Suštinsko neslaganje

Za „Vreme“ iz Soluna

Zahtev evropskih partnera, naročito Međunarodnog monetarnog fonda, da se još više smanje penzije u Grčkoj, pretvorio se u pravu tempiranu bombu koja preti da uništi svaku mogućnost postizanja dogovora između Grčke i njenih kreditora. Od 2010. godine do danas, tj. od primene programa stroge štednje, penzije su u Grčkoj u proseku snižene za 40 do 48 odsto, što je grčku ekonomiju gurnulo u još veću recesiju. Danas prosečna penzija u Grčkoj iznosi oko 700 evra mesečno, dok oko 45 odsto grčkih penzionera prima manje od 665, što je zvanična granica siromaštva. Drugim rečima, na osnovu troškova života u Grčkoj, koji su se povećali u poslednjih nekoliko godina zbog povećanja poreza, svaki drugi grčki penzioner živi u siromaštvu.

Moguće je da je grčki penzioni sistem bio izuzetno darežljiv do 2010. godine (14 penzija godišnje, barem 15 godina rada za obezbeđenje minimalne penzije itd.), ali je tada skresan dubokim rezovima i trenutno se nalazi ispod proseka zemalja evrozone. Ali zašto kreditori insistiraju na još većem smanjenju penzija, kad vrlo dobro znaju da to za levičarsku grčku vladu predstavlja crvenu liniju preko koje ne može preći?

SUKOB OKO PENZIJA: Odgovor na to pitanje je dao glavni ekonomista MMF-a Olivije Blansard rekavši: „Zašto insistiramo na penzijama? Penzije i plate iznose oko 75 odsto primarnih troškova grčke države. Preostalih 25 odsto je već isečeno do kosti. Troškovi penzija predstavljaju više od 16 odsto BDP-a i transferi iz budžeta koji idu u penzioni fond iznose blizu 10 odsto BDP-a. Verujemo da je neophodno smanjenje troškova za penzije od oko jedan odsto BDP-a i da to može da se uradi uz paralelnu zaštitu najnižih penzija.“

Grčka strana se ne slaže sa smanjenjem penzija i tvrdi da svako dalje smanjenje penzija vodi zemlju u još dublju recesiju i još veće osiromašenje stanovništva. Grčki penzioneri, osim što troše svoje penzije na domaćem tržištu i na taj način podržavaju lokalnu ekonomiju i mala preduzeća, takođe pružaju finansijsku podršku i svojim porodicama, nezaposlenoj deci i unucima. Atina takođe tvrdi da državni budžet podržava penzijski sistem sa samo 4,5 odsto BDP-a (ekvivalent u Nemačkoj je 3 odsto BDP-a), a preostalih 4,5 odsto je pokriveno doprinosima poslodavaca. Problem je što je tokom pet godina štednje nametnute Grčkoj od strane kreditora, grčka ekonomija pala za 25 odsto, a nezaposlenost je skočila na 27 odsto, odnosno sve je manje Grka koji rade i svojim doprinosima i zaradom mogu da održavaju penzioni sistem. Kad bi nezaposlenost bila kao pre uvođenja Memoranduma (8 odsto), bilo bi dovoljno radnika da plaćaju doprinose u penziono-socijalni fond i ne bi bilo problema, uprkos demografskom starenju stanovništva.

Danas država mora da interveniše da bi se isplatile penzije i tako dodatno opterećuje budžet. Kreditori žele da se to zaustavi počev od 2015. godine, sa daljim smanjenjem troškova za penzije od 1,8 milijardi evra, odnosno jedan odsto BDP-a, i da se tako iz primarnog suficita otplaćuju krediti. Uprkos grčkim predlozima da se iz drugih izvora pokriju primarni suficiti (poreske utaje, veliko povećanje poreza na bogatstvo, smanjenje godišnjih troškova na odbranu zemlje itd.), po mišljenju kreditora potrebne su stalne efikasne mere i smanjenje troškova, počevši od smanjenja penzija.

Grčka vlada neće podleći pritiscima kreditora da se smanje plate i penzije, ponovo je rekao ministar za socijalnu sigurnost Dimitris Stratulis. Zahtevi MMF-a da se smanje rashodi za penzije u visini od jedan odsto BDP-a, kao i da se ukine novčana pomoć penzionerima sa izuzetno niskim penzijama, odbijeni su kao „društveno neprihvatljivi i nehumani“, rekao je on. „Mi stojimo uspravno i svesno se borimo za prava grčkog naroda, mi se ne bojimo i ostaćemo nepokolebljivi pod pritiscima koji se tiču smanjenja penzija“, rekao je Stratulis, podsećajući da levičarska vlada mora da štiti, a ne da urušava interese radnika i penzionera.

foto: reuters

NEUSTAVNO UMANJENJE PENZIJA: Međutim, čak i ako grčka vlada odluči da popusti pod pritiscima poverilaca i da dodatno smanji penzije, ne samo da to ne može da uradi nego ih mora povećati, jer je tu odluku nedavno doneo Vrhovni sud Grčke. Naime, 9. juna 2015. godine Skupština Vrhovnog ustavnog suda proglasila je neustavnim penzijska smanjenja u privatnom sektoru sprovedena 2012. (ali ne i ona smanjenja sprovedena u godinama 2010. i 2011). Ova odluka (zavedena pod brojem 2287- 2290/2015) donesena je baš u periodu kritičnih pregovora između vlade Alekisa Ciprasa i grčkih kreditora. Prema odluci najviših sudskih vlasti grčke države, Ustav nameće državi, u slučaju ako preduzima mere smanjenja penzija, da istovremeno napravi „specifičnu i detaljnu naučnu studiju, iz koje će se jasno videti da su posebne mere (prim.prev.: smanjenje penzija) ne samo potrebne, nego i neophodne za efikasno rešavanje problema održivosti institucija socijalne zaštite, tj. da su u skladu sa ustavnim načelima proporcionalnosti i jednakosti javnog tereta, te da ne čine nepopravljivu štetu penzionerima i da njihov ukupan efekat nije takav da vodi u nedozvoljeno kršenje suštine ustavnog prava građana na socijalnu sigurnost“.

Drugim rečima, najviši grčki sudski organi su rekli da su mere štednje i smanjenje penzija i plata bez limita koje su nametnuli zemlji Memorandumi, Trojka (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka) i prethodne vlade, suprotno suštini grčkog Ustava. To je nešto što Siriza podržava od samog početka, tvrdeći da stroga štednja i demokratija ne idu ruku podruku i da nigde u Evropskoj povelji ne stoji da zemlje članice treba da uvode kontinuirano stroge mere štednje svojim građanima. Ova odluka nema retroaktivno dejstvo, ne računajući nekoliko penzionera koji su sami pribegli pravdi, ali jasno poziva vladu da prekine sa umanjenjem penzija, što znači da država mora pronaći dodatno još najmanje jednu milijardu evra godišnje za isplatu penzija, i to u vreme kad kreditori zahtevaju dodatne rezove koji će im obezbediti još 1,8 milijardi godišnje.

Ove dve stvari očigledno nisu kompatibilne. Pritom vlada Sirize želi pre svega da poštuje Ustav i odluke pravosuđa, a ne nerazumne zahteve kreditora. Ministarstvo ekonomije očekuje da će ova odluka i formalno biti sprovedena, te trenutno traži načine da vrati na staro stanje neustavno smanjenih plata i penzija. Treba napomenuti da je slične odluke doneo nedavno i Vrhovni sud Portugala, koji je smatrao neustavnim smanjenje plata i penzija, a sve to znači da postoji nešto fundamentalno pogrešno i duboko nedemokratsko u izboru strogih mera štednje koje su pod pritiskom Nemačke uvedene u zemljama evropske periferije pogođenim krizom.

POGREŠNA LOGIKA, POGREŠNE INFORMACIJE: Postavljajući u centar svih zahteva dodatno smanjenje penzija, grčki partneri, a naročito MMF, suštinski podrivaju svaki napor da se dođe do časnog sporazuma sa Grčkom. I to jer za grčku vladu ovakve odluke ne predstavljaju samo „crvenu liniju“ iz ideoloških razloga, nego se ovakva politika smatra duboko recesijskom, neustavnom i nedemokratskom. Dok su za ciljeve primarnih suficita koje Grčka mora imati dve strane konačno postigle dogovor (1 odsto BDP-a u 2015. godini, 2 odsto u 2016. i 3,5 od 2017), MMF insistira na tome da ovaj suficit mora doći od daljih smanjenja penzija, odbacujući grčke predloge kako taj novac naći na drugoj strani. „Pronašli smo ekvivalentne mere, a oni su ih odbili. MMF insistira na smanjenju penzija. Netačna logika i pogrešne informacije“, izjavio je u novinama „Etnos“ ministar Niko Papas, pre odlaska iz Brisela u nedelju 14. juna, nakon drugog zastoja u pregovorima između Grčke i kreditora.

Naravno, nije samo pitanje smanjenja penzija ono zbog kojeg se čini da su razlike između Grčke i njenih kreditora nepremostive, nego i pritisak da se poveća PDV od 13 odsto na 23 odsto na osnovne namirnice, posebno na električnu struju, i to u trenutku kad u Grčkoj ima oko 400.000 domaćinstava sa isečenom strujom zbog nemogućnosti plaćanja računa, a još dva miliona Grka imaju problem sa plaćanjem struje i plaćaju je u ratama. Najveća razlika u stavovima između grčke vlade i njenih evropskih partnera jeste u vezi sa javnim dugom koji grčka strana smatra neodrživim i traži da se „ošiša“ uz pomoć nekog inteligentnog restrukturiranja duga, dok kreditori, a naročito Nemačka, i to odbacuju. Iznenađujuće je da se po pitanju duga MMF slaže sa grčkim stavom i podržava šišanje grčkog duga kako bi postao održiv, pod uslovom, naravno, da se šišanje odnosi samo na evropske kredite, što opet ne može biti lako prihvatljivo za zemlje evrozone.

Međutim, poslednji put kad je grčka delegacija otišla u Brisel na pregovore, u nedelju 14. juna, našla se suočena sa novom olujom zahteva za nove mere štednje koje bi donele 5,4 milijarde evra. Osim toga, našla se i pred ultimatumom za rezanje penzija i plata, sa potpisom predstavnika MMF-a za Evropu, Pola Tomsena. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je samo izrazio simpatije, a Berlin je objavio kako neće podleći ucenama „delimično komunističke vlasti“, kako je napisao socijaldemokratski vicekancelar Zigmar Gabrijel. Nakon 45 minuta neuspešnih razgovora, Grčka delegacija se ponovo vratila u Atinu, rekavši da su se „tehnički pregovori završili“, a da će od sada pa nadalje pregovore voditi političari, pa će tako uspeh bilo kakvog časnog dogovora zavisiti od političkih pregovora.

foto: ap photo

SAČUVATI DEMOKRATIJU TAMO GDE SE RODILA: Grčka strana nastavlja da pregovara u pravcu jednog sporazuma koji će obuhvatiti sve prethodne uslove i preduslove. Predala je svoj predlog koji se može sažeti u sledećim tačkama: 1. nizak primarni suficit, naročito ove godine i 2016, kako bi se „prekinuo mehanizam proizvodnje stroge štednje“ (Varufakis); 2. Nijedna nova mera za smanjenje plata i penzija, dakle kraj merama koje će povećati socijalne nejednakosti i vratiti privredu u spiralu recesije; 3. Restrukturiranje javnog duga; i 4. Jaki investicioni program (paket za razvoj). Samo na taj način, smatra grčka vlada, grčka će tragedija trajno biti rešena i to sa srećnim završetkom. Sve ostale opcije su ili osrednje ili loše. A rezultat bez dogovora ne odgovara nikome, ni Grčkoj ni Evropi.

Podižući na svoja leđa teret političkih pregovora, ali i budućnost Grčke, možda čak i same evrozone, četrdesetogodišnji grčki premijer Aleksis Cipras kaže da je spreman za realističan i „častan kompromis“ koji će voditi računa o održivosti duga i socijalne pravde, a naročito je naglasio kako odbacuje opsesivno insistiranje kreditora da se još više iseku penzije: „Samo se politička svrha može prepoznati u ovom insistiranju institucija za novo smanjenje penzija nakon pet godina pljačke grčkog naroda od strane Memoranduma. Grčka vlada dolazi na pregovore sa planom, projektom i dokumentovanim predlozima. Mi ćemo strpljivo čekati dok institucije ne prihvate realno stanje. Ali ako neki doživljavaju kao slabost našu iskrenu želju za rešenjem i korake koje smo do sada učinili da bismo se približili u stavovima, morali bi bolje da razmisle: mi sa sobom ne nosimo samo istoriju duge i teške borbe. Nosimo na leđima dostojanstvo jednog naroda, ali i nadu svih naroda Evrope. Suviše je težak taj naš teret da bi ga oni ignorisali. Ne radi se o ideološkoj opsesiji. To je stvar demokratije. Mi nemamo pravo da sahranimo demokratiju u mestu u kome se rodila.“