Svaki talas sve gori

Za „Vreme“ iz Soluna

U četvrtak, na dan kada je ovaj broj „Vremena“ osvanuo na kioscima, Grčka uz veliku pompu i mnogo nacionalne simbolike slavi 200 godina oslobođenja od Turaka. Posle deset godina krvave borbe Grci su 25. marta 1821. zbacili pet vekova dug jaram, oslobodili se od vladavine Otomanskog carstva i osnovali novu helensku državu na jugu Balkana. Dvesta godina kasnije grčki premijer Kirijakos Micotakis, koji se od jula 2019. nalazi na čelu konzervativne vlade, ima ambiciju da oslobodi zemlju od tiranije virusa korona i da je povede u svetliju budućnost. U planu ima da predstavi „mapu putovanja“, tj. postepeni izlazak iz lokdauna. Početkom maja konačno se očekuje i ukidanje zabrane putovanja, otvaranje restorana i proslava otvaranja turističke letnje sezone 2021.

Međutim, manjina Grka deli premijerov optimizam, za većinu je situacija u zemlji jednako sumorna kao i do sada. Pošto je prošlog proleća uspela da se uspešno provuče kroz prvi talas pandemije, zemlja je u leto 2020. odškrinula vrata za strane turiste. Došlo ih je svega 25 odsto u odnosu na 2019. u godinu, ali to je bilo dovoljno da se infekcija kovidom 19 munjevito rasprostrani i izazove veliki broj žrtava. Tako se Grčka u novembru prošle godine suočila sa novim talasom pandemije, a najveća žarišt a su bila u Solunu i severnoj Grčkoj, uglavnom zbog turista iz susednih balkanskih zemalja, koje su u to vreme imale povećan broj zaraženih.

foto: tanjug ap photo

VARLJIVO POPUŠTANJE

Bilo je dana kada je broj mrtvih prelazio stotinu na dan, a u Solunu su odeljenja za intenzivnu negu bila popunjena do poslednjeg kreveta pa su obolele helikopterima prebacivali u Atinu. Solun je tada platio i ceh zbog 26. oktobra, kada slavi zaštitnika grada Svetog Dimitrija, pa su crkve bile otvorene i pune vernika. Među žrtvama je bilo i sveštenika, a preminuo je i mitropolit Lagade.

Sredinom decembra je situacija počela malo da se popravlja pa su početkom novembra tržni centri ponovo otvoreni. Prethodno je moglo da se kreće samo sa specijalnom dozvolom ili nakon što se pošalje SMS na broj 13033: navedeš adresu stanovanja, kuda i zašto želiš da ideš – u prodavnicu, apoteku, da nekome kome je to potrebno pomogneš, ili da rekreacije radi ideš da se prošetaš dva sata – automatski dobiješ poruku, koju moraš da pokažeš policiji ako te zaustavi, i možeš da kreneš. Supermarketi kao što je Lidl smeli su da prodaju samo prehrambene artikle, ali ne i burgije, čarape ili tiganje.

Grci su pred Novu godinu konačno bili udahnuli malo slobode, mada su kafići, kafeterije i restorani i posle punih pet meseci ostali zatvoreni. Ispred brendiranih radnji, koje su svoje proizvode nudile uz velike popuste, kupovine željni ljudi su se tiskali u dugačkim redovima.

Treći talas pandemije je pogodio zemlju sredinom februara, noseći sa sobom mutirani „britanski“ i „južnoafrički“ soj virusa korona. Ovoga puta se centar pandemije preselio u Atinu u kojoj živi skoro 40 odsto celokupnog stanovništva. Masovna vakcinacija sa kojom se počelo početkom januara ne napreduje dovoljno brzo da izgradi „odbrambeni zid“ za sve agresivniji virus. Poslednje dve nedelje broj mrtvih se popeo na preko 50 dnevno i u svim atinskim bolnicama svi kreveti na intenzivnoj nezi su već puni. Država je bila prinuđena da u borbu protiv pandemije uključi i privatne klinike i lekare.

U drugoj polovini marta 2021. broj umrlih od virusa korona je dosegao gotovo 7500, broj zaraženih je premašio 237.000, a na respiratorima je bilo blizu 700 pacijenata. Od blizu 11 miliona stanovnika Grčke njih oko milion i po je do sada primilo barem jednu dozu vakcine, oko pola miliona i drugu, uglavnom Fajzerovu i Astra Zenekinu, jer EU i dalje ne priznaje kinesku i rusku vakcinu. Jedna petina Grka odbija da se vakciniše.

Stručnjaci procenjuju da je više od 15 odsto stanovništva do sada bez ikakvih simptoma bilo izloženo virusu korona i tako steklo antitela, da će zemlja do leta dosegnuti do „imuniteta stada“, te da će se od sredine aprila situacija znatno poboljšati, da će se ekonomija konačno otvoriti.

EKONOMIJA NA INTENZIVNOJ NEZI

Krhka grčka ekonomija, posebno privatni sektor, od početka pandemije uglavnom se nalazi na „odeljenju za intenzivnu negu“, „intubirana“ državnim subvencijama na koje je do sada potrošeno oko 25 milijardi evra.

Svako srednje ili malo preduzeće koje je po nalogu države moralo da stavi katanac na bravu, dobija pomoć od najmanje 1000 evra mesečno, država pokriva i 60 do 100 odsto troškova kirije za poslovni prostor, kao i kompletan doprinos za osiguranje svih zaposlenih. Svaki zaposleni u preduzeću koje ne radi zbog mera za suzbijanje pandemije mesečno dobija 534 evra (minimalac u Grčkoj iznosi 650 evra), a država pokriva i 40 odsto kirije za stan zaposlenih. Plaćanje poreza i kredita se prebacuje na 2022. godinu.

Svi ovi troškovi još uvek se pokrivaju od 36 milijardi evra koje je u državnoj kasi ostavila prethodna vlast levičarske Sirize. Dodatno se Grčka kod Evropske centralne banke pod izuzetno povoljnim uslovima zadužila za oko 15 milijardi evra. Sav taj novac će se, međutim, u nekom trenutku potrošiti, a novac iz paketa podrške Evropske unije za suočavanje sa pandemijom, iz kojeg Grčka očekuje ukupno 32 milijarde evra do 2024. godine, počeće da ulazi u grčke kase tek na jesen 2021. Vreme, dakle, ne radi u korist Grčke.

Zbog velike zavisnosti od turizma, koji je prošle godine zbog pandemije kolabirao, grčki BDP je u 2020. pao za 8,2 odsto, dok je dug porastao na nezamislivih 208 odsto BDP-a i bio drugi najveći na svetu odmah iza Japana. Grčka je od 2008. do danas ukupno izgubila 32 odsto BDP-a. Jedini period u kome je zemlja imala relativni rast bio je u periodu od 2017. do 2019. (rast je iznosio 5 odsto), ali se vratila noćna mora recesije. Zemlja ove godine očekuje rast između 2,5 i 3,5 odsto, oslanjajući se uglavnom na nadu da će turizam ponovo zaživeti. Cilj joj je da ugosti barem 40 odsto turista u odnosu na 2019, koja je sa 33 miliona turista koji su u Grčkoj potrošili 17 milijardi evra bila rekordna godina.

Međutim, mnoga preduzeća jednostavno neće preživeti do otvaranja ovogodišnje sezone, koja bi, prema optimističnim očekivanjima, trebalo da počne 15. maja. Predsednik Atinske privredne komore Janis Haciteodosiju je predvideo da će zbog pandemije biti zatvoreno oko 200.000 preduzeća, ističući da će „veličina katastrofe biti vidljiva tek kada na naplatu budu stigle sve redovne obaveze i otplate kredita“. Haciteodosiju se oslanja na relevantno istraživanje prema kome je 27 odsto prinudno zatvorenih preduzeća navelo da se posle pandemije neće ni otvoriti, a u sektoru ugostiteljstva taj procenat se penje na 42 odsto. A što više zatvorenih preduzeća, to veća nezaposlenost, u zemlji koja ionako ima najvišu stopu nezaposlenosti u Evropskoj uniji.

DEMOKRATIJA NE MOŽE U KARANTIN

Uprkos svemu tome premijer Micotakis je u intervjuu za atinske novine „Vima“ izrazio optimizam: „Na kraju smo rata sa virusom korona i odnećemo pobedu. Uprkos teškoćama kroz koje smo prošli, naša zemlja je u odnosu na druge zemlje imala veći uspeh u prevazilaženju krize.“ Govorio je o velikoj brzini kojom se svet vakciniše i o brzom testu na kovid 19 koji će građani od početka aprila jednom nedeljno moći besplatno da uzimaju u apotekama. To će omogućiti bolji epidemiološki nadzor i preventivu, pa će zemlja konačno „ukrotiti“ koronu i imati bezbednu turistički sezonu.

U istom intervjuu Micotakis je govorio i o pravoj „digitalnoj revoluciji“ koja se desila prošle godine sa digitalizacijom skoro svih javnih službi, što je znatno poboljšalo svakodnevni život građana, koji sada mogu od kuće da završe mnoge poslove. Čak je obećao i „decenjski skok ekonomskog rasta“, samo da prođe pandemija. To zvuči kao dobra vest u zemlji koja se već mesecima nalazi u lokdaunu, u kojoj samo uz prijavu i dozvolu možeš na dva sata da napustiš kuću. U slučaju nepoštovanja pandemijskih propisa kazna iznosi 300 evra.

Policija, srećom, nije baš svuda prisutna, a tamo gde jeste izaziva burne reakcije građana, koji je vide kao produženu ruku represivnog režima. U jednom parku atinske četvrti Nea Smirni, blizu centra grada, pre tri nedelje je došlo do ozbiljnih sukoba između građana i policije, jer je policijska patrola htela da kazni jednu porodicu iako su njeni članovi nosili maske i poslali obavezne SMS poruke na broj 13033, ali su nešto duže sedeli na klupi. U odbranu porodice odmah je priskočila grupa mladića, a jednog od njih je policija premlatila. Sledećeg dana je taj park pretvoren u bojno polje između policije i mnoštva demonstranata, ovog puta je najviše stradao jedan policajac.

Iako je vlada zbog javnog zdravlja zabranila sva javna okupljanja, ipak je za vreme lokdauna u celoj zemlji organizovano 900 demonstracija. Građani, sindikati, studenti i opozicione partije, uglavnom poštujući sve mere lične zaštite (maske, distanca itd.), prkose naredbama Micotakisove vlade nazivajući mere diktatorskim, skandirajući kako za demokratiju nema karantina.

Tako su u Solunu nedavno studenti poveli velike antivladine demonstracije povodom upada policije na Aristotelov univerzitet. Demonstracijama je prethodila studentska blokada rektorata, što je bila njihova reakcija na novi zakon koji između ostalog predviđa ukidanje autonomije univerziteta, uvođenje policije i postavljanje kamera svuda po univerzitetu, pa tako praktično studentska i univerzitetska prava vraća u stanje lošije stanje nego za vreme hunte (1967–1974). Paradoksalno je što je upravo onog dana kada su studenti odlučili da prekinu blokadu i krenuli da napuštaju rektorat, uletela policija pod punom borbenom opremom i počela da tuče studente. Privedeno je 30 studenata, od kojih je 16 zadržano u pritvoru.

Sledećeg dana su krenule velike demonstracije u kojima su učestvovali i roditelji studenata, ali i mnoge političke organizacije. Po društvenim mrežama mnogi roditelji i profesori su podržali svoju decu i studente govoreći da je mladima najteže, jer ceo svoj pubertet i mladost provode prvo u teškoj krizi, a sada i u zatvoru zbog korone. Ne mogu normalno da se druže i viđaju, a pritom nemaju nikakvu garanciju da će se stvari u budućnosti normalizovati, niti da će sutra, kad završe fakultet, naći posao, jer se na osnovu svih informacije može zaključiti da ih čeka samo još veća kriza.

NADA U TURIZAM

Sistemski mediji, a svi TV kanali pripadaju oligarsima, podržavaju Micotakisa, koji uživa u neobaveznom karantinu, šetnjama po planini Parnita blizu Atine ili odlazi na ostrvo Ikarija na ručak. Iz njegovih obraćanja građanima stiče se utisak da živi u nekoj paralelnoj stvarnosti, kao da nema informacije o njihovim problemima i mukama. To naročito ljuti većinu grčkih građana tako da su čak i njegovi birači okrenuli leđa vladinim TV kanalima, pa poslednje ankete govore da im je gledanost opala za čitavih 23 odsto. Čak i satirična emisija „Radio Arvila“, koja ide na Open kanalu u isto vreme kad i vesti, ima veću gledanost od vesti. To je za Grčku događaj bez presedana.

foto: tanjug ap photo

Posmatrajući veliki pad svoje Nove demokratije, koja je po rezultatima anketa sa pobedničkih 39 odsto iz 2015. pala na 27 odsto, i kako se zdesna rađaju nove stranke, premijer Micotakis ne razmišlja više o prevremenim izborima, nego kako da opstane na vlasti do jula 2023. kada bi trebalo da se održe sledeći redovni izbori. Za to vreme koalicija radikalne levice Siriza radi na organizaciji šireg „Progresivnog saveza“ i sprema se da odlučno i oštro napadne konzervativnu vlast. Tu je i faktor geopolitičke nestabilnosti jer Erdoganova Turska postaje sve agresivnija u istočnom Mediteranu i na Egeju. Micotakis sve svoje nade polaže u brz oporavak grčke ekonomije u 2021. godini, koja će se osloniti pre svega na resetovanje turističkog sektora, koji nazivaju i grčkom „teškom industrijom“.

Zato je predložio Evropskoj uniji uvođenje međunarodnog digitalnog „sertifikata o vakcinaciji“ sa kojim bi turisti mogli slobodno da putuju i, naravno, dođu u Grčku na odmor. Na digitalnom sertifikatu trebalo bi da se vidi da li je putnik vakcinisan ili ima negativan PCR test, sa kojim bi takođe mogao da uđe u zemlju. Međutim, neke zemlje EU se nisu složile sa tim planom, pa bi takav sertifikat, barem u svojoj početnoj fazi, važio samo za „zapadne“ vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove, a ne i za ruske i kineske vakcine. Odlučeno je da će svaka zemlja članica moći da potpisuje bilateralni sporazum sa nekom zemljom koja koristi i „istočne“ vakcine. Tako je Grčka već potpisala bilaterane sporazume sa Izraelom, Rusijom i Srbijom, a nastaviće i sa drugim zemljama.

Cilj svega toga je da se pokrene turistička sezona tako što bi Grčka turistima iz što većeg broja zemalja već 15. maja širom otvorila sva vrata. Teško, ali ne i nemoguće. Za Britance je Grčka turistička destinacija broj jedan, jer je jeftinija od Španije, a bezbednija od Turske. Severna Grčka čeka ovog leta da joj se vrate Srbi i ostali balkanski turisti, što bi malim i srednjim preduzećima omogućilo da prežive.

UKLETI MICOTAKISI

U savremenoj „političkoj mitologiji“ grčkog naroda porodica Micotakis, koja zajedno sa porodicama Papandreu i Karamanlis čini tri „političke dinastije“ koje su vladale Grčkom od Drugog svetskog rata, poistovećuje se sa baksuzom, nesrećom, „gademijom“ kako to kažu Grci. Kada je Konstantin Micotakis (1989–1993), otac trenutnog premijera, vladao zemljom, Sovjetski Savez i Istočni blok su propali, u Jugoslaviji je izbio rat, započela je kriza sa Skopljem oko Makedonije, Grčka je utonula u recesiju, a često su je mučili požari, zemljotresi i poplave. Od jula 2019. godine, otkada je na vlasti mlađi Kirijakos Micotakis, zavladala je pandemija kovida 19, zemlja je u lokdaunu, vlada nova ekonomska recesija, rastu nezaposlenost i siromaštvo, Grčku potresaju zemljotresi i poplave, rastu policijsko nasilje i represija, otvorena je nova kriza sa Turskom pod pretnjom rata… I svi se plaše najgoreg, čak i „pada neke razorne komete“.

Šalu na stranu: Grčka 200 godina nakon Revolucije 1821. i dalje nije slobodna. U to vreme bila je rob Osmanlija i otomanska provincija, a danas je protektorat Zapada i „dužnička kolonija“ bogatih država EU, i to će ostati bar do 2060. godine, što njen odnos sa Unijom čini neraskidivim. To, doduše, i ne mora biti nužno loše.