Za “Vreme” iz Amsterdama
“Rat je počeo. Pobedićemo!”, piše crnim slovima na transparentu. Natpis je okačen na plug divovskog zelenog traktora. Još desetak poljoprivrednih vozila je prve srede u julu parkirano na Damu, centralnom trgu Amsterdama. Nema turista da se slikaju pred Kraljevskom palatom, samo desetine farmera koji se bune zbog planova vlasti da smanje emisije azota.
“Čitavi regioni će biti sravnjeni sa zemljom i generacije poljoprivrednika ostaće bez gazdinstava koja su teškom mukom stekli”, kaže za “Vreme” poljoprivrednik Bart Kemp, najpoznatije lice pobune. Ovaj uzgajivač ovaca predstavlja organizaciju Agrakcije, koja zastupa prava farmera. Veruje da planovi vlasti nepravedno pogađaju njega i kolege, ljude koji su se “godinama borili za egzistenciju”.
Već tri sedmice mahom stočari protestuju protiv plana vlade da smanji upotrebu azotnih jedinjenja poput amonijaka, koji se masovno koristi u uzgoju stoke i industriji mesa, a šteti javnom zdravlju, tlu i biodiverzitetu. Planovi objavljeni u junu trebalo bi da nateraju farmere da koriste manje đubriva i žestoko smanje stočni fond.
NAJVEĆI EVROPSKI ZAGAĐIVAČ
Upravo je Bart Kemp dao startni pucanj za proteste, govorom u jednom selu u južnoj provinciji Brabant krajem juna. “Holandska država je u ratu sa farmerskom republikom!”, vikao je u mikrofon. Bina je bila ostavljena na pašnjaku gde se hrane krave muzare. “Danas počinje bitka”, objavio je Kemp. Stotine farmera je pozdravilo njegov govor, mnogi obuveni u tradicionalne klompe ili kaubojske čizme.
Ovi ljudi su ubeđeni da će ekološke mere ruinirati njihov posao. Narednih dana blokirali su auto-puteve, aerodrome, luke. Traktore su svuda pratile kamere, policija i vojska su izvele borna kola na ulice. Svet su obišle slike praznih polica u nekim supermarketima, jer su demonstranti blokirali isporuke. To je, kako kažu u trgovačkim udruženjima, već napravilo desetine miliona evra štete.
“Razumemo da će ovo imati enormne posledice, ali je naša odluka bila neizbežna”, rekao je ozbiljnog lica premijer Mark Rute nakon dugog sastanka njegove koalicione vlade, na kojem je u junu doneta kontroverzna odluka.
Jer, Holandija je vodeći zagađivač azotnim jedinjenjima u Evropskoj uniji. Ova mala plodna zemlja zagađuje četiri puta više od evropskog proseka, zbog čega se u Briselu odavno mršte.
Pre tri godine je najviši upravni sud Holandije presudio da su raniji planovi holandskih vlasti, često pritisnutih moćnim farmerskim lobijem, u suprotnosti sa direktivama EU o zaštiti osetljivih prirodnih staništa. Presuda je primorala premijera Rutea da poklekne – kada je u januaru kovao sastav svoje četvrte vlade po redu, pristao je da se emisija azota prepolovi do 2030. godine.
MALA ZEMLJA PUNA SVINJA
Kako za “Vreme” navode u holandskom Ministarstvu poljoprivrede i prirode, novi proračuni kažu da čak 46 odsto emisije otpada na poljoprivredu.
Holandija je na tom polju odavno velesila. Samo Sjedinjene Države od izvoza poljoprivrednih proizvoda zarađuju više od ove male evropske zemlje. U Holandiji je više od pola teritorije pod usevima i pašnjacima, što je zemlju dovelo do trona evropskog izvoznika mesa. Ali, to ima svoju cenu – masovno držanje goveda i svinja zahteva mnogo đubriva i ostavlja gomile izmeta, a i jedno i drugo je puno štetnog azota.
“Mi smo najgori đak u razredu kada je reč o zaštiti životne sredine”, rekla je ministarka prirode i azota Kristijane van der Val, čija je funkcija i uvedena u novoj vladi kako bi se pozabavila ovim problemom.
Holandske oblasti “Natura 2000”, deo mreže zaštićenih područja Evropske unije koja su najdragocenija za raznolikost flore i faune, teško su ugrožene azotnim jedinjenjima. Ali farmeri stalno podsećaju da nisu oni jedini zagađivači, da su tu i građevinska branša, saobraćaj i industrija.
U naučnom časopisu “Nature” istraživači su nedavno upozorili da su emisije nitrata već prešle sve granice. Globalno, količina mora hitno da se smanji makar za četvrtinu kako bi se izbegla “katastrofa”.
“Evropa nam više ne dozvoljava izuzetke jer smo kršili obećanja trideset godina”, rekla je ministarka Van der Val, inače članice Ruteove konzervativno-liberalne partije VVD. To znači da će u zaštićenim oblastima emisije morati da se smanje za čitavih 70 ili 80 odsto.
KO ĆE TO DA PLATI?
Prema uglednom listu “NRC Handelsblad”, planovi vlade nikako ne mogu da se sprovedu osim ako se farmeri masovno ne obeštete kako bi smanjili stočni fond. Procenjuje se da bi stočari morali da drže oko 30 odsto grla stoke manje. Ali, detalji još nisu na stolu i vlada najavljuje da će narednih meseci pokrajinske vlasti izaći sa planovima. Još je nejasno kako će farmeri biti obeštećeni.
No, oni već sada mirišu katastrofu za svoj posao. Krajem juna su kivni stočari parkirali traktore ispred porodičnog doma ministarke Van der Val, prskali stajsko đubrivo po njenom vrtu i prozivali ministarku ispred njeno dvoje male dece. To je izazvalo salve kritika u Holandiji.
Istog dana su farmeri otišli pred Binenhof, zgradu u Hagu gde su smešteni oba doma parlamenta i sedište premijera. “Birajte koju da zakoljem – Klartje ili Betsi?”, pitao je jedan farmer vodeći dve krave sa sobom. U njegovom kraju emisije nitrata treba da se prepolove, pa simbolično hoće da kaže da će morati da pobije polovinu krava muzara.
Doduše, istraživanja Univerziteta Vegeningen pokazuju da je mnogim farmerima manje do ljubavi prema kravama, a mnogo više do svog džepa. U jednoj studiji se navodi da proizvođači mleka svake godine kolju barem četvrtinu krava koje nisu isplative jer ne daju dovoljno mleka.
Brojka koju na kraju generiše poljoprivreda ogromna je za ovu malu zemlju – prošle godine to je bilo 94,5 milijardi evra, prema zvaničnim statistikama.
NEKO BI MOGAO DA IZGUBI GLAVU
Poslednjih dana su protesti krenuli u pravcu očaja, pošto vlasti nisu pokazale preteranu želju da popuste. Na blokadi auto-puta kod Herenvena policija je početkom jula pucala u traktor koji je vozio šesnaestogodišnji farmer, kada je navodno pokušao da probije policijsku blokadu. Po rečima policije, oni su ti koji su bili ugroženi. Niko nije povređen, a dečak je najpre priveden zbog “pokušaja ubistva”, ali je potom pušten.
Deluje da su protesti za prava stočara ponegde prerasli u izražavanje nezadovoljstva ukupnom politikom Ruteove vlade. Kako kažu u policiji, mnoge demonstracije su preuzeli radikalni desničari koji su ranije nasilno protestovali protiv lokdauna na vrhuncu pandemije.
“To je izazvalo šok među farmerima”, kaže Bart Kemp, jedan od vođa protesta, o incidentu u Herenvenu. On državi više ništa ne veruje. Kaže, nije pošteno da poljoprivrednici sami plate ogroman ceh zaštite životne sredine. “Nije da mi ne želimo da štitimo prirodu, ali dolaze nam sa krajnje drastičnim merama, dok je drugim sektorima dozvoljeno da imaju više štetnih emisija”, smatra Bart. “To je licemerno.”
Za farmere razumevanja ima čak i Bart van Lir, aktivista iz ekološke organizacije Odbrana okoline. “Nisu oni krivi, nego vlasti i multinacionalne kompanije koje su ih navele da tako privređuju”, navodi on za “Vreme”.
On navodi pritisak vlasti da se drastično poveća proizvodnja hrane posle Drugog svetskog rata, zatim uspostavljanje banaka specijalizovanih za pozajmice farmerima, te velike korporacije koje su činile sve da poljoprivreda bude sve intenzivnija. To je izazvalo krizu sa azotom, kaže Van Lir.
JOŠ NIJE KRAJ
Pedesetih i šezdesetih su vlasti nudile visoke podsticaje i povoljne kredite za poljoprivrednike, što je otvorilo put Holandiji do pozicije agrikulturne velesile. Ali i velikog zagađivača. Štetne emisije su malo zauzdane početkom devedesetih, kada su uvedena stroža pravila za odlaganje otpada. Međutim, stočni fond je eksplodirao od 2013. godine, kada je EU ukinula kvote za proizvodnju mleka. Sa više muzara došlo je više đubriva.
“Nije fer što su kompanije profitirale od intenzivne proizvodnje mesa, a sada su pošteđene da plate milijarde evra štete”, ukazuje aktivista Van Lir. On smatra da bi te kompanije koje diktiraju tržište sada morale da plate farmerima prelazak na održivu proizvodnju. “Tako možemo da zaustavimo opasne klimatske promene i spasemo prirodu.”
Pomirljivi tonovi se čuju i iz tima ministarke Van der Val. “Hoćemo da sarađujemo sa farmerima i napravimo drukčiji vid poljoprivrede, sa manje životinja i intenziteta”, rekla je portparolka ministarke za “Vreme”. Ona je dodala da će emisije morati da smanje i drugi sektori, poput industrije, te kopnenog i vazdušnog saobraćaja. Vlasti pripremaju plan za to do kraja godine.
“Nismo gluvi za proteste i imamo mnogo razumevanja za nesigurnost brojnih porodičnih gazdinstava”, dodaje ona. “Ali moramo da zaštitimo prirodu. Moraćemo da nastavimo. Nećemo menjati planove.”
Po svemu sudeći, i farmeri će nastaviti sa oštrim protestima. Prošle srede su traktori ostali na glavnom amsterdamskom trgu skoro do ponoći. Mahalo se holandskim zastavama i trubilo. Kao da se građani podsećaju da još ništa nije gotovo.
