Danas se održavaju unutarstranački izbori u 15 saveznih američkih država. Značaj ovog dana je u tome što kandidati za predsednika Amerike mogu da osvoje veliki broj delegata koji će kasnije na završnim konvencijama formalno imenovati predsedničke kandidate i njihove potpredsednike
U Sjedinjenim državama danas se održavaju unutarstranački izbori u 15 saveznih država. Od Alabame do Aljaske i od Arkanzasa do Američke Samoe, „Super utorak“ predstavlja poslednju priliku za Niki Hejli da ugrozi nominaciju Donalda Trampa, prenosi “Gardijan”.
Bivša guvernerka Južne Karoline i ambasadorka Ujedinjenih nacija Niki Hejli do sada je pobedila samo u Vašingtonu te joj je potrebno političko čudo da ne bi bila primorana da okonča svoju kampanju. Tramp je ubedljivo pobedio Hejli na šest dosadašnjih predizbora.
Značaj „Super utorka“ je u tome što se predizbori u obe dominantne stranke tog dana održavaju u više saveznih država i što na njima pretendenti na predsedničku nominaciju mogu da osvoje veliki broj delegata, koji na završnim partijskim konvencijama formalno imenuju kandidate za predsednika i potpredsednika SAD.
Ovogodišnji predizbori ni u jednoj stranci nisu uzbudljivi kao u prethodnim izbornim ciklusima, piše “Gardijan”, budući da Bajden kao šef države nije imao ozbiljnog protivkandidata i da je Tramp, bivši predsednik SAD (2017-2021), brzo stekao veliku prednost nad Niki Hejli koja je jedina ostala u trci protiv njega.
Još jedna pobeda Donalda Trampa
Dok se kampanja ubrzava, Vrhovni sud SAD odlučio je da Donald Tramp ne može da bude diskvalifikovan sa glasačkog listića u Koloradu, čime je poništena odluka najvišeg suda u toj državi da nekadašnjem predsedniku zabrani kandidaturu na stranačkim izborima, prenosi Glas Amerike.
Sudije su bile jednoglasne u presudi u kojoj se navodi da savezne države mogu da diskvalifikuju kandidate na izborima za državne funkcije, ali ne i za federalne pozicije – kakva je predsednička. Prema mišljenju sudija Vrhovnog suda, nadležnost za tako nešto ima samo Kongres.
Tramp se oglasio na svojoj društvenoj mreži „Truth Social” i napisao da je ova odluka „velika pobeda za Ameriku“.
Šta se događa kod Demokrate
Džo Bajden pred „Super utorak” siguran da će lako pobediti svoje suparnike, kongresmena Minesote Dina Filipsa i Merijen Vilijamson, koja je prošle nedelje odložila svoju kampanju, piše dalje “Gardijan”.
Zbog sve veće zabrinutosti zbog godina i sposobnosti predsednika da obavlja kako treba svoju funkciju, ali i zbog njegove dosadašnje politike u ratu između Izraela i Hamasa, Bajdenovi pomoćnici će se uglavnom brinuti o odzivu i ukupnom broju protestnih glasova.
Ipak, Frank Lunc, republikanski orijentisan anketar, ranije je rekao za “Gardijan” da u smislu predsedničkih izbora, “Super utorak nikada nije bio manje važan“ nego ove godine.
„Ne znam nijedan politički događaj koji dobija više pažnje, a manje je relevantan“, rekao je Lunc. „Odluka je doneta. Izbor je jasan.”
I dodao: „Znate ko su dva predsednička kandidata, 70 odsto Amerikanaca bi više volelo da nije tako“.
Ni Tramp ni Bajden ne mogu da ostvare konačnu većinu
Dobri rezultati Bajdena i Trampa u „Super utorku“ obojicu bi znatno približili nominaciji, iako ni jedan ni drugi danas ne mogu da obezbede većinu od ukupnog broja delegate.
Tramp je do sada osvojio 244 delegata, a da bi osigurao nominaciju na završnoj konvenciji republikanaca u julu u Milvokiju, potrebno mu je najmanje 1.215. To znači da on ne bi osigurao nominaciju ni kad bi danas osvojio svih 865 delegata, ali se očekuje da to učini pre kraja marta.
Kod demokrata, Bajden je do sada osvojio 206 delegata, a za nominaciju na završnoj konvenciji u avgustu u Čikagu treba mu 1.968. Ni Bajden ne može danas da stigne do tog broja, ali bi takođe mogao do kraja meseca.
Na današnjim predizborima je „u igri“ trećina od ukupnog broja delegata.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
