Gruzijski parlament usvojio je danas zakon „o stranim agentima“ koji mesecima izaziva podele i masovne proteste. Pre početka glasanja desio se fizički sukob nakon što su članovi parlamentarne većine fizički napali opozicionog poslanika Levana Kabeišvilija pošto je rekao da vlast „prodaje“ Gruziju Rusiji
U gruzijskom parlamentu danas je usvojen zakon o „stranom uticaju”, koji mesecima izaziva kritike i demonstracije. Zakonom se od medija, nevladinih organizacija i drugih neprofitnih organizacija zahteva da se registruju kao „oni koji ostvaruju interese strane sile“ ako primaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva. Sličan zakon postoji u Rusiji.
Zbog toga opozicija osuđuje nacrt kao „ruski zakon“, jer, kako navode, Moskva koristi sličan zakon za obračun sa nezavisnim medijima, neprofitnim organizacijama i aktivistima koji su kritični prema Kremlju.
Tokom burne debate o osporavanom zakonu, poslanici vladajuće stranke i opozicije su se sukobili i razmenjivali udarce, pokazuju snimci koje je emitovala javna televizija Gruzije.
Sukobi između poslanika opozicije i vladajuće stranke izbili su nakon što se stotine demonstranata, uglavnom mladih, okupilo ispred parlamenta protestujući protiv ovog zakona. U međuvremenu se napolju okupila gomila od oko 2.000 demonstranata, uglavnom studenata koji su odbijali da pohađaju nastavu i najavili su novi večernji miting.
Predlog zakona izazvao masovne demonstracije
Već nedeljama desetine hiljada Gruzijaca protestuje protiv zakona koji je zagovarala vodeća stranka „Gruzijski san“. Demonstracije su više puta nasilno gušene vodenim topovima, suzavcem i gumenim mecima. Demonstranti su zabrinuti da bi vlada mogla koristiti zakon da suzbije protivljenje.
Predloženi zakon osudile su Sjedinjene Države, Evropska unija i drugi zbog sličnosti sa ruskim zakonom kojeg ruski predsednik Vladimir Putin koristi da utiša neslaganje i uguši nezavisne institucije.
Predlog zakona je nesmetano usvojen u trećem i poslednjem čitanju u parlamentu gde većinu ima „Gruzijski san“, koji je i ranije pokušao da progura ovaj zakon, što je izazvalo masovne demonstracije širom zemlje. Podršku zakonu ranije je potvrdio i premijer Gruzije Irakli Kobakhidz.
U Tbilisiju su tri uzastopne noći održani masovni protesti zbog ovog zakona. Kako prenosi Harijet dejli njuz, desetine hiljada ljudi protestovalo je u toj zemlji, bivšoj sovjetskoj republici, otkako je partija Gruzijski san ponovo predstavila nacrt zakona pre više od mesec dana.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
