Izabrani predsednik SAD Donald Tramp još nije ni ušao u Belu kuću, a već je razbuktao strasti širom sveta – hoće od Danaca da otkupi Grenland, pripoji Kanadu Sjedinjenim Državama, preti vojnom intervencijom u Panamskom kanalu, hoće da ime Meksičkog zaliva promeni u „Američki zaliv“, da udvostruči dažbine za članstvo u NATO-u
Manje od dve nedelje pre zvaničnog preuzimanja dužnosti 20. januara, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp iscrtao je nove granice severne hemisfere.
Na njegovoj mapi, teritorija Sjedinjenih Američkih Država bila bi proširena za Grenland i Kanadu, a Panamski zaliv neka se pričuva ako američki teretni brodovi ne budu imali prvenstvo prolaza.
O tome je budući, 47. američki predsednik govorio u obraćanju novinarima u njegovom klubu Mar-a-Lago na Floridi.
„Grenland je srce Amerike“
Ovako glasi samo jedan u nizu objava na društvenoj mreži Iks (X) povodom najnovije izjave Donalda Trampa da neće odustati od preuzimanja kontrole nad Grenladnom i Panamskim kanalom, koji su „ključni za nacionalnu bezbednost Amerike“.
„Možda će morati nešto da se uradi. Panamski kanal je ključan za našu zemlju… Grenland nam je potreban u nacionalno bezbednosne svrhe“, odgovorio je Tramp na pitanje da li bi isključio upotrebu vojske da ostvari ove ciljeve, prenosi AP.
Pojasnio je da su ove teritorije Americi potrebne zbog jačanja njene ekonomske snage.
Grenland je autonomna teritorija Danske, dugogodišnjeg saveznika SAD i jednog od osnivača NATO-a.
Trampova izjava o Grenlandu izazvala je pažnju korisnika društvene mreže Iks i u Srbiji i regionu, a mnogi povlače paralelu između teritrorijalnog integriteta Granlanda i Kosova.
„Kud god da krenem na Grenland se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše ostrvo“, glasi jedna od objava.
— Vesela Pepeljuga 🇷🇸 (@Dardanelica) January 9, 2025
„Kad sam bio mali, znao sam svoj pravac, oni bili Grenlanđani, a ja mali Danac“, još jedna je u nizu objava povodom Trampovog obraćanja.
— Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) January 9, 2025
Kanada – 51. savezna američka država
Na sveobuhvatnoj konferenciji za novinare, drugoj od ubedljive pobede na izborima u novembru prošle godine, Tramp je rekao da bi mogao da iskoristi „ekonomsku silu“ SAD da Kanadu pretvori u 51. državu Sjedinjenih Država, nazvavši njihovu zajedničku granicu „veštački povučenom linijom“.
Reč je o najdužoj granici na svetu između dve zemlje, a ustanovljena je ugovorima sklopljenim u vreme osnivanja SAD-a krajem 18. veka.
Novoizabrani predsednik tvrdi i da Amerika troši milijarde dolara na zaštitu Kanade i kritikuje uvoz automobila, drvene građe i mlečnih proizvoda iz te zemlje.
„Oni treba da budu američka država“, rekao je Tramp novinarima, a u suprotnom preti uvođenjem carina.
Džastin Trudo, odlazeći kanadski premijer, rekao je da nema „nikakve šanse“ da se te dve zemlje spoje.
Američki zaliv
Novoizabrani predsednik Donald Tramp izjavio je i da će pokušati da Meksički zaliv preimenuje u „Američki zaliv“, rekavši da takvo ime „lepo zvuči“.
Predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum odgovorila je u sredu da bi ime Severne Amerike moglo da se promeni u „Meksičku Ameriku“, istorijski naziv korišćen na ranim mapama regiona.
„Meksička Amerika, to lepo zvuči“, našalila se Šajnbaum, pokazujući mapu sa ranim prikazom Severne Amerike.
Pet odsto za NATO
Budući predsednik SAD kazao je i da u budućnosti članice NATO-a treba da izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu, više nego duplo više nego do sada.
„Doprinosi za NATO bi trebali biti pet odsto“, rekao je Tramp na konferenciji za novinare, a prenijela agencija Rojters.
Države članice NATO-a obavezale su se da će izdvajati bar dva odsto BDP-a za odbranu.
Izvor: CNN/AP/BBC/Rojters
Mornari sa nosača aviona USS Abrahama Linkolna pokušali su da skoče u more, piše "Gardijan". Razlog je što je posada već devet meseci u akciji i provela je na brodu rekordnih 250 dana uzastopno bez pristajanja na kopno
Eksplozije su tokom noći odjekivale Novorosijskom, jednom od najvažnijih ruskih luka na Crnom moru. U masovnom ukrajinskom napadu pogođena je pomorska infrastruktura, ali i terminali ključni za izvoz ruskog žita
U trenutku kada je evropska levica u defanzivi, a desne i radikalno desne partije određuju sve veći deo kontinentalne debate o migracijama, bezbednosti i vojnoj potrošnji, španski premijer pokušava da od španskog iskustva napravi dokaz da drugačija politika još ima biračko i društveno uporište. Njegove najupadljivije spoljnopolitičke pozicije – prema Iranu, Gazi, Trampu i NATO-u – imaju društvenu podršku koja je očigledno šira od biračkog tela PSOE-a
Da je medijska situacija u Srbiji loša je opšte mesto. Posebno se pogoršala posle pada novosadske nadstrešnice, otkako su se studentskom buntu pridružile stotine hiljada građana koji traže istinu i odgovornost. Novinari, oni koji to jesu, žele da rade posao u skladu sa pravilima svoje profesije, ali su pod stalnim pritiscima: od predsednika i funkcionera vladajuće koalicije do režimskih medija koje su popunili držači mikrofona i poslušnici. Ovi poslednji šire, po nalogu s vrha, dezinformacije i laži
Četvoro Portugalaca nestalo je noćas kod Senja u Hrvatskoj. Dvoje je pronađeno živo, za dvoje se traga
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
