Tragovima Džoa Bajdena

Za “Vreme” iz Njujorka

Na zidovima magacina “Litl storidž” širom Menhetna, gde Njujorčani odlažu sve ono čemu više nema mesta u malim stanovima u visokim neboderima, osvanule su ovih dana reklame koje nude “predsednički tretman” za one koji više nemaju velike potrebe. Dok su radnici montirali ove bilborde na kojima se vidi američki predsednik kako, sa naočarima “rej ban” i osmehom na licu, iznosi svoje stvari iz Bele kuće, on je na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu predao predsedničku nominaciju u ruke Kamale Haris. Bez obzira što je raskid sa Džozefom Bajdenom prošao mirno, glasači demokrata su tek na kraju veze shvatili koliko je taj odnos poslednjih meseci bio težak i sumoran. Kao svakog na početku nove romanse, obuzela ih je ogromna radost i polet zbog novog partnera, tako da u toj zanesenosti niko nije ni obratio pažnju na reči “Vol strit džurnala” da je Kamala “najmanje poznati predsednički kandidat u savremenoj istoriji”.

Čak i da jeste, ne bi se ništa promenilo, jer se ni u politici ne može kontrolisati koliko se neko voli, tim pre što se Harisova zaista potrudila da se pokaže u najboljem mogućem svetlu. To znači da je ona sve ono što Donald Tramp nije.

LIČNA PRIČA

Kako se Kamala Haris predstavila? Dete je imigranata, oca, profesora ekonomije, sa Jamajke i majke indijskog porekla, stručnjaka za lečenje raka dojke. Od majke je naučila najvažniju stvar u životu: na nepravde se ne vredi žaliti, već treba raditi i stvari menjati; odrasla je uz uzore – borce za građanska prava, dok je jedno rano iskustvo bliske prijateljice, koja je bila izložena seksualnom zlostavljanju u porodici, uticalo da postane tužiteljka; ukoliko pobedi na izborima, biće predsednica svih stanovnika Amerike bez obzira na različite političke stavove; uvek će boriti za narod, od sudnice do Bele kuće, jer je to njena životna misija.

Time je Demokratska stranka dobila krajnje normalnog predsedničkog kandidata koji deli ključne vrednosti američkog društva i svom silom se trudi da prikaže sebe kao pripadnika srednje klase: odrastanje u radničkoj četvrti, neprekidna životna borba, rad u Mek Donaldsu za džeparac, studiranje na Hauardu, napredovanje u karijeri od zamenice okružnog tužioca Alameda do okružne i državne tužiteljke Kalifornije, potom senatorke, kandidatkinje za predsednicu i potpredsednice SAD. Pošto je postalo očigledno da se sa Bajdenom srlja u poraz, demokrate su našle nekoga ko može sa mnogo više snage, energije i entuzijazma da vodi zemlju istim putem, nakon što su se stvari vratile u svoj kolosek posle niza nepredvidivih i opasnih poteza koje je povlačio Tramp tokom svog predsedničkog mandata.

Uz sve to, odluka o Kamali Haris je, što se u medijima posebno ističe, istorijska. Ona je prva crnkinja i jedina žena azijsko-američkog porekla koju je kandidovala neka od vodećih političkih partija. Ukoliko bude izabrana, biće prva žena i jedina indijsko-američka predsednica u istoriji SAD. U državi sa ne tako dugom tradicijom, ovakve stvari imaju veliki značaj, bez obzira što će, na primer, Džozef Bajden sigurno ostati zabeležen u istoriji kao jedan od najuspešnijih predsednika iako nije žena, niti osoba tamne boje kože. Bio je, doduše, jedinstven po tome što se u poodmaklim godinama, dok ga je napuštala mentalna snaga, lavovski borio da ostane predsednički kandidat, ali za tu njegovu “manjinsku osobenost” nije bilo previše razumevanja u okviru Demokratske stranke. Sa druge strane, Barak Obama je bio još bolji državnik od njega, ali ne zbog toga što je crnac, niti što mu je otac rođen u Keniji, već zbog toga što je izvukao zemlju iz recesije, omogućio da milioni dobiju zdravstvenu zaštitu, legalizovao istopolne brakove i sklopio Pariski klimatski sporazum. Različitosti su lepe dok se ne pretvaraju u ideološku pravovernost.

foto: ap photo

BEZ KORAKA U NEPOZNATO

Bez obzira što je borba protiv klimatskih promena bila na vrhu političke agende Bajdena i Obame, i jedan od prioriteta demokrata, ova tema je potpuno zapostavljena u govoru Kamale Haris i njenog kandidata za potpredsednika Tima Volza, baš kao i zdravstvena zaštita, pristup predškolskom obrazovanju ili briga o deci. Suština njenih predizbornih obećanja, bez obzira što su svaku njenu rečenicu pratile ovacije i poklici oduševljene publike prepunog “Junajted centra”, velikim delom je krajnje konzervativan: jednakost građana pred zakonom, prevazilaženje političkih podela, borba protiv autokratije, zaštita reproduktivnih prava, kontrola granica, reforma poreskog sistema i finansijska pomoć onima koji prvu put kupuju kuće. Rečju, gotovo sve iza čega bi mogao da stane bilo koji republikanski kandidat koji nije zalutao na bespućima MAGA ekstremizma.

Moguće da je promena predsedničkog kandidata svega nekoliko nedelja pre izbora, a da tome nisu prethodile nikakve vanredne okolnosti, već sama po sebi bila toliko rizična za demokrate, da nije bilo mesta pravljenju i drugih koraka u nepoznato. Ali, krajnje je paradoksalno što je ćerka imigranata čvrsto stala iza zakonskog predloga o kontroli granica na kome su demokrate radile zajedno sa konzervativnim republikanskim senatorom iz Oklahome Džejmsom Lankfordom, jednim od najglasnijih zagovornika ograničenja prava na abortus i promotera u kampanjama za slobodno posedovanje naoružanja.

Dok se urušava globalistička struktura sveta, ubrzano menja geopolitička scena i dovode u pitanje osnovne postavke neoliberalizma, kandidatkinja za predsednicu nijednom rečju ne nagoveštava kojim će putem krenuti Amerika osim što se ponavlja bezrezervna podrška Ukrajini u zaštiti od ruske agresije, pravu Izraela da se brani, uz podršku Palestincima da sami odlučuju o svojoj sudbini. Jasno se insistira na nastavku dosadašnjim putem, bez obzira na to što sva istraživanja pokazuju da su građani Amerike krajnje nezadovoljni smerom kojim ide njihova zemlja.

EKONOMSKI KOMUNIZAM

Nezadovoljni su, naravno, pre svega ekonomijom, jer dobro znaju za vreme čijeg mandata su cene otišle u nebo. Zato Harisova daje sve od sebe da se distancira od svega što se događalo u ovoj oblasti, bez obzira što su za vreme Bajdenovog mandata ostvareni neki od najboljih ekonomskih rezultata u istoriji ove zemlje. No, jedno su hladne ekonomske analize, a drugo svakodnevna borba građana Amerike da plate stanarine i napune frižidere. S obzirom da je krivica za to morala da se svali na nekoga, Harisova je između administracije kojoj pripada i traženja krivca negde na strani, uprla prstom u korporativnu pohlepu optužujući proizvođače za basnoslovno podizanje cene. Stoga je ona u zaokretu prema populističkoj ekonomiji najavila uvođenje neke vrste kontrole cena, što je poznata novinarka “Vašington posta” Ketrin Rampel nazvala “toliko lošim” da se u opisu toga “ne može preterati”. “Ako vaš protivnik tvrdi da ste ‘komunista’, možda ne bi trebalo da započnete s ekonomskom agendom koja se (upravo) može označiti kao federalna kontrola cena. Već imamo dovoljno ekonomskih besmislica republikanskog predsedničkog kandidata. Da li nam zaista treba još i s druge strane?”, piše Ketrin Rampel.

Za to vreme, republikanski kandidat Donald Tramp, zajedno sa svojim kandidatom za potpredsednika Džej Di Vensom, uglavnom ćuti čekajući da se stiša demokratska euforija. Povremeno se na njegovom repertoaru nađu, kao i uvek, lične uvrede, kako se Kamala Haris plaši intervjua jer je “priglupa”, da se “smeje kao pomahnitala”, da je “pocrnela pre nekoliko godina” ili da je “radikalni komunista”, mada je više nego očigledno da republikanci imaju problem da strpaju demokratsku predstavnicu u neki od negativnih klišea koji će biti lako razumljiv i njihovim biračima.

U međuvremenu, Kamali Haris raste rejting, a najnovije ispitivanje javnog mnjenja “Njujork tajmsa” pokazuje da je na nivou zemlje podržava 49 procenata, dok iza Trampa stoji 46 odsto birača. U pet ključnih država koje će odlučiti o budućem predsedniku, ona vodi u Mičigenu i Viskonsinu, dvoje kandidata su izjednačeni u Pensilvaniji i Arizoni, dok Tramp ima prednost u Džordžiji. Sve ovo govori kako će do samog kraja to biti tesna trka i da će o budućem predsedniku SAD odlučiti svega 2-3 procenta birača.

Za razliku od republikanaca koji i dalje mračno predviđaju dolazak “loših stvari” i nastavak “opadanja zemlje” koja je “trenutno u najopasnijoj poziciji od nastanka”, demokrate su bar vesele u novoj vezi sa Kamalom Haris nazivajući sebe “radosnim ratnicima”. No, kada prođe prvobitan zanos zaljubljenosti, shvatiće koliko je novi partner sličan onom prethodnom zbog koga su bili tako neveseli, sumorni i tužni, mada će im ono što se dešava u suprotnom taboru pružiti dovoljno utehe dok se ne pojavi neko suštinski novi i drugačiji, koji se može voleti poput onih koji su nekada vodili ovu zemlju putevima kojima niko pre njih nije prošao.