Transatlanski odnos od prošle nedelje teško je narušen. Kristof Hojsgen, predsedavajući Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao je posle govora potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vensa, da se pribojava da „naša zajednička vrednosna osnova nije više tako zajednička“. Hojsgen je Konferenciju nazvao „evropskim košmarom“.
Nije samo Vensov govor iritirao nemačkog političara. Vens je Evropi prebacio manjak demokratije i indirektno pozvao nemačke partije da sarađuju s delimično ekstremno desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD), piše DW.
Poruka je glasila da će SAD vojno štititi Evropu samo ako su Evropljani na istoj političkoj liniji kao Vašington.
Vens se sastao s kandidatkinjom AfD-a, ali ne i sa Šolcom
Kada je Vens već napustio Konferenciju nemački kancelar Olaf Šolc je rekao: „To ne ide tako, naročito ne između prijatelja i saveznika, i mi to odlučno odbacujemo“. I drugi članovi nemačke Vlade su negodovali.
„Ovu bezbednosnu konferenciju ćemo posle nekoliko godina osećati kao duboki rez“, rekao je Fridrih Merc, demohrišćanski kandidat za kancelara, koji prema anketama ima najveće šanse da postane novi kancelar nakon vanrednih parlamentarnih izbora u Nemačkoj 23. februara. Odbacio je mešanje u nemačke parlamentarne izbore.
Već i protokolarno je nastup američkog potpredsednika bio provokacija. On je razgovarao u četiri oka sa liderom opozicije Mercom, ali se nije sastao sa kancelarom Šolcom. Posebno je uvredljiv i za Merca i za Šolca bio je Vensov sastanak u njegovom hotelu sa kopredsedavajućom Alternative za Nemačku Alis Vajdel. Ova stranka nije bila pozvana na Konferenciju iz političkih razloga, a i Šolc i Merc su kategorično odbacili svaku mogućnost saradnje sa ovom političkom formacijom.
Pregovori o Ukrajini bez Ukrajine
Slična provokacija jeste i stav Vašingtona prema ratu u Ukrajini. U međuvremenu je jasno da Donald Tramp hoće da se dogovori o miru samo s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Američko-ruski pregovori trebalo bi da počnu ove nedelje u Saudijskoj Arabiji, a Evropljani će očigledno biti zaobiđeni. U jednoj predizbornoj emisiji kancelar Šolc je rekao „Moraju da nas pitaju, jer bez nas baš i ne može.“
Izgleda da Amerikanci to vide drukčije. General Kit Kelog, Trampov specijalni opunomoćenik za Rusiju i Ukrajinu, u diskusionoj emisiji „Zona konflikta“ koju je u Minhenu organizovao DW jasno je rekao da Evropljani neće sedeti za pregovaračkim stolom i da mogu da daju svoj doprinos koji nije preciziran. Očigledno je zamišljeno da Evropljani pošalju kopnenene trupe da bi se obezbedio kasniji mir – Vašington je već isključio mogućnost slanja sopstvenih snaga.
I Ukrajina je izgleda zaobiđena.NI to nije sve. Sve za šta se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zalaže od početka rata i za šta se ukrajinska vojska bori, Trampova administracija je gurnula na stranu. Ministar odbrane Sjedinjenih Država Pit Hegset nagovestio je da Ukrajina neće dobiti nazad sve svoje izgubljene teritorije te da neće – bez obzira kakve joj granice bile – postati članica NATO.
I ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta i ukrajinsko članstvo u zapadnoj vojnoj alijansi bili su osnov nemačke pomoći Ukrajini.
Osim toga, Tramp je zapretio članici NATO, Kanadi, koju bi on rado pretvorio u američku saveznu državu, a Grenland bi kupio od Danske, čak bi ga nasilno pripojio na osnovu ekonomskog i vojnog pritiska. I takve izjave nemački kancelar Šolc oštro je kritikovao.
Kao kruna svega, tu su i carinski nameti na robu koja se u Sjedinjene Države uvozi iz Evrope, što bi izvozno orijentisanu nemačku ekonomiju teško pogodilo.
Merc: „Evropa mora da se probudi“
Tokom nekoliko nedelja Tramp i njegovi ljudi su Evropi zadali niz udaraca. U Berlinu se smatra da su prevaziđena i najgora predviđanja.
Šta to znači za transatlanske odnose? Trampov poverenik za Ukrajinu Kelog pokušao je da relativizuje američko držanje: „Kažemo ’najpre Amerika’, ali nikada nismo rekli ’Amerika sama’. Nikada nismo rekli da je naša politika izolacionistička“. On je naveo Trampove reči: „Ako se neka nacija bori za suverenost, mi ćemo joj pomoći.“
U Berlinu kao i u drugim evropskim glavnim gradovima širi se saznanje da će Evropljani ubuduće uveliko biti prepušteni sami sebi. Nemački kancelar Šolc je već izvukao zaključak: „Moramo da obezbedimo to da Evropa bude jaka, suverena i uspravne kičme u savladavanju budućih izazova“. Šolc je to rekao u ponedeljak u Parizu na samitu evropskih političara, kao odgovor na minhenski debakl.
Međutim, Šolcu uskoro ističe mandat, a njegov verovatni naslednik Merc rekao je da želi da Nemačka koja je „uspavana sila srednje veličine“ postane „vodeća sila srednje veličine“. Sada smatra da događaji potvrđuju njegov stav: „Moramo da ispunimo tu ulogu. Moramo da je realizujemo u saradnji sa drugima, sa Francuskom i Poljskom. Evropa očekuje od Nemačke liderstvo, i upravo u situaciji, kada će se Amerika postepeno povlačiti, možda se i sasvim povuče – sada je zaista vreme. Evropa mora da se probudi, mora da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost.“
