Teroristi na Hitrou

„Suočeni smo sa najvećom bezbednosnom opasnošću posle Drugog svetskog rata“, ove reči Džona Rida, britanskog ministra unutrašnjih poslova, nisu bile preterana metafora da bi se istakla ozbiljnost situacije, niti da bi mister Rid i njegovi ljudi pobrali zaslužene aplauze za sjajno obavljen posao kada su prošle nedelje specijalne antiterorističke jedinice MI5 sprečile realizaciju terorističkog horor-scenarija bez presedana: trebalo je da 10. avgusta, dakle prošlog četvrtka, eksplodira desetak aviona na transatlantskim letovima od londonskog aerodroma Hitrou do američkih destinacija. Plan je bio da dođe do višestrukog „masovnog ubistva“, da nastrada nekoliko hiljada putnika.

U noći između srede i četvrtka policija je u rekordno kratkom roku širom Engleske uhapsila 24 osumnjičene osobe, svi su britanski državljani, ali je naglašeno da ova teroristička zavera ima globalne dimenzije. Direktor FBI-ja Robert Miler izjavljuje da „sve ukazuje da se radi o zaveri Al kaide“. Britanska policija vrlo brižljivo meri svaku reč, sve se usaglašava sa samim političkim vrhom, ali i čitavim timovima najrazličitijih eksperata. Saopštenja su vrlo štura: javnost je upoznata sa činjenicom da je ova bezbednosna operacija mesecima pažljivo planirana.

Saslušavanje osumnjičenih još traje u policijskoj stanici Padington grin u Londonu.

NAŠI SUSEDI: Kao i prošlog jula, i ovoga puta se pokazalo da su većina osumnjičenih vrlo mladi Britanci, najčešće pakistanskog porekla. Međutim, u grupi mladih muslimana ima i nekoliko belih konvertita u islam. Većina uhapšenih potiče iz dobrostojećih porodica, ide na koledž ili ima dobre poslove.

I opet svojevrsni šok među pripadnicima ove brojne etničke grupe u Britaniji. Kako objasniti da su ti mirni, omiljeni mladi ljudi (najmlađi uhapšeni ima 17 godina, većina dvadesetak, a najstariji 35 godina) spremni na strašne terorističke poduhvate u kojima bi ubili stotine ljudi, ali u kojima bi i oni, najverovatnije, kao „velikomučenici“ okončali život? Za saučesništvo u ovim terorističkim akcijama britanski zakoni predviđaju doživotnu robiju.

Većina britanskih muslimana pokušava da odgovor nađe u otuđenosti, nezadovoljstvu, pa i globalnom nasilju, u raznim konfliktima, širom sveta. Jedan od anketiranih muslimana u „Gardijanu“ kaže:

„Nama se drame, kao 11. septembar ili prošlogodišnje bombe u londonskoj podzemnoj železnici, svakodnevno dešavaju. Kada pogine na desetine, na stotine muslimana, svet ćuti… Kao da krv muslimana manje vredi… Ova zemlja nas ne prihvata kao svoje…“

Devojka obučena u tradicionalnu muslimansku nošnju priča na radiju da joj na ulici šalju grube, neprijateljske poruke, samo zato što je drugačija.

Izvesno je da je u ovom segmentu britanskog društva došlo do opasnog pomeranja tla, do svojevrsne evolucije terorizma: jedan deo mlade populacije predstavlja andergraund simpatizere. Kako reče jedan stručnjak, oni su takozvani spavači: obični, mirni susedi, vredni, radni, uredni. Nikada nisu imali posla sa policijom, ali saosećaju sa „braćom“ muslimanima čak i kad krše zakon.

Istoričar Cvetan Todorov ukazuje na moć svakodnevnih slika iz Iraka: „Buš je pokazao kako napad na Irak, direktni napad na muslimanske države, samo rađa fanatizam. Naravno, civilizovane zemlje ne mogu da odustanu od borbe protiv ekstremističkog islama zbog krvoprolića u Iraku, ali moramo da shvatimo da rat, okupacija i nametnuto pokoravanje od strane vojne sile uzrokuju samo masovno poniženje i ogorčenost među običnim muslimanima. Ove emocije onda lako mogu da nađu put do terorističkih mreža…“

OPASNI IZVIĐAČI: U britanskim medijima opet su se rasplamsale polemike o medresama, muslimanskim verskim školama, ali i o džamijama u kojima neki radikalni imami podstrekavaju mlade ljude na fanatizam i radikalizam, pa ova verska mesta postaju tačke okupljanja nezadovoljnih mladih ljudi.

„Mlade ljude privlače ovi ekstremisti jer njih društvo odbacuje, a oni zapravo i ne znaju šta Koran propoveda. Medrese i džamije su podbacile na ovom polju. Potrebni su nam imami koji su odrasli i koji su školovani u Britaniji, koji znaju žargon mladih ljudi i njihov način komunikacije“, kaže Imtiaz Kadir, jedan od muslimanskih lidera u Istočnom Londonu.

Daleko veće uznemirenje izazvalo je saznanje da se u mnogim nacionalnim parkovima Engleske, najčešće u Lejk distriktu i Velsu, stručno obučavaju za razne diverzantske akcije mladi tamnoputi Britanci, gde ih i ideološki indoktriniraju iskusniji „kadrovi“. U široj javnosti se ove grupe mlađih muslimana najčešće predstavljaju kao „izviđači“, „letnji kampovi“, „sportska društva“ ili jednostavno „kulturno-umetnička društva“.

PISMO PREMIJERU: Mnoge je iznenadila činjenica da su ministar pravde i ministar unutrašnjih poslova javno saopštili imena osumnjičenih. Posle temeljnih pravnih konsultacija nadležni su odlučili da na veb-sajtu Bank of England budu objavljena imena 19 osumnjičenih uz napomenu da su njhova sredstva za sada zamrznuta. Vlasti su zatražile od medija da pokažu „uzdržanost u izveštavanju… da ne spekulišu i ne šire informacije o osumnjičenima, da ne objavljuju njihove fotografije da ne bi ometali istragu i onemogućili fer suđenje…“.

Ovo saopštenje je usledilo nakon reagovanja predstavnika muslimanskih udruženja i društava u Britaniji koji su izrazili bojazan da su u medijima osumnjičeni već proglašeni krivim.

Grupa uticajnih muslimanskih prvaka u otvorenom pismu Toniju Bleru naglašava da je terorizam odgovor na politiku Zapada u drugim zemljama. Njihova sažeta poruka je sledeća:

„Politika na Bliskom istoku ugrožava živote Britanaca.“ Po mišljenju muslimanskih lidera u Britaniji, njihovi mladi sunarodnici, optuženi da su planirali da izazovu eksploziju u nekoliko aviona u vazduhu, ne bi se „primali“ na poruke Al kaide da Britanija nije ušla u rat u Avganistanu i Iraku.

Da bi se izbeglo davanje „ideološke municije ekstremistima“ tu politiku treba menjati, poručuju u svom otvorenom pismu Toniju Bleru lideri najuticajnijih muslimanskih organizacija u Britaniji.

I dok je pre godniu dana, posle terorističke eksplozije u podzemnoj železnici, Toni Bler, „premijer koji je kriv za najveći britanski spoljnopolitički promašaj za poslednjih pola veka“, slavljen u nekim medijima kao „Čerčil naših dana“, jer se u tom kriznom trenutku pokazao kao mudar državnik, sada Bler doživljava samo kritike. Uzgred, premijer je ovaj put bio na letovanju na Barbadosu odakle je policiji poslao čestitke. Rat u Iraku je u međuvremenu odneo mnogo života i kraj mu se ne može naslutiti. Svemu uprkos, Bler je uporno poricao svaku vezu između rata u Iraku i terorističkih napada. Da li je i zato Blerova popularnost u stalnom padu?

Ako se ne pribegne radikalnim političkim i diplomatskim rešenjima na vrućim tačkama na globalnoj sceni, sva je prilika da će prošlonedeljni uspeh britanske policije biti samo jedna pobeda u dugom, teškom i neizvesnom ratu protiv terorizma.