Sudbinskih 10 procenata

Sudbina Ukrajine i Evrope krije se u deset procenata i dva detalja.

Predsednik Volodimir Zelenski je u novogodišnjoj poruci izjavio da je sa Donaldom Trampom usaglasio 90 odsto mirovnog plana kako bi se zaustavio rat koji ulazi u četvrtu godinu, ali da nema rešenja za dva pitanja: teritorije i najveće evropske nuklearne elektrane u Zaporožju, koja je sada pod kontrolom Moskve.

Ruske okupacione trupe drže oko petine ukrajinske zemlje, iako njihova vojna inicijativa započeta 2024, ni po cenu velikih žrtava u ljudstvu nije prošle godine ostvarila značajnije proboje. Do novembra su Rusi u proseku zauzimali 455 kilometara kvadratnih mesečno. Moskva trenutno kontroliše oko 75 odsto Donjecka i 99 odsto susednog Luganska, dve industrijske oblasti poznate pod zajedničkim imenom Donbas. Ono što njegova armija do sada nije uspela na frontu, Vladimir Putin želi kao ratni plen – čitav Donbas.

Verujemo u vas i vašu pobedu”, poručio je Putin svojim vojnicima, nagoveštavajući da je pripravan da ratuje barem još godinu dana, koliko je, po tempu sadašnjih osvajanja, Moskvi neophodno da ostvari ciljeve.

Rusi su u poslednjih šest meseci razbili ukrajinski front istočno od Donjecka, severno od Harkova i istočno od Zaporožja. Povrh toga, uništeno je oko 70 odsto ukrajinske energetske strukture, pa su stotine hiljada ljudi svakodnevno po nekoliko sati bez struje i grejanja. Ukupne štete se do sada cene na 800 milijardi dolara.

Ruska privreda se iznenađujuće drži pritisnuta zapadnim sankcijama i troškovima rata. Iako su prihodi od nafte i gasa, koji pune gotovo četvrtinu državne kase, u novembru pali za 34 odsto, ruska ekonomija nastavlja da raste, iako usporeno. Procena MMF za 2025. je rast od 0,6 procenata. Rusija mesečno regrutuje oko 30.000 novih vojnika, znatno više od Ukrajine, čije su snage na frontu sve umornije jer nema zamena. Realistična procena je da Ukrajinci maksimalno zadržavaju ruski pohod nadajući se nekom rešenju, ali problem Kijeva je što Putin, sve dok ne dobije najveći deo onoga što traži, nema razloga da prekine borbe.

Na osnovu razvoja situacije tokom 2025, Ukrajina je oslabljena ali ne i poražena. Protivudari ukrajinskih raketa i dronova nanose velike štete ruskoj ratnoj industriji, fabrikama oružja, skladištima municije, rafinerijama i depoima goriva. Trojica ruskih generala ubijena su u atentatima prošle godine.

Sve to dodatno razbuktava Putinove ambicije da “specijalna vojna operacija” bude završena pobednički. Ako ne može “denacifikacija” režima u Kijevu i postavljanje proruske vlasti, onda dobici moraju da budu teritorijalni. Putin tvrdi da će čitav Donbas pripasti Rusiji milom ili silom.

DIPLOMATSKI MARATON

Predaja teritorija nije opcija Kijeva. “Želimo kraj rata ali ne i kraj Ukrajine”, ponavlja Zelenski, suprotstavljajući se Putinovom maksimalističkom zahtevu, ali i Trampu koji ga konstantno pritiska da prihvati teritorijalne ustupke i ponavlja da će se rat po Ukrajinu završiti gubitkom dela teritorija. Ukrajina ne želi mir “po svaku cenu”, uzvraća Zelenski koji, za razliku od Trampa, ne veruje Putinu.

Problem se knjiži u onih 10 procenata. Kao i sudbina najveće evropske nuklearne elektrane, one u Zaporožju. Od kako je marta 2022. Rusija ovu elektranu na obali Dnjepra stavila pod svoju vojnu kontrolu, šest reaktora ne proizvodi struju a Ukrajina obezbeđuje energiju kako bi se obezbedilo minimalno funkcionisanje.

Trampov plan predviđa kompromisno rešenje: da elektranom, uz značajne investicije, upravlja zajedničko američko-ukrajinsko preduzeće. Pedeset odsto proizvedene električne energije išlo bi Ukrajini, a ostatak bi raspoređivale SAD. I dok Kijev želi da čitavo područje bude demilitarizovano i pretvoreno u slobodnu ekonomsku zonu, takav plan je neprihvatljiv Moskvi, koja elektranu želi da uključi u rusku energetsku mrežu.

Uprkos svemu, Tramp i Zelenski su nedavni “sjajni” susret na Floridi ispratili zaključkom da su “veoma blizu” dogovora. Redukovan Trampov plan, koji se sa 28 sveo na 20 tačaka, uvažava neke zahteve Ukrajine i Evropljana: nema ograničenja veličine ukrajinskih oružanih snaga i vrsta naoružanja, nema ukidanja američkih sankcija protiv Rusije, koje bi Vašington postupno ublažavao tek posle završetka rata.

Saopštili su da je dogovoreno 95 odsto pitanja garancija ukrajinske bezbednosti u slučaju ponovljene ruske agresije. SAD nude garancije na 15 godina (Zelenski traži 50) po principu tačke 5 Povelje NATO – napad na jednu članicu je napad na sve, ali mnogi detalji implementacije nisu dovoljno jasni.

Prisustvujemo diplomatskom maratonu oko skraćene verzije Trampovog plana. Saveznici ga hvale kao “produktivan i konstruktivan”. Odredbe dogovora uvažavaju neke zahteve Kijeva i Evropljana, osiguravaju veći američki angažman u Ukrajini, ali je gotovo sigurno da će ih Putin odbaciti.

Predložene ekonomske zone u Donbasu Moskvi su neprihvatljive. Kao i prisustvo mirovnih trupa iz tridesetak zemalja “koalicije voljnih”. Rusija je već saopštila da će bilo koje strane snage biti njihova legitimna meta.

Rezultata koji bi približio stavove Moskve i Kijeva nema. Rusi najavljuju da će zatražiti znatne izmene nacrta mirovnog plana tvrdeći da trenutni predlog ne zadovoljava njihove ključne interese. Ubrzo su to i dokazali držeći se davno napisanih skripta KGB.

Čim su stigle vesti o približavanju američkih i ukrajinskih stavova, Kremlj je zapretio da će revidirati svoju pregovaračku poziciju. Povod je bio napad ukrajinskih dronova na privatnu Putinovu rezidenciju na jezeru Valdaj, na severozapadu Rusije. Kijev je to oštro demantovao, ali poruka je bila upućena Trampu: miniraćemo te, zaoštrićemo poziciju pa od dogovora nema ništa.

Ukrajina nema povoljne vojne opcije, ali ih ima na finansijskom frontu. Dok Vašington obustavlja isporuke municije, EU je Kijevu obezbedila zajam od 90 milijardi evra, koji će pomoći da se do kraja 2027. nastavi odbrana zemlje uz sadašnji intenzitet ratovanja.

foto: ap photo

A GDE JE TU EVROPA?

Da li je to najava novog klinča prekoatlantskih saveznika? Kada su u novembru u javnost dospeli detalji Trampovog mirovnog plana, Ukrajinci i Evropljani bili su šokirani time koliko je ustupaka američki predsednik spreman da učini Rusiji.

Zapadno savezništvo, građeno osam decenija, nikada nije bilo u ovakvoj krizi. Nijedna posleratna američka administracija nije se tako nipodaštavajuće odnosila prema evropskim saveznicima kao Trampova. Posledice će biti dugoročne, baš kao i sukob Evropske unije i Rusije.

Evropski lideri učinili su mnogo ustupaka da ne bi naljutili Trampa i povredili njegovu sujetu: složili su se da povećaju izdvajanja za odbranu i time žrtvovali deo sopstvenog socijalnog standarda, prihvatili su trgovinske dilove koji idu na štetu džepova evropskih građana, pristali da se odreknu jevtinijeg ruskog gasa i da kupuju skuplji američki…

Oko Ukrajine imaju svoje “crvene linije” jer se rat vodi na evropskom, a ne američkom tlu i radi se o dugoročnim pitanjima evropske bezbednosti.

Tramp je rešen ne samo da “prekine ubijanje” u Ukrajini pod uslovima koji favorizuju Rusiju, već i da marginalizuje Evropu, kojoj je dodelio mesto pozorišnog šaptača za pregovaračkim stolom. Trampov biznis model politike ubija Evropu.

Nova američka strategija nacionalne odbrane, koja će važiti u preostale tri godine Trampovog mandata, predviđa saradnju isključivo sa evropskim partnerima koji pripadaju “patriotskim partijama” – populističkim desničarima, suverenistima i nacionalistima. Nastavlja da preti da će od Danske – saveznika u NATO – uzeti Grenland kao teritoriju od strateške važnosti za američku bezbednost.

Tramp je ne jednom pokazao šta misli o Zelenskom, koga tretira kao marionetu mirovnih pregovora: čas ga uključuje, čas isključuje. U nameri da se direktno dogovara sa Putinom, on je već maginalizovao žrtvu agresije, a zahtevom da partneri u NATO preuzmu obaveze bezbednosti Evrope pokazao da je to problem u “njihovom dvorištu”, a da će se on više posvetiti zapadnoj hemisferi i Indo-Pacifiku.

SUMORNE PERSPEKTIVE

Zelenski insistira da dobije čvrste sigurnosne garancije Zapada da će braniti Ukrajinu ukoliko se ruska agresija ponovi. To je jedan od ključnih delova mirovnog sporazuma, ali mnogo je neusklađenih zahteva. Zelenski traži potpisivanje sporazuma o nenapadanju između Rusije i Ukrajine, na šta Moskva nije spremna. Očekuje i donošenje mera za brz ekonomski oporavak od ratnih šteta.

Što se Trampa tiče, ko zna na šta je on sve spreman ukoliko Zelenskog, koji je u Ukrajini oslabljen aferama korupcije, proglasi “preprekom miru”. Mogao bi Kijevu da uskrati obaveštajne podatke.

Većina Ukrajinaca odobrava kompromise, ali retki su spremni na žrtve koje od njih Moskva traži kako bi prekinula agresiju. Zašto su se borili ako predaju teritorije?

Rusija se sprema da 2026. nastavi rat. Putin ne popušta. Optužuje evropske lidere da od “Rusije prave neprijatelja” a kao “poklon” nudi obećanje da neće više biti ratova u Evropi ukoliko Rusija bude tretirana “s poštovanjem”.

Tramp je na klackalici: ustupcima Moskvi zamera se Kijevu i Briselu, uvažavanje njihovih zahteva udaljava ga od Moskve. Obostrano prihvatljiva formula daleko je na horizontu. Ključno pitanje teritorija ostaje nerešeno, pa optimizam može da se pokaže kao preuranjen.

Perspektive mirovnog sporazuma su sumorne, sem ukoliko Ukrajina faktički ne kapitulira ili Trampova administracija ne organizuje promenu vlasti u Kijevu.

“Potpisi ispod slabog sporazuma samo razbuktavaju rat”, rekao je Zelenski u novogodišnjoj poruci. “Ili će svet zaustaviti ruski rat, ili će Rusija uvući svet u svoj rat”.

Putina ne zanimaju ruske žrtve. Ne interesuju ga ni kompromisi ali se poigrava sa Trampom kako ga ne bi iritirao. Čvrsto se drži svojih pozicija i lukavo kalkuliše na Trampovim ambicijama i žurbi. Želi Ukrajinu dalje od Zapada. Pripravan je da, kako reče jedna Ruskinja iz tima za pregovore u Istanbulu, ratuje 200 godina, kao sa Šveđanima. Kremlj nikada nije saopštio da je spreman da prekine rat ukoliko se ne ostvare njegovi ciljevi: potpuna predaja pred Putinovim zahtevima.

BORBA ZA TRAMPOVU NAKLONOST

Tramp uporno pokušava da SAD predstavi kao neutralnog posrednika uprkos tvrđenjima Putina da su Vašington i njegovi NATO saveznici ne samo umešani već da su započeli rat. Amerikancu se žuri da se ovenča slavom mirotvorca i dobije Nobelovu nagradu za mir.

Koju cenu treba da plati Ukrajina Trampa slabo pogađa. Demokratija u Kijevu nije njegova preokupacija. Više ga interesuje profit koji bi mogao da ostvari preko “fantastičnih mogućnosti” bilateralne saradnje sa Rusijom kada se ukinu zapadne sankcije.

Uveren da je on jedini koji može da prekine rat, Tramp i dalje gaji simpatije prema ruskom autokrati. Bilo je to evidentno kada je posle sastanka u Mar-a-Lagu novinarima rekao da Rusija “želi da vidi da Ukrajina uspe”. Posle svega što su prošli, reći Ukrajincima da im Putin želi da uspeju! To boli. Zelenski se uzdržao od komentara, ali je prevrnuo očima.

Evropljani strahuju od “slabog mira”, pokušavaju da se izbore za ravnopravno mesto za pregovaračkim stolom, ali osioni Tramp im je namenio hoklicu. Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će evropski lideri, koji su se okupili u Parizu 6. januara, “preuzeti konkretne obaveze da zaštite Ukrajinu i obezbede pravedan i trajni mir na našem evropskom kontinentu”.

Lepo zvuči, ali surova je istina da igru vode Tramp i Putin. Evropa je u ovom trenutku najveći gubitnik rata, naravno posle Ukrajinaca, koji su izgubili desetine hiljada ljudi i završili u razorenoj zemlji.

Moskva i Kijev nastaviće borbu za Trampovu naklonost, a kome će se šef Bele kuće definitivno prikloniti pitanje je od milion dolara.