Američki predsednik Donald Tramp najavio je planove za dugo obećane carine do 25 odsto na uvoz automobila
Sa 2,5 na 25 odsto – ovoliko će Tramp povećati carine za sve automobile koji se ne proizvode u SAD.
Tramp, koji na carine gleda kao na sredstvo za povećanje prihoda kako bi se nadoknadilo obećano smanjenje poreza i oživljavanje američke industrijske baze, rekao je da će novi nameti na uvoz stupiti na snagu 2. aprila. Istog dana planira da objavi recipročne carine za zemlje odgovorne za najveći deo američkog trgovinskog deficita. Naplata novih carina na automobile počela bi 3. aprila.
Tramp je ukazao da mere možda neće biti recipročne kako je ranije obećao.
„Mislim da će ljudi biti veoma iznenađeni. Biće, u mnogim slučajevima, niža od carina koju su naplaćivali decenijama“, dodao je.
Akcije američkih proizvođača automobila pale su posle vesti usled zabrinutosti da bi carine izazvale šokove u globalnoj automobilskoj industriji koju već potresa neizvesnost izazvane Trampovim pretnjama carinama i povremenim preokretima s njihovim najavama, preneo je Rojters.
Američke berze takođe su završile s padom zbog zabrinutosti oko carina, koje su mučile investitore veći deo prošlog meseca.
Odloženo
Otkako je preuzeo dužnost 20. januara, Tramp je najavio i odložio carine za Kanadu i Meksiko zbog, kako navodi, njihove uloge u dopuštanju da opioid fentanil uđe u SAD. Nametnuo je i uvozne takse na robu iz Kine iz istog razloga; uveo velike carine na uvoz čelika i aluminijuma i više puta je iznosio planove da objavi globalne recipročne carine 2. aprila.
Carine bi takođe mogle da povećaju cene automobila za potrošače za hiljade dolara, što će uticati na prodaju novih vozila i rezultirati gubitkom radnih mesta, pošto se američka automobilska industrija u velikoj meri oslanja na uvozne delove, naveo je Centru za istraživanje u automobilskoj industriji.
SAD su 2024. uvezle automobilske proizvode u vrednosti od 474 milijarde dolara, uključujući putničke automobile u vrednosti od 220 milijardi dolara. Meksiko, Japan, Južna Koreja, Kanada i Nemačka, sve bliski saveznici SAD, bili su najveći izvoznici.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
