Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Rusije sešće za isti sto. Da li je ovo korak ka okončanju troipogodišnjeg rata u Ukrajini
Jedanaest dana pošto je američki predsednik Donald Tramp Kramlju dao novi rok od 10 do 12 dana za napredak u okončanju rata s Ukrajinom, stigla je vest da će se on sastati sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.
Putin i Tramp, mogli bi se sastati već sledeće nedelje, rekao je novinarima u četvrtak (7. avgust) pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov, piše RT.
Mesto održavanja samita je već dogovoreno, dodao je.
Putin je izjavio je da je moguće da će sastanak biti održan u Ujedinjenim Arapskim Elmiratima (UAE), javlja AP.
Putin je u Kremlju razogovarao sa predsednikom UAE Muhamedom Bin Zajedom Al Nahjanom, nakon čega je najavio sastanak s Trampom.
Ušakov je rekao da će detalji predloženog sastanka biti otkriveni kasnije, ali da je već postignut principijelni dogovor da će se to uskoro dogoditi.
„Postignut je značajan napredak (u razgovoru Putina i Vitkofa) i o tome sam obavestio nekoliko naših evropskih saveznika. Svi su saglasni da ovaj rat mora da se završi i radićemo na tome u narednim danima i nedeljama“, napisao je Tramp na njegovoj društvenoj mreži „Truth Social“.
Vitkof je takođe predložio ideju o trilateralnom sastanku u kojem bi učestvovao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, što je Moskva odbila da komentariše, prema Ušakovljevim rečima, piše RT.
Putin je nagovestio da generalno „nema ništa protiv“ sastanka sa ukrajinskim liderom, ali da „za to moraju biti ispunjeni određeni uslovi“, prenosi CNN.
Šta kaže Zelenski?
Zelenski je u četvrtak rekao da su razmatrani „različiti potencijalni formati za sastanke na nivou lidera radi donošenja mira“, među kojima su i „dva bilateralna (sastanka) i jedan trilateralni“, piše Gardijan.
„Ukrajina se ne plaši sastanaka i očekuje isti hrabar pristup od ruske strane. Vreme je da okončamo rat“, rekao je u objavi na društvenim mrežama.
Zelenski je više puta pozivao na direktne razgovore sa Putinom, sa Trampom ili turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom kao posrednikom, piše Gardijan.
Putin je do sada odbacivao tu mogućnost, sugerišući da pregovaračke grupe nižeg nivoa prvo treba da postignu dogovor. Međutim, postignut je mali napredak u nizu direktnih razgovora u Turskoj, gde je Moskva poslala mlađu delegaciju i nije delovala spremno za prave razgovore, piše Gardijan.
Prethodni izveštaji u američkim medijima navodili su da Trampova administracija traži sastanak sa Putinom sledeće nedelje i da je predložila da se Zelenskom uputi poziv.
Ukrajinski lider tvrdi da treba da razgovara direktno sa ruskim predsednikom kako bi se postigao napredak u mirovnim pregovorima, piše RT.
Nastavljajući razgovore sa evropskim liderima, Zelenski je u četvrtak (7. avgust) razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Rekao je da Ukrajina i evropski partneri „koordinišu svoje stavove“ jer „vide potrebu za zajedničkim evropskim pogledom na ključna bezbednosna pitanja za Evropu“.
„Ostajemo svesni potrebe za pravim prekidom vatre. Ukrajina je spremna za to, a još uvek nije bilo jasnog javnog odgovora Rusije. Bliska budućnost mora pokazati kakve će biti posledice ako Rusija nastavi da odugovlači rat i ometa konstruktivne napore.“
Izvor: CNN/Guardian/RT
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
