Sjedinjene Američke Države priznaju pobedu Edmunda Gonzaleza nad aktuelnim predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom. Dok na ulicama besne sukobi između opozicionih demonstranata i policije, kao da gledamo reprizu političke drame iz 2019. godine
Sjedinjene Američke Države (SAD) priznale su Edmunda Gonzaleza kao pobednika predsedničkih izbora u Venecueli, javlja Rojters.
„Imajuću u vidu preovlađujuće dokaze, Sjedinjenim Državama je jesano, ali što je važnije, jasno je narodu Venecuele, da je Edmudno Gonzales Urutia osvojio najviše glasova na predsendičkim izborima 28. jula“, poručio je američki državni sekretar Entoni Blinken u četvrtak.
Saopštenje iz Vašingtona nije išlo dalje od čestitanja Gonzalesu na uspešnoj kampanji, primećuje britanska agencija.
Masovne demonstracije zbog izborne krađe: „Sloboda, sloboda“
Pobedu na predsedničkim izborima proglasio je i dosadašnji lider Venecuele Nikolas Maduro, što je u zemlji pokrenulo lavinu protesta. Policija i vojska su intervenisale upotrebljavajući gumene metke, suzavac i vodene topove. Pojedini venecuelanski mediji izveštavaju da ima ljudskih žrtava. Preko hiljadu demonstranata je uhapšeno. U strahu od privođenja, opozicioni lideri se skrivaju.
Državna izborna komisija je saopštila da je Maduro, koji je na vlasti od 2013. godine, pobednik julskih predsedničkih izbora sa osvojenih 51 odsti podrške birača. Opozicija, međutim, tvrdi da njihovo brojanje na 90 odsto biračkih mesta pokazuje da je Gonzales dobio čak više nego dvostruku podršku u odnosu na Madura.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Maduru pobedu, što su učinili i Vladimir Putin i Si Đinping.
Sve već viđeno
SAD, Evropska unija i više južnoameričkih zemalja uzaludno zahtevaju od Madura da nezavisnoj komisiji omogući uvid u birački materijal.
Sve to je već viđeno 2019. kada su SAD nakon izbora u Venecueli prve priznale pobedu opozicionog prvaka Huana Gvida koji se bio proglasio za “privremenog predsednika”. Šezdesetak država sledilo je američki primer, jer je i tada bilo reči o masovnoj manipulaciji izborima. Nekoliko godina kasnije svi su zaboravili na Gvida, Maduro se održao na vlasti. Ni sada ne pokazuje nikakve znake da mu na pamet pada da odstupi.
Liderka opozicija Marija Korina Mačado pozvala je na masovne demonstracije u celoj zemlji u subotu. „Svet će videti snagu našeg društva koje je odlučno da živi u slobodi“, napisala je na mreži Iks.
Kao i Gonzalez i ona se trenutno skriva. Tužilaštvo je protiv njih dvoje i drugih opozicionih političara pokrenulo istražne radnje.
Izvor: Reuters
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
