Nemci spremaju stanice metroa za bunkere, ugrađuju dodatne sirene i apeluju da građani pripreme zalihe. Jer, kažu, Rusi bi mogli da udare za koju godinu, a Nemačka je previše decenija provela na sunčanoj strani sveta i zaboravila je šta je ratna opasnost
Izviđač, tako se zove novo vozilo koje krstari Nemačkom. Spolja – običan kombi. Iznutra – futurističko vozilo kao iz distopijskih filmova.
U Izviđaču je naime fina tehnika koja precizno meri ima li u okolini tragova radijacije, nervnih otrova, hemijskog oružja. Kažu da može da otkrije čak i nervni gas novičok kojim Rusi vole da udare na one koji smatraju izdajnicima.
Nije šala – ovakva vozila već krstare nemačkim drumovima, neupadljivo, ali merači rade.
Do kraja godine biće ih 400 širom zemlje, ukupno kasnije i 500, poručeni za 160 miliona evra, dakle 320.000 evra po komadu.
„Dugo se u Nemačkoj verovalo da rat nije scenario za koji se moramo spremati. A sada nas pokreće rizik od agresije u Evropi“, kaže Ralf Tizler za Zidojče cajtung. On je šef Saveznog zavoda za civilnu zaštitu koji upravlja Izviđačima.
Pripreme za mogući rat
Nemačka armija Bundesver procenjuje da bi Rusija u roku od četiri godine mogla da bude u stanju da izvrši napad ka zapadu. U tom slučaju bi, piše Zidojče, Nemačka bila logistički centar velikog rata.
A pripreme uveliko traju, u nadi da to takvog rata neće doći. Nova vlada demohrišćanina Fridriha Merca počela je mandat rekordnim zaduživanjem od bilion evra od čega polovina ide na osnaživanje vojske u narednih desetak godina.
Od naredne godine treba da se počne sa novim modelom vojnog roka, doborovoljnog, premda mnogi traže i obavezni, ubeđeni da omladine neće baš pohrliti u vojsku.
Kako god, Bundesver sada broji 181.600 profesionalnih vojnika i 34.000 ljudi u aktivnoj rezervi. Broj valja udvostručiti.
Osim vojnika, tenkova, dronova i drugih čuda, pojačavaju se i mere civilne zaštite. Tokom dugog mira i sunčanih decenija, u Nemačkoj se o tome malo vodilo računa. Da ni sirene za uzbunu ne rade kako treba ogolila je smrtonosna poplava u dolini reke Ar pre četiri godine.
Foto; AP photo/Markus SchreiberNemačka vojska
Mesto za jednog od dvesta
Krenuće se od bunkera za narod. U Nemačkoj ih je ostalo svega 580, a ni oni svi nisu funkcionalni. Veruje se da tek 480.000 ljudi u njih može da se smesti, a to je otprilike jedan od dvesta stanovnika Nemačke.
Poređenja radi, Finska, koja deli dugu granicu sa Rusijom, ima 50.000 manjih i većih bunkera u koje može da stane 85 odsto stanovništva.
„Treba nam brže rešenje“, kaže Tizler. „Zato u bunkere hoćemo da pretvorimo tunele, stanice metroa, podzemne garaže i podrume u javnim zgradama. Tako ćemo brzo doći do još milion mesta za ljude.“
Biće ugrađene hiljade dodatnih sirena za uzbunu, radi se na aplikacijama koje bi pouzdano obaveštavale o opasnostima. I to tako da ih ne bude moguće hakovati.
Zalihe za deset dana
Građani do sada nisu preozbiljno shvatali apele da stvore zalihe namirnica kod kuće – iako su se sa nestankom pojedinih proizvoda susreli i sa početkom pandemije i sa početkom rata u Ukrajini.
„Apelujemo da se spremi zaliha da se, po mogućstvu, izdrži deset dana“, kaže Tizler.
Od toga se još ne vidi mnogo u svakodnevici u kojoj ljude najviše brine pad životnog standarda, ekonomija, sve skuplji troškovi stanovanja. I na drugom mestu dolazak velikog broja izbeglica.
Strah od rata kotirao se niže. Mada kancelar Merc, kojeg je izgleda napustio početni optimizam da bi Rusija mogla da pristane na primirje, kaže da se treba spremiti na dugi rat u Ukrajini.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
