Nemci spremaju stanice metroa za bunkere, ugrađuju dodatne sirene i apeluju da građani pripreme zalihe. Jer, kažu, Rusi bi mogli da udare za koju godinu, a Nemačka je previše decenija provela na sunčanoj strani sveta i zaboravila je šta je ratna opasnost
Izviđač, tako se zove novo vozilo koje krstari Nemačkom. Spolja – običan kombi. Iznutra – futurističko vozilo kao iz distopijskih filmova.
U Izviđaču je naime fina tehnika koja precizno meri ima li u okolini tragova radijacije, nervnih otrova, hemijskog oružja. Kažu da može da otkrije čak i nervni gas novičok kojim Rusi vole da udare na one koji smatraju izdajnicima.
Nije šala – ovakva vozila već krstare nemačkim drumovima, neupadljivo, ali merači rade.
Do kraja godine biće ih 400 širom zemlje, ukupno kasnije i 500, poručeni za 160 miliona evra, dakle 320.000 evra po komadu.
„Dugo se u Nemačkoj verovalo da rat nije scenario za koji se moramo spremati. A sada nas pokreće rizik od agresije u Evropi“, kaže Ralf Tizler za Zidojče cajtung. On je šef Saveznog zavoda za civilnu zaštitu koji upravlja Izviđačima.
Pripreme za mogući rat
Nemačka armija Bundesver procenjuje da bi Rusija u roku od četiri godine mogla da bude u stanju da izvrši napad ka zapadu. U tom slučaju bi, piše Zidojče, Nemačka bila logistički centar velikog rata.
A pripreme uveliko traju, u nadi da to takvog rata neće doći. Nova vlada demohrišćanina Fridriha Merca počela je mandat rekordnim zaduživanjem od bilion evra od čega polovina ide na osnaživanje vojske u narednih desetak godina.
Od naredne godine treba da se počne sa novim modelom vojnog roka, doborovoljnog, premda mnogi traže i obavezni, ubeđeni da omladine neće baš pohrliti u vojsku.
Kako god, Bundesver sada broji 181.600 profesionalnih vojnika i 34.000 ljudi u aktivnoj rezervi. Broj valja udvostručiti.
Osim vojnika, tenkova, dronova i drugih čuda, pojačavaju se i mere civilne zaštite. Tokom dugog mira i sunčanih decenija, u Nemačkoj se o tome malo vodilo računa. Da ni sirene za uzbunu ne rade kako treba ogolila je smrtonosna poplava u dolini reke Ar pre četiri godine.
Mesto za jednog od dvesta
Krenuće se od bunkera za narod. U Nemačkoj ih je ostalo svega 580, a ni oni svi nisu funkcionalni. Veruje se da tek 480.000 ljudi u njih može da se smesti, a to je otprilike jedan od dvesta stanovnika Nemačke.
Poređenja radi, Finska, koja deli dugu granicu sa Rusijom, ima 50.000 manjih i većih bunkera u koje može da stane 85 odsto stanovništva.
„Treba nam brže rešenje“, kaže Tizler. „Zato u bunkere hoćemo da pretvorimo tunele, stanice metroa, podzemne garaže i podrume u javnim zgradama. Tako ćemo brzo doći do još milion mesta za ljude.“
Biće ugrađene hiljade dodatnih sirena za uzbunu, radi se na aplikacijama koje bi pouzdano obaveštavale o opasnostima. I to tako da ih ne bude moguće hakovati.
Zalihe za deset dana
Građani do sada nisu preozbiljno shvatali apele da stvore zalihe namirnica kod kuće – iako su se sa nestankom pojedinih proizvoda susreli i sa početkom pandemije i sa početkom rata u Ukrajini.
„Apelujemo da se spremi zaliha da se, po mogućstvu, izdrži deset dana“, kaže Tizler.
Od toga se još ne vidi mnogo u svakodnevici u kojoj ljude najviše brine pad životnog standarda, ekonomija, sve skuplji troškovi stanovanja. I na drugom mestu dolazak velikog broja izbeglica.
Strah od rata kotirao se niže. Mada kancelar Merc, kojeg je izgleda napustio početni optimizam da bi Rusija mogla da pristane na primirje, kaže da se treba spremiti na dugi rat u Ukrajini.
Ljudi žive duže, ali najčešće veoma narušenog zdravlja. Nauka radi na tome da se starenje uspori pre nego što krenu bolesti. Postoje i prvi lekovi s takvim efektima. Geromedicina je u usponu – ali ko će to da plati?
Ukrajinska vojska na frontu već dugo upotrebljava dronove presretače. Rusija sve češće napada dronovima Šahid ukrajinske gradove u pozadini. Da li i tamo mogu umesto raketa da se koriste dronovi presretači?
U srcu jednog od najživljih letovališta na crnogorskom primorju, unutar drevnih zidina budvanskog Starog grada, zavladala je tišina. Odlukom lokalne vlasti, muzika je zabranjena sa zvučnika u baštama lokala, a ugostitelji i kulturni centri suočavaju se s posledicama – smanjenim poslom, tišim ulicama i gostima kojima nemaju šta da ponude
Za tehniku na predstojećem koncertu Tompsona u Zagrebu zadužena je jedna nemačka firma – uprkos Tompsonovim vezama s nemačkim neonacistima, piše portal „Korektiv“
Prvo Sirija, sada Iran? Rusija ne može da pomogne svojim saveznicima na Bliskom istoku i sve više gubi uticaj u regionu koji je za Moskvu strateški izuzetno važan. Koje mogućnosti preostaju Putinu?
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
