Nemci spremaju stanice metroa za bunkere, ugrađuju dodatne sirene i apeluju da građani pripreme zalihe. Jer, kažu, Rusi bi mogli da udare za koju godinu, a Nemačka je previše decenija provela na sunčanoj strani sveta i zaboravila je šta je ratna opasnost
Izviđač, tako se zove novo vozilo koje krstari Nemačkom. Spolja – običan kombi. Iznutra – futurističko vozilo kao iz distopijskih filmova.
U Izviđaču je naime fina tehnika koja precizno meri ima li u okolini tragova radijacije, nervnih otrova, hemijskog oružja. Kažu da može da otkrije čak i nervni gas novičok kojim Rusi vole da udare na one koji smatraju izdajnicima.
Nije šala – ovakva vozila već krstare nemačkim drumovima, neupadljivo, ali merači rade.
Do kraja godine biće ih 400 širom zemlje, ukupno kasnije i 500, poručeni za 160 miliona evra, dakle 320.000 evra po komadu.
„Dugo se u Nemačkoj verovalo da rat nije scenario za koji se moramo spremati. A sada nas pokreće rizik od agresije u Evropi“, kaže Ralf Tizler za Zidojče cajtung. On je šef Saveznog zavoda za civilnu zaštitu koji upravlja Izviđačima.
Pripreme za mogući rat
Nemačka armija Bundesver procenjuje da bi Rusija u roku od četiri godine mogla da bude u stanju da izvrši napad ka zapadu. U tom slučaju bi, piše Zidojče, Nemačka bila logistički centar velikog rata.
A pripreme uveliko traju, u nadi da to takvog rata neće doći. Nova vlada demohrišćanina Fridriha Merca počela je mandat rekordnim zaduživanjem od bilion evra od čega polovina ide na osnaživanje vojske u narednih desetak godina.
Od naredne godine treba da se počne sa novim modelom vojnog roka, doborovoljnog, premda mnogi traže i obavezni, ubeđeni da omladine neće baš pohrliti u vojsku.
Kako god, Bundesver sada broji 181.600 profesionalnih vojnika i 34.000 ljudi u aktivnoj rezervi. Broj valja udvostručiti.
Osim vojnika, tenkova, dronova i drugih čuda, pojačavaju se i mere civilne zaštite. Tokom dugog mira i sunčanih decenija, u Nemačkoj se o tome malo vodilo računa. Da ni sirene za uzbunu ne rade kako treba ogolila je smrtonosna poplava u dolini reke Ar pre četiri godine.
Mesto za jednog od dvesta
Krenuće se od bunkera za narod. U Nemačkoj ih je ostalo svega 580, a ni oni svi nisu funkcionalni. Veruje se da tek 480.000 ljudi u njih može da se smesti, a to je otprilike jedan od dvesta stanovnika Nemačke.
Poređenja radi, Finska, koja deli dugu granicu sa Rusijom, ima 50.000 manjih i većih bunkera u koje može da stane 85 odsto stanovništva.
„Treba nam brže rešenje“, kaže Tizler. „Zato u bunkere hoćemo da pretvorimo tunele, stanice metroa, podzemne garaže i podrume u javnim zgradama. Tako ćemo brzo doći do još milion mesta za ljude.“
Biće ugrađene hiljade dodatnih sirena za uzbunu, radi se na aplikacijama koje bi pouzdano obaveštavale o opasnostima. I to tako da ih ne bude moguće hakovati.
Zalihe za deset dana
Građani do sada nisu preozbiljno shvatali apele da stvore zalihe namirnica kod kuće – iako su se sa nestankom pojedinih proizvoda susreli i sa početkom pandemije i sa početkom rata u Ukrajini.
„Apelujemo da se spremi zaliha da se, po mogućstvu, izdrži deset dana“, kaže Tizler.
Od toga se još ne vidi mnogo u svakodnevici u kojoj ljude najviše brine pad životnog standarda, ekonomija, sve skuplji troškovi stanovanja. I na drugom mestu dolazak velikog broja izbeglica.
Strah od rata kotirao se niže. Mada kancelar Merc, kojeg je izgleda napustio početni optimizam da bi Rusija mogla da pristane na primirje, kaže da se treba spremiti na dugi rat u Ukrajini.
Najmanje 13 ljudi je poginulo u Kijevu, među kojima i troje dece, posle masivnog ruskog bombardovanja u noći između 27. i 28. avgusta. Ovo je rat sa mnogo zainteresovanih strana, ali malo konkretnih pomaka
Demonstranti su gađali vozilo predsednika Havijera Mileija tokom kampanje u Buenos Ajresu, nakon čega je njegova kolona ubrzano napustila događaj.
Nemačka vlada usvojila je zakon o dobrovoljnom vojnom roku kojim planira da do 2030. značajno poveća broj vojnika i rezervista. Ipak, konzervativci upozoravaju da bez obaveznog roka Bundesver neće moći da dostigne željene kapacitet
U Belgiji, srcu Evropske unije, nalaze se neki od najpretrpanijih zatvora Evrope. Unutra vladaju nasilje, kriminal i narko-karteli. “Vreme” je pričalo sa čuvarima i bivšim robijašima koji tvrde da takvi zatvori stvaraju više problema nego što navodno sklanjaju kriminalce sa ulice
Štrajk zaposlenih u preduzeću Železnička infrastruktura Crne Gore završen je nakon što su dobili garancije da će im biti povećane plate
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
