Najmanje 1,4 miliona devojčica u Avganistanu je ostalo je uskraćeno za srednjoškolsko obrazovanje otkako su se talibani vratili na vlast 2021. godine, saopštilo je u četvrtak UNESCO, kulturna agencija Ujedinjenih nacija.
„Za samo tri godine, de fakto vlasti su skoro izbrisale dve decenije stalnog napretka obrazovanja u Avganistanu, a budućnost čitave generacije je sada ugrožena“, navodi se u saopštenju.
Talibani obeležavaju tri godine otkako su njihove snage zauzele glavni grad Avganistana, Kabul, 15. avgusta 2021. godine, nakon što je pala vlada koju podržavaju SAD, a njeni lideri pobegli u egzil, preneo je Radio Azadi, Avganistanski servis Radija Slobodna Evropa (RSE).
Od povratka Talibana na vlast, žene su potisnute iz javnog života, zabranjeno im je da rade mnoge poslove, kao i da posećuju parkove, teretane i javna kupatila, a zabranjeno im je srednje i visoko obrazovanje.
Ta ograničenja, navode Ujedinjene nacije, predstavljaju „rodni aparthejd“.
Milionima devojčica uskraćeno pravo na obrazovanje
Sada je skoro 2,5 miliona devojčica lišeno prava na obrazovanje, što predstavlja 80 odsto avganistanskih devojčica školskog uzrasta, saopštio je UNESCO. To je povećanje od 300.000 od prethodnih podataka agencija UN iz aprila 2023.
„Kao rezultat zabrana koje su uvele de fakto vlasti, najmanje 1,4 miliona devojčica namerno je uskraćeno za srednje obrazovanje od 2021. godine“, saopštio je Unesko.
Pristup osnovnom obrazovanju takođe je naglo smenjen, pošto 1,1 milion manje devojčica i dečaka pohađa školu, dodala je agencija UN. Za pad je okrivljena odluka vlasti da zabrani učiteljicama da podučavaju dečake, kao i nedostatak podsticaja roditeljima da šalju decu u školu.
Unesko je naveo da je „alarmiran štetnim posledicama ove sve veće stope napuštanja školovanja, što bi moglo dovesti do porasta dečijeg rada i ranih brakova“.
Podjednako zabrinjava i upis na visoko obrazovanje, navodi se u saopštenju i dodaje da je od 2021. godine broj studenata smanjen za 53 odsto.
Generalna direktorka UNESCO-a Odri Azulej (Audrey Azoulay) pozvala je međunarodnu zajednicu da nastavi da se angažuje „kako bi se obezbedilo bezuslovno ponovno otvaranje škola i univerziteta za avganistanske devojčice i žene“.
Nedostatak pristupa obrazovanju bio je među glavnim tačkama kritike Avganistanaca prema talibanskim vlastima.
„Ima onih koji nisu dovoljno pismeni, a što je još važnije, deo društva, žene, lišene su obrazovanja, što je veliki problem za narod Avganistana“, rekao je za Radio Azadi stanovnik severne provincije Balh koji je želeo da ne bude imenovan iz bezbednosnih razloga.
„Pitanja obrazovanja – obrazovanja i rada žena – i njihovog učešća na nacionalnom i međunarodnom nivou potpuno su poništena i gurnuta na margine“, rekla je žena iz Kabula, koja je takođe želela da ne bude imenovana.
Tri godine vladavine talibana
Talibani slave svoj povratak na vlast i sredinom avgusta, oko datuma pada Kabula, i krajem meseca, kada su poslednje međunarodne trupe predvođene SAD otišle iz Avganistana.
Povlačenje, koje su dogovorile SAD i talibani 29. februara 2020, omogućilo je povratak radikalnog islamističkog pokreta na vlast 20 godina pošto su ga američke snage zbacile nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001.
Talibansku vladu i dalje nije priznala nijedna država.
Međunarodne humanitarne organizacije upozorile su da se milioni Avganistanaca bore u „jednoj od najvećih i najsloženijih humanitarnih kriza na svetu, tri godine posle promene vlasti“.
„U velikoj meri zavisni od humanitarne pomoći, Avganistanci su zarobljeni u ciklusima siromaštva, raseljenja i očaja“, navodi se u saopštenju 10 humanitarnih grupa, uključujući Save the Children, World Vision, Islamic Relief Worldvide i International Rescue Commitee.
Žene i devojčice su među najteže pogođenima ovom humanitarnom krizom, saopštio je Human Rights Watch. Talibani su napravili „najozbiljniju svetsku krizu prava žena“, saopštila je ta organizacija 11. avgusta.
Izvor: RSE
