Ljudi su u Ukrajini umorni od rata i upiru pogled u Vašington. Njihova sudbina bi mogla da zavisi od pobednika na američkim predsedničkim izborima Donalda Trampa. Poneko je oprezni optimista
Raščišćavanje posle udara ruske rakete u Krivom Rogu, rodnom gradu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Opet je ubijena cela porodica. Jedino je otac Maksim preživeo, njegovo troje dece i žena su mrtvi. Komšinica Viktorija, koja upravo polaže cveće na mesto stradanja, kaže da su spasioci 13 sati pokušavali da dođu do Makisma, piše DW.
„Ne možete da budete ravnodušni“, kaže ona. „To mi slama srce. Imam četiri unuka i veoma sam zabrinuta za njih.“ Dodaje da nije mogla ništa drugo da uradi osim da dođe i položi cveće. „Strašno je i ne zna se kada će da se završi“, kaže.
Trećina Ukrajinaca spremna na teritorijalne ustupke
Nije samo nejasno kada će rat biti završen, već i kako. Donald Tramp kao novi predsednik Sjedinjenih Država mogao bi da ima veliki uticaj na to.
Skoro trećina ukrajinskog stanovništva je, prema aktuelnim anketama, spremna na teritorijalne ustupke. Aleksandra Kvitkova iz Kijeva je zabrinuta. Smatra da bi Tramp mogao da prinudi Ukrajinu na teritorijalne ustupke.
„Neće se dobro završiti po nas, jer ćemo izgubiti teritorije nakon što je tako mnogo ljudi umrlo. Izgubićemo Krim, Donjeck i Lugansk. Nadam se da će nam makar ostaviti regione Harkova i Zaporožja. Trampu nije potreban ovaj rat i želi da ga brzo okonča. Za nas će to biti veoma tužno, posle gubitka svih tih života i teritorija. Neće se dobro završiti“, kaže Kvitkova.
Mnogo prijatelja među republikancima
Teritorije za mir – mnogi ljudi u Ukrajini ne veruju u to. A ruski vlastodržac Vladimir Putin nemilosrdno nastavlja napade na Ukrajinu. Prema podacima ukrajinske vojske od avgusta je Rusija lansirala više od 5.000 dronova i raketa na Ukrajinu.
Poslanik predsednikove partije „Sluga naroda“ Jehor Černjev kaže da se ruski napadi pojačavaju, dok ukrajinski državni vrh pokušava da ubedi Trampa da ne obustavi pomoć Ukrajini: „Moramo da radimo i radićemo s Trampom, a ne počinjemo taj posao od nule. Imamo istoriju saradnje s Trampom, njegovim timom i republikancima u Kongresu“, kaže on. Dodaje da postoji puno prijatelja među republikancima, koji su u protekle dve godine puno učinili za Ukrajinu.
„Ne može gore“
To je oprezni optimizam. Ukrajinci se nadaju da bi nepredvidljivi Tramp ipak mogao da donese odluke koje su dobre za Ukrajinu. U taj tračak nade meša se i razočarenje saveznicima. Olena iz Kijeva kritikuje zapadne saveznike tvrdeći da nisu dovoljno pomogli. Ona ima utisak da ne može biti gore.
„Pod demokratama je doduše bilo podrške, ali je ona bila veoma spora i neorganizovana. Morali smo mesecima da čekamo“. Dodaje da će republikanci možda biti impulsivniji, ali i brzi. „Gore ne može, ili će situacija ostati ista, ili će se popraviti“.
Olena podseća na Trampov prethodni predsednički mandat za vreme kojega su Rusiji uvedene sankcije. „Amerika je bila prva zemlja koja je poslala Ukrajini oružje i vojnu pomoć. Iz toga mogu da se izvuku izvesni zaključci.“
„Viktor vredno radi na zaštiti Mađarske, razvoju ekonomije, stvaranju radnih mesta, promociji trgovine, zaustavljanju ilegalne imigracije i obezbeđivanju zakona i reda", naveo je Tramp
Samo 15 minuta pre objave Donalda Trampa o „konstruktivnim razgovorima“ sa Iranom, trgovci su uložili više od pola milijarde američkih dolara u naftne fjučerse, piše "Fajnenšel tajms". I zaradili gomilu novca
Nova grupe organizovanog kriminala u Turskoj, pripadnici Generacije Z, na lošem su glasu kao posebno brutalne, i sve su aktivnije i u Nemačkoj. Svojim nedelima hvale se i na društvenim mrežama
Bivši rvač i MMA borac Markvejn Malin voditi američko zloglasno Ministarstvo za unutrašnju bezbednost, koje sprovodi imigracione zakone po zemlji. On je osnivač škole za džiju-džicu i MMA "Oklahoma Fight Club"
Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su se Sjedinjene Američke Države i Iran dogovorili oko 15 glavnih tačaka sporazuma o prekidu rata. Teheran demantuje da je bilo bilo kakvih pregovora
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
