„Šutarov zakon”: Kako su Romi u Sloveniji postali „bezbednosna pretnja”

Slovenački parlament usvojio je „Šutarov zakon“ koji policiji daje ovlašćenja za pretres i nadzor nad „visoko rizičnim područjima“, a strahuje se da će ovako biti označena naselja u kojima živi romsko stanovništvo. Inicijativa je pokrenuta posle incidenta u kojem je Aleš Šutar ubijen u sukobu sa mladićem romske nacionalnosti ispred noćnog kluba u Novom Mestu.

Kontroverzni Zakon o hitnim merama za osiguranje javne bezbednosti predložen je dve nedelje nakon smrti Šutara. Nakon debate i oštrih reakcija javnosti, zakon je ublažen, ali je niz spornih odredbi zadržan.

Rizična područja

„Rizična područja“ na koja se odnosi ovaj zakon, geografski će određivati generalni direktor policije ili direktor policijske uprave na osnovu procene bezbednosti.

Policija će potom moći da u tim područjima bez sudskog naloga uđe u objekat ili prevozno sredstvo i da „proceni da li postoji neposredna opasnost“.

Pored toga, policiji će biti dozvoljeno da koristi sredstva za snimanje, fotografisanje i proveru registarskih tablica, ukoliko se sumnja da su životi ili imovina ljudi u tim područjima ugroženi.

Široka politička podrška zakonu

Predlog zakona podržali su najsnažnija parlamentarna stranka Pokret Sloboda i Socijaldemokrate, kao i opozicione Slovenačka demokratska stranka i Nova Slovenija.

Protiv zakona su bili nezavisni poslanici i poslanici Levice. Oni su odbili da učestvuju u glasanju i ocenili su zakon kao represivan.

Predsednik vlade iz redova Pokreta Slobode Robert Golob izjavio je da će zakon doneti nove mere bezbednosti, koje „neće biti usmerene ka određenoj etničkoj grupi, već prema samim kriminalcima“.

Oštre reakcije

Usvajanje ovog zakona izazvao je negativne reakcije kako romskih organizacija, tako i organizacija za zaštitu ljudskih prava i zvaničnih evropskih institucija.

Evropska komisija pozvala je vladu Slovenije da ovaj zakon ne sprovodi nesrazmerno ni prema kojoj etničkoj zajednici.

„Ne sme se stvoriti ranjivost zajednica koje su već izložene riziku. Naravno, važno je rešiti pitanje bezbednosti i očuvati javni red, ali mere moraju biti u potpunosti u skladu sa pravom Evropske unije”, rekla je portparolka Evropske komisije Eva Hrnčirova, prenosi Slovenačka novinska agencija.

Potpredsednik Romske fondacije za Evropu Mensur Haliti, pozvao je Evropsku komisiju da podrobnije ispita odredbe tog zakona, na šta su oni pristali, ali tek pošto zakon potpiše predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar.

„Ovaj zakon pretvara čitava naselja u bezbednosne zone, a njihove stanovnike u bezbednosne kategorije. Smanjuje politički trošak ciljanog napada na one koji su već isključeni iz slobodnog i fer političkog učešća radi političke koristi“, rekao je on.

Ubistvo u ovom Mestu

Povod za ovakvu reakciju slovenačkog zakonodavstva bilo je ubistvo četrdeset osmogodišnjeg Aleša Šutara koje se dogodilo krajem oktobra ispred noćnog kluba u Novom Mestu.

Šutar je, prema navodima slovenačkih medija, pokušao da odbrani svog sina kojeg je maltretirala grupa Roma. Tokom sukoba, Šutar je zadobio jak udarac u glavu od čijih posledica je na kraju preminuo.

Dvoje ministara podnelo ostavku

Ministarka pravde Slovenije Andreja Katič i ministar unutrašnjih poslova Boštjan Poklukar podneli su tim povodom ostavke.

Premijer Golob je najavio hitne zakonske mere, a predsednica Pirc Musar sazvala je zasedanje skupštine. Savet za nacionalnu bezbednost povećao je prisustvo policije u Novom Mestu tih dana.

Predsednik Saveta romske zajednice u Sloveniji Jožek Horvat Muc osudio je ovaj akt nasilja i izrazio saučešće porodici stradalog.

U danima nakon tragedije održan je i protest u Novom Mestu na kojem je više hiljada građana zahtevalo reakciju države.

Premijer se pojavio na skupu i najavio hitne zakonske mere. Građani su mu dovikivali „Ostavka!“ i nosili majice „Svi smo mi Aleš“.