Rat protiv Huta u Jemenu, podstaknut opakim napadima dronova na brodove u Crvenom moru, kao i ratovi u Ukrajini i Gazi, otkrivaju da smo uveliko ušli u eru dronova, kada bez njih više nema ratnih operacija isto onako kao što je u 15. i 16. veku postalo nemoguće ratovati bez baruta
Prošlog meseca se jedan vojni dron u Nigeriji odmetnuo i ubio 88 ljudi. Malo muslimansko selo Tudun Biri, u središnjem delu Nigerije, obeležavalo je 3. decembra 2023. godine muslimanski praznik Melvud. Ova svetkovina u čast Muhamedovog rođenja u raznim se zemljama na različit način praznuje – negde je čak zabranjena, a negde je državni praznik. Padalo je veče i meštani su masovno izašli na ulice, dok ih je sa visine snimala jedna automatizovana letelica bez ljudske posade koja je pripadala vojsci Nigerije. Ono što će uslediti ušlo je u istoriju avijacije.
U ovoj centralnoafričkoj zemlji sa 230 miliona stanovnika čija je ekonomija u porastu, ali gde tenzije između različitih grupa nisu nestale, gde kriminalne grupe terorišu čitave oblasti, gde postoje sukobi hrišćana i muslimana, kao i različitih terorističkih grupa (kao što je Boko Haram), vojska iza koje je duga istorija vojnih pučeva, neprekidno vodi unutrašnji rat sa “banditskim” grupama i za to poslednjih godina sistematski koristi dronove, kakvi su dronovi kineske proizvodnje CASC CH-4, ali i serija domaćih, poput “amebo” i “gulma”. Pored nadzora, ove dronove Nigerija koristi za likvidacije terorista, a povremeno i za veća bombardovanja.
Dron iznad sela Tudun Biri, koje se inače nalazi u oblasti Kaduna, snimao je kretanje meštana koji su slavili i najednom, na osnovu šablona, zaključio da je reč o ponašanju grupe “bandita”, nakon čega je ispalio razoran projektil u masu. Detonacija je usmrtila veliki broj ljudi i izazvala paniku, ali je dron sistematično ispalio još jedan projektil kako bi eliminisao navodnu pretnju. Greška u proceni se pretvorila u masakr. Stradalo je više od 88 ljudi, a ranjeno je oko šezdeset meštana koji su smešteni u lokalnu bolnicu u Kaduni. Slučaj se pretvorio u političku krizu u Nigeriji, vojska je preuzela odgovornost, šef Generalštaba je posetio selo i izvinio se, a u ovoj afričkoj zemlji su organizovane razne dobrotvorne akcije da se pomogne stradalima. Stradali su sasvim nevini ljudi, Nigerija nije imala razloga za ovu operaciju, ali zbog složenih prilika nije jasno da li je za zločin zaista odgovorna samo mašina koja je načinila grešku ili je ipak reč o izgovoru, u najmanju ruku, izgovoru za ljudsku grešku.
DRONOVI U ROJU
Sve većim brojem dronova danas se upravlja pomoću veštačke inteligencije i pitanje gde je granica njihove primene nije nimalo naivno. Danas je teško reći koliko ljudskih života su odneli dronovi otkako se koriste u ratnim operacijama, ali jedno je sigurno – broj njihovih žrtava će biti sve veći i veći. Prethodnih godina desio se niz novih oblika i načina primene dronova, od koje bi vas neke mogle i iznenaditi. Prvi zabeleženi sukob dva drona u vazduhu dogodio se, po svemu sudeći, 13. oktobra prošle godine kad su se na nebu iznad Donjecka sukobili ukrajinski i ruski dron. Reč je o kvadrkopterima tipa DJI Mavic, koji su uzajamno pokušavali da jedan drugom onesposobe komunikaciju. Sledeća slična bitka u vazduhu dogodila se 24. novembra.
foto: apTurski bajraktar
U Ukrajini je primena dronova svakodnevica i za najrazličitije namene se koristi više stotina hiljada ovih ratnih uređaja. Rusija koristi iranske dronove HESA “šahed” 136 za masovne napade na ukrajinske gradove i položaje, dok Ukrajinci koriste turski “barjaktar” TB2 za napade na Ruse. Protiv dronova deluje protivvazdušna odbrana, ali sa promenjivim uspehom, o čemu svedoče udari Ukrajine na crnomorsku flotu koji su tokom prethodne godine više puta uspešno izvedeni izviđačkim dronovima navođenim sa Starlink satelita Ilona Maska (sve dok on nije odlučio da dalje ne daje podršku takvim operacijama). Do sada se odbrana od dronova zasnivala na prekidu radio-veze pomoću koje se ovim mašinama upravlja. Rusi koriste takozvane “stupor anti-dron puške” kojima im onesposobljavaju radio-vezu. Kako se dronovi onesposobljavaju tako što im se ometa satelitski signal i onesposobi navigacija, zbog toga se danas razvijaju sve autonomniji dronovi, koji ne samo što mogu da dejstvuju na velikom rastojanju, nego to čine potpuno nezavisno od baze.
U maju prošle godine zabeleženo je da se jedan ruski vojnik predao dronu koji ga je zarobio. Tokom rata u Gazi, u oktobru 2023. jedan izraelski tenk je zarobljen pomoću dronova. U ovom ratu, Hamas je koristio dronove u prethodnici napada na jug Izraela tako što je pomoću komercijalnih dronova napao izviđačke kule na granici. Kasnije, tokom ovog sukoba, u Gazi je armija Izraela koristila dronove koji deluju kao snajperisti tokom opsade bolnice Al Šifa.
Sve je veći broj slučajeva gde dronovi ne samo da otkrivaju neprijatelja, markiraju ciljeve i bombarduju po naredbi iz baze, nego samostalno odlučuju o tome. Prvi poznati slučaj gde je veštačka inteligencija donela odluku o napadu na ljude, prema podacima posebnog panela Saveta bezbednosti, dogodio se 2020. godine u Libiji kada je dron turske proizvodnje napao snage Haftara bez prethodne ljudske komande.
Dronovi često napadaju u rojevima. Prvi takav slučaj dogodio se 6. januara 2018. godine pri napadu na rusku vojsku u avionskoj bazi Hmejmim u Siriji. Ruska protivazdušna odbrana je odbila ovaj prvi napad dronova, da bi narednih godina vodila više desetiina bitaka sa rojevima dronova. No, uspešna primena ove taktike desiće se u istom ratu, gde će Turska korisiti rojeve dronova za napade, kao i u Nagorno Karabahu gde ih je koristio Azerbejdžan.
BRITANSKE PČELE
Naziv dron, inače, potiče iz engleskog jezika i znači trut. Mada ga nazivaju i “autonomna letelica bez ljudske posade” (engl. UAV), najčešće ime mu je dron, koje je povezano sa zvukom koji proizvodi, a koji podseća na zujanje pčele. Neki od najranijih modela su imali i reč pčela u nazivu. Dron je zapravo jednostavna mašina – bez obzira da li leti kao avion ili kvadrikopter, to je letelica bez pilota kojom se upravlja radio-vezom. Komercijalni dronovi, pre svega dronovi za snimanje, novija su tehnologija i kao i mnogo šta, dronovi su izvorno razvijani za vojne potrebe.
Možda ćete se iznenaditi, ali prva primena drona dogodila se još tokom Prvog svetskog rata. Britanci su u martu 1917. isprobali prvu vojnu letelicu bez čoveka nazvanu Aerial Target. Godine 1935. Britanija je proizvela više aviona upravljanih radio-vezom koji su služili za trening i nazvali ih Queen Bee, od čega je kasnije i potekao naziv dron.
Ovakve letelice će se periodično koristiti kao mamci u sukobima, a najveći uspeh te vrste izveli su Izraelci u ratu sa Egiptom čija je protivazdušna odbrana korstila skupe rakete da ih obara. Uspešna upotreba dronova u Izraelu inspirisala je Amerikance da ulažu u ovu tehnologiju, a značajni rast njihove primene desio se tokom rata u Vijetnamu.
No, smatra se da je istorija savremenih vojnih dronova počela sa projektom DARPA koji je 1971. godine iz hobija podstakao nuklearni fizičar Džon Stujart Foster, po čijim nacrtima su razvijeni američki dronovi “prairie” i “calera”. No, ozbiljniju primenu u ratu će imati tek krajem devedesetih kada vojska SAD počinje masovno da koristi letelicu “predator” koja je imala ogromnu autonomiju, veliki domet i strašnu razornu moć. Smatra se da je tokom rata protiv Al Kaide samo u Pakistanu ubijeno više hiljada terorista ali i civila pomoću ovog drona, a najpoznatiji atentati dronom su ubistvo Solejmanija 2020. godine i atentat na Al Zahirija 2022. godine.
BARUT 21. VEKA
Prethodnih godina dronovi su postali sastavni element savremenog ratovanja na način da je ono praktično nezamislivo bez njih. Ratovi u Ukrajini gde se koristi više stotina hiljada dronova za najrazličitije namene, sukobi u Gazi gde “dronovi snajperi” ubijaju civile, kao i intervencija protiv Huta u Jemenu zbog primene dronova u besomučnim napadima na brodove razotkrili su novo lice rata u 21. veku.
Svet se najednom zatekao u novoj eri ratovanja, u dobu dronova. Vojske neprekidno uvode nova oružja koja menjaju prethodne prakse, ali ovde nije reč o promenama koje donose rakete većeg dometa, pametne rakete ili novi tip aviona, već o promeni čitave paradigme rata, pa posledično i međunardonih donosa. Masovna primena dronova, a to je sada već stvarnost koja se neće zaustaviti, izmeniće ratovanje mnogo više od tenka ili podmornice, koje su kao skupa oružja u značajnoj meri mogle da pribave samo sile koje su to već bile.
Brzo uzdizanje drona kao ratnog sredstva po mnogo čemu nalikuje na transformaciju koju je svet doživeo u 15. i 16. veku kada se širom Evrope za nekoliko decenija prošila primena baruta, a vatrena oružja se, od topova do primitivnih pušaka, zbog svoje efikasnosti, naglo omasovila i sasvim izmenila odnose snaga. Pažljiv čitalac će zapaziti da uvođenje takve tehnologije ne samo da je uvećalo broj žrtava i izmenilo strategije, nego je postupno dovelo da potpune preraspodele moći – u narednim vekovima tradicionalne srednjovekovne sile, zasnovane na moći feudalnih armija i opremljenosti vitezova, smeniće nove države i novi društveni sistemi za koje će se boriti pešaci naoružani puškama. Moguće je da sada nastupa doba gde će se u središtu moći nalaziti – dron.
Dronovi tradicionalno služe za osmatranje i za navođenje projektila, dostavljaju teret na udaljene lokacije, služe kao podrška u borbi kopnene vojske, u napadima na objekte i fortifikacije, već dugo se koriste za udaljene precizne likvidacije, ali razlog zbog koga menjaju istoriju je pre svega – njihova cena. Superpeecizni projektili, rakete i bombe kakvim su naoružane najmoćnije svetske armije koštaju stotine hiljada ili milione dolara, dok najopakiji dronovi ubice koštaju deset ili sto puta manje. To ih je učinilo izuzetno dostupnim tako da ih danas u svojim arsenalima poseduju i vrlo siromašne nacije. U eri američkih “ratova protiv terora” na Bliskom istoku, kada su dronovi izgledali kao još jedan za sve osim za SAD nedostupni DARPA izum, činilo se da će sa razvojem tehnologije rasti samo njihova razorna moć, njihova autonomija i domet, pa tako i ubitačnost. No, ispostavilo se da je najviše porasla njihova dostupnost. U vrlo kartkom roku, dronovima su se naoružale i paradržavne organizacije poput ISIS-a ili Huta, a u ovoj decenije gotovo da nema armije koja ih ne poseduje.
Pored nove raspodele snaga, primena dronova otvara niz vrlo teških pitanja. Ratovi, ma kako sofisticirano vođeni, do sada su počivali na prirodnom strahu obe sukobljene strane da će izgubiti svoje ljudstvo, ili eventualno, strahu od gubitka materijalne tehnike. Dronovi kamikaze se sistematski žrtvuju. Sa primenom dronova koji su autonomni na velikoj daljini, posebno kad je reč o mašinama kojima upravlja veštačka inteligencija, brojna pravila rata utemeljena na odvraćanju više nemaju nikakvu ulogu. Barijere su sada sasvim drugačije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Vodeći svetski proizvođač aviona Boing otpustiće deset odsto svojih zaposlenih, odnosno oko 17.000 ljudi zbog teške finansijske krize u koju je kompanija zapala. Štrajk zbog kog je obustavljen rad u fabrici aviona traje više od mesec dana
TD banka priznala je krivicu za neadekvatno praćenje sumnjivih transakcija, što je omogućilo narkokartelima da operišu bez ometanja. Banka će zbog toga platiti kaznu od tri milijarde dolara i suočava se s velikim posledicama po reputaciju
Osnovni sastojci kaptagona, amfetamin i kofein, koštaju samo nekoliko centi za jednu pilulu, pa proizvodnja 100 kilograma košta oko 50.000 evra, a na ulici ta količina vredi više od osam miliona
Najbolja vremena Zapada su prošla, kaže politički ekonomista Džon Repli. A moglo bi da dođe i do bolnog sloma ukoliko se ne nauče lekcije i krene u otvorene sukobe sa Kinom
Nagrada je dodeljena za „napore da postigne svet bez nuklearnog oružja i za demonstraciju i svedočenja da se nuklearno oružje nikada više ne sme upotrebiti”, saopštio je Nobelov komitet
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
"Hoćeš da napišeš članak posle ovoga i da ti debelo platim?" To je novinarku televizije N1 Anu Novaković pitao otac Benjamina Hasanagića koji se u procesu protiv inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije vodi kao oštećeni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!