Posle odluke Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država o neustavnosti Trampove odluke o globalnim carinama, američki predsednik najavljuje njihovo dodatno podizanje
Američki predsednik Donald Tramp izjavio da će podići carine na uvoz u SAD iz svih zemalj sa 10 na 15 odsto, što je maksimalni nivo dozvoljen zakonom, nakon što je Vrhovni sud SAD poništio njegov prethodni program carina.
Ovaj potez usledio je manje od 24 sata nakon što je Tramp u petak najavio opšte carine od 10 odsto posle odluke suda. Presudom je utvrđeno da je predsednik prekoračio svoja ovlašćenja kada je uveo niz viših stopa na osnovu zakona o ekonomskom vanrednom stanju.
Nove dažbine zasnivaju se na drugom, ali neproverenom zakonu poznatom kao Sekcija 122, koji dozvoljava carine do 15 odsto, ali zahteva odobrenje Kongresa da bi se produžile posle 150 dana. Nijedan predsednik ranije nije primenio Sekciju 122, a njena upotreba mogla bi dovesti do dodatnih pravnih sporova.
Stručnjaci za trgovinu i pomoćnici u Kongresu skeptični su da bi Kongres, u kome republikanci imaju većinu, produžio carine, s obzirom na ankete koje pokazuju da sve veći broj Amerikanaca krivi dažbine za rast cena, prenosi Rojters.
Uvođenje drugih zakonski dozvoljenih carina
U objavi na društvenim mrežama u subotu (21. februar), Tramp je rekao da će iskoristiti period od 150 dana da radi na uvođenju drugih „zakonski dozvoljenih“ carina.
Administracija namerava da se osloni na još dva zakona koji dopuštaju poreze na uvoz određenih proizvoda ili iz određenih zemalja na osnovu istraga o nacionalnoj bezbednosti ili nepoštenim trgovinskim praksama.
„Ja, kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, odmah ću podići svetsku carinu od 10 odsto za zemlje, od kojih su mnoge decenijama ‘pljačkale’ SAD bez odmazde (sve dok nisam došao!), na potpuno dozvoljeni i pravno testirani nivo od 15 odsto“, napisao je u objavi na društvenoj mreži Truth Social.
Carine po Sekciji 122 podrazumevaju izuzeća za određene proizvode, među kojima su kritični minerali, metali i energento, saopštila je Bela kuća.
Odluka Vrhovnog suda, koju je napisao predsednik suda Džon Roberts, zaključila je da zakon koji je Tramp koristio za većinu svojih carina – Zakon o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima – nije predsedniku davao ovlašćenja koja je tvrdio da ima.
Tramp je burno reagovao na presudu, nazvavši sudije „budalama“, uz obećanje da će nastaviti globalni trgovinski rat.
Neki strani lideri pozdravili su odluku. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da presuda pokazuje da je za demokratije dobro da imaju protivteže vlasti i vladavinu prava.
Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da očekuje da će odluka olakšati teret nemačkim kompanijama. Dodao je da će tokom predstojeće posete SAD ponoviti da „carine štete svima“.
Tramp je nove carine uveo tokom 2025. godine, a Srbiji su određeni nameti od 37 odsto na uvoz robe u Sjedinjene Države.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
