Predlog kontroverznog „zakona o stranim agentima" poslednjih dana izveo je hiljade demonstranata na ulice Tbilisija. Situacija se ne smiruje
Gruzijski parlament odobrio je u drugom čitanju 1. maja predlog zakona o „stranim agentima“, predloženu meru koja je izazvala višesedmične proteste u zemlji, javila je lokalna televizija.
Nacrt zakona predviđa da organizacije koje dobijaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva budu registrovane kao „strani agenti“ ili će se suočiti sa novčanim kaznama.
Hiljade demonstranata okupilo se oko zgrade parlamenta i reagovalo na usvajanje zakona. Policija je intervenisala biber sprejom i vodenim topovima.
Demonstranti su bacali razne predmete na policijske timove stacionirane u unutrašnjem dvorištu zgrade parlamenta.
Zamenik ministra unutrašnjih poslova Gruzije Aleksandre Darakhvelidze optužio je demonstrante da su pokušali da uđu u zgradu parlamenta bez dozvole. Saopštio je da je u incidentima u poslednja dva dana povređeno sedam policajaca.
Transparentnost finansiranja
Za nacrt zakona o „transparentnosti stranog uticaja“ glasalao je 83 poslanika, a 23 protiv. Predlog zakona mora biti odobren tri puta u parlamentu da bi bio prihvaćen kao zakon. Dva puta je već odobren.
Lider parlamentarne većine Mamuka Mdinaradze je nedavno izjavio da više od 90 odsto finansiranja nevladinih organizacija koje deluju u Gruziji nije transparentno.
Rekao je i da je nemoguće dobiti transparentne informacije o finansiranju koje međunarodne finansijske institucije u njegovoj zemlji obezbeđuju institucijama poput nevladinih organizacija i medija.
Gruzijski premijer Irakli Kobakhidze izjavio je da rade otvoreno i transparentno kao vlada i da bi sve nevladine organizacije u njegovoj zemlji takođe trebalo da rade transparentno.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
