mislili ste da u Vojvodinu ne može da snađe veća nesreća od Igora Mirovića. Prevarili ste. Na čelu pokrajine sada su Maja Gojković i njena svita sa onim starim, radikalskim glogovim kolcem za vojvođansku autonomiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
