Glad se dešava kad neka zemlja ima toliko tešku nestašicu hrane da njenom stanovništvu preti akutna neuhranjenost, izgladnelost ili smrt. Ovaj status obično proglašavaju Ujedinjene nacije, ponekad u saradnji sa vladom dotične zemlje, a često uz druge međunarodne organizacije za pomoć ili humanitarne agencije, piše BBC na srpskom.
Glad se određuje uz pomoć UN skale (IPC). Ona rangira nedostatak hrane u zemlji, odnosno njenu nesigurnost prema pet „faza“ ozbiljnosti, sa glađu kao petom i najgorom.
Najveća kriza u Gazi i Sudanu
Prema Ujedinjenim nacijama, glad je neizbežna u severnoj Gazi, a mogla bi da se desi između marta i maja 2024. Godine. Ona dolazi posle više meseci sukoba između Izraela i Gaze, nakon što je Hamas 7. oktobra napao Izrael.
U Gazi gladuje polovina populacije, oko 1,1 milion ljudi, prema klasifikaciji UN skale (IPC). U najgorem slučaju, čitavu populaciju Gaze glad će zahvatiti do jula 2024. godine. UN su saopštile da Gaza ima „najveći procenat ljudi koji se suočavaju sa visokim stepenom akutne nestašice hrane koju je inicijativa IPC ikad klasifikovala za bilo koju datu oblast ili zemlju“.
Zvaničnici UN su takođe upozorili da je tekući sukob u Sudanu gurnuo zemlju u „jednu od najgorih humanitarnih noćnih mora u skorašnjoj istoriji“, što bi moglo da izazove najveću krizu gladu na svetu.
Prema Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija (VFP), skoro 18 miliona ljudi u Sudanu suočava se sa akutnom nestašicom hrane kao posledicom građanskog rata koji je izbio u aprilu 2023. godine.
Iz Unicefa navode da je neuhranjenost među malom decom „iznad najgorih projekcija“, kao i da je došlo do epidemija kolere, malih boginja i malarije.
Zabrinjavajuće i u drugim zemljama
Humanitarna organizacija Akcija protiv gladi saopštila je da nekoliko drugih zemalja takođe ima „veoma zabrinjavajuće stepene gladi“. U njih spadaju Avganistan, Demokratska Republika Kongo, etiopski region Tigrej, Pakistan, Somalija, Sirija i Jemen.
VFP je u martu 2024. upozorio da je Haiti – koji prolazi kroz tešku političku i ekonomsku krizu usred sve goreg nasilja bandi – na „ivici katastrofalne krize gladi“. Oko 1,4 miliona ljudi je kategorisano da su na ivici gladi, sa još tri miliona na nivou ispod.
Uzroci gladi
Prema IPC-u, glad i ekstremne krize gladi imaju mnoštvo uzroka – mogu da ih izazovu čovek, priroda ili kombinacija ta dva faktora. Akcija protiv gladi je saopštila da su oružani sukobi „ključni uzrok gladi širom sveta“.
U Sudanu je veliki problem nedovoljna proizvodnja hrane, što je izazvalo visoke cene. Takođe, navode da aktuelni sukob u Gazi sprečava da hrana, gorivo i voda od kojih život zavisi uđu na tu teritoriju.
Međunarodni komitet spasa ističe da suša i neuspeli prinosi, izazvani ekstremnim vremenskim uslovima, kao posledicom klimatskih promena, dovode do široko rasprostranjenih nestašica hrane, naročito u Istočnoj Africi.
El Ninjo – klimatski obrazac koji opisuje neobično zagrevanje vodenih površina u Pacifičkom okeanu – već se negativno odrazio na snabdevanje hranom u jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi.
Zvanična glad
Proglašavanje gladi ne otvara mogućnost posebnog finansiranja. Međutim, ono često pokrene veliku međunarodnu reakciju UN-a i svetskih vlada, koji mogu da obezbede snabdevanje hranom i izdvoje hitna sredstva.
Neke humanitarne agencije kao što je IRC pružaju rešenja za neuhranjenost. Oksfam je sarađivao sa partnerima u Gazi na slanju vaučera i gotovine za hranu, kao i higijenske artikle. VFP radi u Sudanu na obnovi infrastrukture, puteva i škola. Ima i mobilne timove za brzu reakciju, koji stižu do ljudi u zabitim oblastima kako bi im isporučili hranu i drugu pomoć.
Mnoge agencije obično isporučuju pomoć pre proglašavanja gladi, baš kako bi to izbegli, obično kad je zemlja dobila klasifikaciju treće faze ili iznad nje.