Sjedinjene Američke Države priznaju pobedu Edmunda Gonzaleza nad aktuelnim predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom. Dok na ulicama besne sukobi između opozicionih demonstranata i policije, kao da gledamo reprizu političke drame iz 2019. godine
Sjedinjene Američke Države (SAD) priznale su Edmunda Gonzaleza kao pobednika predsedničkih izbora u Venecueli, javlja Rojters.
„Imajuću u vidu preovlađujuće dokaze, Sjedinjenim Državama je jesano, ali što je važnije, jasno je narodu Venecuele, da je Edmudno Gonzales Urutia osvojio najviše glasova na predsendičkim izborima 28. jula“, poručio je američki državni sekretar Entoni Blinken u četvrtak.
Saopštenje iz Vašingtona nije išlo dalje od čestitanja Gonzalesu na uspešnoj kampanji, primećuje britanska agencija.
Masovne demonstracije zbog izborne krađe: „Sloboda, sloboda“
Pobedu na predsedničkim izborima proglasio je i dosadašnji lider Venecuele Nikolas Maduro, što je u zemlji pokrenulo lavinu protesta. Policija i vojska su intervenisale upotrebljavajući gumene metke, suzavac i vodene topove. Pojedini venecuelanski mediji izveštavaju da ima ljudskih žrtava. Preko hiljadu demonstranata je uhapšeno. U strahu od privođenja, opozicioni lideri se skrivaju.
Državna izborna komisija je saopštila da je Maduro, koji je na vlasti od 2013. godine, pobednik julskih predsedničkih izbora sa osvojenih 51 odsti podrške birača. Opozicija, međutim, tvrdi da njihovo brojanje na 90 odsto biračkih mesta pokazuje da je Gonzales dobio čak više nego dvostruku podršku u odnosu na Madura.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Maduru pobedu, što su učinili i Vladimir Putin i Si Đinping.
Sve već viđeno
SAD, Evropska unija i više južnoameričkih zemalja uzaludno zahtevaju od Madura da nezavisnoj komisiji omogući uvid u birački materijal.
Sve to je već viđeno 2019. kada su SAD nakon izbora u Venecueli prve priznale pobedu opozicionog prvaka Huana Gvida koji se bio proglasio za “privremenog predsednika”. Šezdesetak država sledilo je američki primer, jer je i tada bilo reči o masovnoj manipulaciji izborima. Nekoliko godina kasnije svi su zaboravili na Gvida, Maduro se održao na vlasti. Ni sada ne pokazuje nikakve znake da mu na pamet pada da odstupi.
Liderka opozicija Marija Korina Mačado pozvala je na masovne demonstracije u celoj zemlji u subotu. „Svet će videti snagu našeg društva koje je odlučno da živi u slobodi“, napisala je na mreži Iks.
Kao i Gonzalez i ona se trenutno skriva. Tužilaštvo je protiv njih dvoje i drugih opozicionih političara pokrenulo istražne radnje.
Izvor: Reuters
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
