Sjedinjene Američke Države priznaju pobedu Edmunda Gonzaleza nad aktuelnim predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom. Dok na ulicama besne sukobi između opozicionih demonstranata i policije, kao da gledamo reprizu političke drame iz 2019. godine
Sjedinjene Američke Države (SAD) priznale su Edmunda Gonzaleza kao pobednika predsedničkih izbora u Venecueli, javlja Rojters.
„Imajuću u vidu preovlađujuće dokaze, Sjedinjenim Državama je jesano, ali što je važnije, jasno je narodu Venecuele, da je Edmudno Gonzales Urutia osvojio najviše glasova na predsendičkim izborima 28. jula“, poručio je američki državni sekretar Entoni Blinken u četvrtak.
Saopštenje iz Vašingtona nije išlo dalje od čestitanja Gonzalesu na uspešnoj kampanji, primećuje britanska agencija.
Masovne demonstracije zbog izborne krađe: „Sloboda, sloboda“
Pobedu na predsedničkim izborima proglasio je i dosadašnji lider Venecuele Nikolas Maduro, što je u zemlji pokrenulo lavinu protesta. Policija i vojska su intervenisale upotrebljavajući gumene metke, suzavac i vodene topove. Pojedini venecuelanski mediji izveštavaju da ima ljudskih žrtava. Preko hiljadu demonstranata je uhapšeno. U strahu od privođenja, opozicioni lideri se skrivaju.
Državna izborna komisija je saopštila da je Maduro, koji je na vlasti od 2013. godine, pobednik julskih predsedničkih izbora sa osvojenih 51 odsti podrške birača. Opozicija, međutim, tvrdi da njihovo brojanje na 90 odsto biračkih mesta pokazuje da je Gonzales dobio čak više nego dvostruku podršku u odnosu na Madura.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Maduru pobedu, što su učinili i Vladimir Putin i Si Đinping.
Sve već viđeno
SAD, Evropska unija i više južnoameričkih zemalja uzaludno zahtevaju od Madura da nezavisnoj komisiji omogući uvid u birački materijal.
Sve to je već viđeno 2019. kada su SAD nakon izbora u Venecueli prve priznale pobedu opozicionog prvaka Huana Gvida koji se bio proglasio za “privremenog predsednika”. Šezdesetak država sledilo je američki primer, jer je i tada bilo reči o masovnoj manipulaciji izborima. Nekoliko godina kasnije svi su zaboravili na Gvida, Maduro se održao na vlasti. Ni sada ne pokazuje nikakve znake da mu na pamet pada da odstupi.
Liderka opozicija Marija Korina Mačado pozvala je na masovne demonstracije u celoj zemlji u subotu. „Svet će videti snagu našeg društva koje je odlučno da živi u slobodi“, napisala je na mreži Iks.
Kao i Gonzalez i ona se trenutno skriva. Tužilaštvo je protiv njih dvoje i drugih opozicionih političara pokrenulo istražne radnje.
Izvor: Reuters
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
