Poreske olakšice za preduzeća, pogodnosti za što duži radni vek starijih zaposlenih, mere za smanjivanje birokratije. To su samo neke od stavki kojima vlada u Berlinu namerava da ojača Nemačku kao mesto poslovanja, piše Dojče vele (DW).
I doseljavanje stručne radne snage trebalo bi da se poboljša: „Uvodimo poreski popust za stranu stručnu radnu snagu u prve tri godine njihove delatnosti u Nemačkoj. Postojaće 30, 20 ili 10 odsto smanjivanja poreza za ljude koji nam dođu kao stručna radna snaga“, najavio je ministar finansija Kristijan Lindner, šef liberalne Slobodne demokratske partije (FDP), predstavljajući vladine mere 5.jula.
Kritika poreskih olakšica za strance
Taj plan kod mnogih u Nemačkoj ne nailazi na odobravanje. „Očigledna diskriminacija domaćeg stanovništva“, „opasnost za socijalni mir“, „otvoreno neprijateljska politika prema domicilnom stanovništvu“, „bezobzirno naspram domaćih radnih ljudi“. To su komentari opozicionih političara i predstavnika sindikata.
Ali, kritika dopire i iz redova vladajućih partija. Poslanica Zelenih u Bundestagu Beate Miler-Gemeke ukazuje na to da su prema ustavu svi ljudi jednaki pred zakonom. „Imamo u Nemačkoj i Zakon o jednakom tretiranju, a to znači da niko ne sme da bude tretiran lošije. Po mom mišljenju, to bi donekle bila diskriminacija domaćeg stanovništva, ako kažemo da oni koji dolaze spolja, iz drugih zemalja, dobijaju popust na porez koji svi plaćaju.“
Dakle, moglo bi i da se ispostavi da je protivustavno da određene grupe zadrže više od plate za posao koji obavljaju kao i svi drugi.
Ekonomska situacija u Nemačkoj
Najviše rangirani kritičar tog plana iz redova vladajuće koalicije je Hubertus Hajl, ministar rada. „Priznajem da nisam previše srećan zbog te tačke u dogovoru. To moramo još jednom podrobnije da pogledamo“, rekao je taj socijaldemokrata. I Hajl se pribojava da bi takva mera podstakla zavist i svađe. „Moramo da pripazimo da ne dođe do društvenog nesporazuma.“
Liberali se mesecima bore da podstaknu privredu na sve raspoložive načine i nemaju razumevanja za tu kritiku: „Aktuelno stanje preduzeća je loše“, izjavio je krajem maja poslovođa Nemačke industrijske i trgovinske komore Martin Vansleben.
Nedostatak radne snage – rizik za ekonomiju
Vansleben dodaje: „Izjalovila se nada da će dobro poslovanje u inostranstvu ili oživljena unutrašnja potražnja moći da deluju kao motor za domaća preduzeća.“ On objašnjava da to, kao i „konkretni strukturni izazovi“, i dalje „stežu ekonomiju“.
U te izazove spada i nedostatak stručne radne snage u Nemačkoj koji se godinama nazirao a sada je u potpunosti izražen. Uzrok je sve veći broj ljudi koji odlazi u penziju, a sve manje mladih ljudi koji stoje na raspolaganju. Nedostatak stručne radne snage i radne snage uopšte, jeste, prema ekonomistima, najveći rizik za privredni rast.
Mere za stimulisanje doseljavanja
Prema jednoj aktuelnoj studiji Instituta za nemačku ekonomiju, trenutno u Nemačkoj nedostaje oko 573.000 kvalifikovanih radnika. Ekonomisti su izračunali da bi privredni rast ove godine bio veći za više od jedan odsto, odnosno za 49 milijardi evra, kada bi na raspolaganju bilo dovoljno stručne radne snage. To je mnogo kada se zna da ekonomisti predviđaju rast za ovu godinu od samo 0,2 odsto.
Vlada je 2020. donela Zakon o doseljavanju stručne radne snage, a on se otada stalno dopunjava s ciljem da se otkloni što više birokratskih prepreka koje kvalifikovane ljude odvraćaju od dolaska u Nemačku.
Sve više doseljavanja, a ipak nedovoljno
Nikako da se ustali dolazak dovoljnog broja ljudi – valjda i zato što se pročulo da je u Nemačkoj veoma teško da se nađe stan. Ali i zato što je netrpeljivost prema strancima porasla, naročito u istočnonemačkim pokrajinama. Prema studiji Fondacije Bertelsman u Nemačku je 2022. došlo svega 70.000 kvalifikovanih doseljenika iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Time je, doduše, prevaziđen rekord od 64.000 novodoseljenih kvalifikovanih osoba iz 2019, ali to je još uvek suviše malo da se nadoknadi nedostatak, piše DW.
Popust na porez je dodatni pokušaj da Nemačka postane atraktivnija za stručnu radnu snagu. Ministar rada Hubertus Hajl izražava sumnju u to da će ovom merom biti prevaziđene druge teškoće. „Ta stavka nije odlučujuća“, kaže on i dodaje da je najvažnije da se uklone birokratske prepreke, da se ubrza dodela viza i da se poboljša priznavanje kvalifikacija.
Zemlje u kojima se govori engleski su u prednosti
I jezički problem je bitan. Nemačka je na petom mestu po atraktivnosti za stranu stručnu snagu, a ispred nje su četiri zemlje u kojima se govori engleski.
Stručnjak za budžetska pitanja u poslaničkoj grupi liberala u Bundestagu Kristof Majer kritikuje socijaldemokratskog ministra. „Izjave Hubertusa Hajla ne unapređuju ni malo Nemačku kao mesto poslovanja“, rekao je on za novinsku agenciju AFP. Dodao je i da poreske olakšice kao stimulacija za doseljenike s visokim kvalifikacijama u međuvremenu „u pola Evropske unije sastavni deo rešenja nedostatka kvalifikovane radne snage“.
Poreske olakšice za stranu radnu snagu u EU
Nemačka vlada je 2018. na pitanje poslanika Zelenih navela niz zemalja Evropske unije u kojima već postoje poreske olakšice za kvalifikovane doseljenike. To su Belgija, Danska, Finska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Malta, Holandija, Austrija, Portugalija, Švedska, Španija, Velika Britanija i Kipar.
Na to je u ponedeljak (8. jul) ukazao portparol nemačke vlade Štefan Hebeštrajt: „Kao mesto za finansijski biznis postoje London, Pariz, Milano i Frankfurt. U svim tim zemljama, kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, postoje takve poreske olakšice kako bi se privukli kvalifikovani ljudi.“
Bez stimulacije za bogataše
Hebeštrajt je objasnio da cilj vladinih mera nije da uvede olakšice za celokupnu stranu radnu snagu, već samo za „određena područja“ za koja se sada razrađuju detaljni planovi. „Postojaće najmanja godišnja zarada od koje će to da važi, kao i gornja granica iznosa, tako da multimilioneri neće imati poreske privilegije zbog kojih bi došli u Nemačku.“
