Treći čovek u Moskvi

Sjajni pisac Grejem Grin bi se zadovoljno smeškao: život opet imitira romane, a senka trećeg čovek se ozbiljno nadvila nad Moskvom i nad Londonom. U klasičnom trileru ključni zaplet priče je „apsurdna epizoda sa predavačem u Britanskom savetu“.

Britanski savet u Rusiji sada se stvarno našao u centru „apsurdne epizode“ u kojoj su glavne ličnosti jedan otrovani špijun, mnogo druge njegove „braće po oružju“, džentlmena u frakovima i u kojoj je hladnoratovski vetar ozbiljno rashladio diplomatske odnose između Londona i Moskve. U poslednjim poglavljima priče došlo je do zatvaranja kancelarija Britanskog saveta u Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu.

Rusija je zvanično optužila Britanski savet da nije uredno plaćao porez, što su Britanci kategorično poricali.

ZASTRAŠIVANJE: U decembru su ruske vlasti naredile da se zatvore dve pomenute kancelarije (moskovska je ostala otvorena), ali su ovog meseca Britanci odlučili da ih ponovo otvore. Onda je, prošle nedelje, Služba ruske državne bezbednosti (FBS), usred noći, pozvala na informativni razgovor dvadesetak ruskih i britanskih službenika Britanskog saveta, a nekima je u gluvo doba noći zakucala i na vrata stana. Nekima je to bio drugi „susret“ sa predstavnicima vlasti za 24 časa. Sutradan je Stiven Kinok, direktor peterburškog Britanskog saveta zaustavljen „zbog vožnje pod dejstvom alkohola“. Kinok je odbio da se podvrgne testu, a iz britanskog konzulata je izdato saopštenje da se očigledno radi o čistoj provokaciji, da su nadležni znali da je Kinok bio na večeri, da je popio samo čašu vina, daleko manje nego što je dozvoljeno ruskim propisima, da je onda praćen i lažno optužen. Uzgred, ruske diplomate su prošle godine samo u Londonu napravile 167 saobraćajnih prekršaja, objavili su britanski izvori.

U ovim incidenatim Britanci su videli „matricu zastrašivanja“, pa su odlučili da privremeno ipak zatvore svoje dve kancelerije u Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu jer su, kako je naglašeno, „zabrinuti za bezbednost svojih službenika“. Martin Dejvison, direktor Britanskog saveta, čak je naglasio da je ovde reč o „kampanji zastrašivanja koju je protiv Britanskog saveta pokrenula ruska vlada“.

NEPRILIČAN POTEZ: Direktor Dejvison je sa izvesnom, za Britance vrlo netipičnom žestinom, rekao da je vrlo pogrešno Britanski savet uvlačiti u međunarodne političke svađe i da je „veoma razočaran što su ruske vlasti odlučile da ograniče kulturne i obrazovne veze u vreme kada su najpotrebnije“. Britanci tvrde da se Savet pridržava svih međunarodnih i svih ruskih zakona i da se nadaju da će i ubuduće raditi sa svojih 1.250.000 partnera i polaznika kurseva engleskog jezika širom Rusije.

U međuvremenu se oglasio i britanski ministar inostranih poslova Dejvid Milibend koji je neočekivano oštro kritikovao ovaj potez ruskih vlasti naglasivši da takav gest „ne priliči velikoj zemlji“ i da je izazvao nezadovoljstvo i u Evropskoj uniji, i u SAD, kao i u Kanadi. Milibend je istakao da Britanija neće odgovoriti ravnom merom, neće zatvarati ruske kulturne organizacije u ovoj zemlji. U Londonu se upravo otvora i velika izložba evropske moderne, pa će Britanci biti u prilici da vide Matisa, Pikasa, Van Goga, Renoara, Gogena, Kandinskog, dragulje moskovskih i lenjingradskih muzeja. I ova kulturna razmena bila je zbog diplomatskog rata jedno vreme pod znakom pitanja.

U međuvremenu, međunarodna zajednica će biti obazrivija u svojim pregovaranjima sa Rusijom, rekao je britanski ministar inostranih poslova.

Rusi su bili prilično iznenađeni oštrim reakcijama sa najviše britanske adrese. Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, kratko je poručio da je zatvaranje Britanskog saveta „protivmera“ na proterivanje ruskih diplomata iz Londona, a Sergej Markov, poslanik Kremlju naklonjene partije Ujedinjena Rusija, čak je ocenio da je u ovoj međunarodnoj diplomatskoj komunikaciji rečnik britanskog ministra inostranih poslova Dejvida Milibenda bio „vrlo neprofesionalan“.

Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta za međunarodne odnose ruske Dume, odgovorio je na britanske optužbe da Rusija nije neka „banana republika“ i da svi, pa i Britanci moraju da se povinuju ruskim zakonima, a ruska Služba državne bezbednosti je izdala saopštenje u kome se kaže da su službenici Britanskog saveta pozvani na informativni razgovor da bi se sprečilo da ih London upotrebi „u provokativnim igrama“. Indikativno je da niko od službenika Britanskog saveta nije hteo da za medije priča o ponoćnim informativnim razgovorima sa predstavnicima Službe ruske državne bezbednosti.

U međuvremenu, predstavnici britanske diplomatije ispituju u razgovorima sa saveznicima u Evropskoj uniji i u Americi dalje korake prema Rusiji. Da li će biti zaustavljeno članstvo Rusije u „klub bogatih zemalja“, Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj, da li će Evropska unija pooštriti kriterijume za dalja energetska ulaganja Rusije u Evropi, da li će preispitati podršku da Rusija postane član Svetske trgovinske organizacije? Sve su to moguće mere u daljem malom hladnom ratu između Moskve i Londona.

Kumulativni efekat ove bilateralne diplomatske krize može biti hlađenje na širim prostorima Evropske unije. Britansko javno mnjenje se već prilično ohladilo i sad već neki analitičari njegov puls porede sa raspoloženjem u Poljskoj ili u baltičkim državama gde prema Rusima nikada nije bilo preterano toplih emocija.

Britanski mediji, a i većina evropskih, smatraju da afera sa Litvinjenkom baca ružnu sliku na Putinovu Rusiju i pokazuju da je ova velika zemlja još daleko od moderne, demokratske države i da ova morbidna afera vraća Rusiju nekoliko decenija u prošlost, u eru Andropova. Ruska privreda traži evropsko tržište, a traži i strane investicije. Ekonomisti smatraju da su ovo glavni strateški ciljevi Rusije koje afera sa Lugovojom, a potom sa izbacivanjem diplomata, pa i zatvaranjem kancelarija Britanskog saveta, ozbiljno ugrožava.

MINISTROVA ĆERKA: Ima analitičara koji na primeru nevolja Britanskog saveta u Rusiji potvrđuju tezu da kulturni rat može biti ubojitiji i žešći od hladnog rata. Danas se bitka vodi za srednjoškolce i studente, mlade i obrazovane, pa su studentske vize, književne večeri, festivali, koncerti, a pre svega putovanja tog mladog, obrazovanog, radoznalog sveta koji putuje širom otvorenih očiju, važniji od bilo kakve visoke diplomatije. Veb sajt Britanskog saveta u Sankt Peterburgu se hvali da je prošle godine pola miliona Rusa učestvovalo u njegovim raznim aktivnostima. Britanski savet je pomogao desetinama hiljada Rusa koji ne žive u „moskovskom zlatnom getu“ superbogatih da nauče dobro engleski i da budu osposobljeni da studiraju, pa i rade u inostranstvu.

Rusija očigledno još nije spremna da izdrži ovaj izazov otvorenog društva, ili kako to ruske vlasti zovu „talas neprijateljske propagande“. Podsetimo da su se i mnoge nevladine organizacije našle na udaru Putinovog režima.

I za kraj malo ironije i malo bibera na ovom političko-diplomatskom pilavu: ministar Lavrov je upravo poslao svoju ćerku da studira na prestižnoj visokoškolskoj ustanovi London School of Economics.