Dok vlada obrazlaže neophodnost kako štednje tako i novih kredita za podsticaj privrede, "Indipendent" za ministra finansija Džordža Ozborna kaže da uvek hoće više – "više ugašenih radnih mesta, više bola, više pozajmica"
Za „Vreme“ iz Londona
Milioni Britanaca izašli su prošle nedelje na ulice širom zemlje, ne bi li pokazali konzervativno-liberalnoj vladi Dejvida Kamerona svoje nezadovoljstvo rigoroznim merama štednje. Štrajk oko dva miliona zaposlenih u javnom sektoru bio je najveći u protekle tri decenije, a čini se da se jedino Kraljica Elizabeta i njena generacija sećaju gorih vremena.
Povod za masovnu obustavu rada bio je nedavno predstavljeni plan ministra finansija Džordža Ozborna za izmenu zakona o penzijama gde bi zaposleni u javnom sektoru plaćali jedan odsto više za svoje penzije, radili duže (do 67. godine života nakon 2026), a visina penzija bi se obračunavala po proseku zarada tokom čitavog radnog veka – umesto trenutnog principa po kom se obračunava na osnovu visine poslednjeg primanja.
U „rat protiv štednje“ na ulicama britanskih gradova radnicima u javnom sektoru priključili su se i ostali nezadovoljni građani, a pre svega studenti koji će među prvima osetiti „hrabre“ poteze Kameronove vlade kada se od sledećeg septembra drastično smanje fondovi za univerzitete i kada školarine širom Engleske porastu do 9000 funti za domaće studente. Londonski „Telegraf“, tradicionalna podrška konzervativcima, istorijski štrajk okarakterisao je kao „izgovor da se obavi rana božićna kupovina“. Politička situacija je zagrejana, a uznemirenost vlada i među bankarima u finansijskoj četvrti Londona gde se pored Ozbornovih izlaganja s pažnjom prate i vesti o sudbini evra.
ČAMAC ZA SPASAVANJE: Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj prošle nedelje je upozorila da će se po njihovim predviđanjima Kraljevstvo u novoj godini vratiti u recesiju. U izveštaju ove organizacije navodi se da britanska vlada dobro obavlja posao „štednje“ i održavanja fiskalne stabilnosti, ali je Engleskoj banci preporučeno da proširi program kvantitativnih olakšica i kupi državne obveznice, ne bi li tako bilo obezbeđeno 125 milijardi funti za podsticanje privrednog rasta. Guverner ser Mervin King najavio je da će privredni rast u narednih šest meseci biti na nuli, a sa druge strane je upozorio bankarski sektor da se pripremi za najgore. On je ekonomsku situaciju opisao kao „izuzetno ozbiljnu i zastrašujuću“ i naglasio da banke treba da pripreme čamce za spasavanje.
„Vlast se brine samo o bankama“ i „Bogati postaju bogatiji, a siromašni siromašniji“, česte su kritike upućene vladajućoj koaliciji. Konzervativci i veliki broj onih koji podržavaju Kameronovu vladu, neophodnost popunjavanja istorijskog deficita pravdaju greškama prethodnih laburističkih vlada koje su još od vremena Tonija Blera Kraljevstvo uvlačile u dužničku krizu.
NOVE POZAJMICE: Britanska javnost je bila iznenađena kada je ministar Ozborn u svom jesenjem obraćanju izneo novi niz mera za podsticanje privrednog rasta, najavljujući dodatnu štednju, ali i dodatno zaduživanje. „Kraj patnje“ Ozborn je odložio za 2017. godinu, umesto najavljene izborne 2015. Sporna pozajmica od dodatnih 100 milijardi funti (pored planiranih 126 milijardi za 2011. i 2012. godinu) u naredne četiri godine trebalo bi da oživi privredu kroz infrastrukturne projekte. Opozicija i sindikati ovakav potez nazivaju licemernim, a „Indipendent“ za ministra finansija kaže da uvek hoće više – „više ugašenih radnih mesta, više bola, više pozajmica“.
Laburista Ed Bals, ministar finansija vlade u senci koja nije podržala prošlonedeljni štrajk označivši ga kao znak slabosti sindikata, upozorio je da su mere vlade nerealne. „Dok rastuće cene i rastuća nezaposlenost uznemiruju porodice, penzioneri i privatnici već osećaju udarac“, rekao je Bals.
Radikalne organizacije poput pokreta Socialist Worker (Socijalistički radnik), koje se bore za socijalnu pravdu, optužuju Kameronovu vladu za uništavanje pravih društvenih vrednosti pozivajući na revoluciju i na rat protiv torijevaca. Dok se tako računa kako će i sa koliko novca prosečna britanska porodica preživljavati krizni period, „Indipendent“ je sračunao porodično blago Dejvida Kamerona, zaključivši da premijer sa godišnjim primanjem od 142.000 funti i imetkom procenjenim na nekoliko desetina miliona funti ne treba da brine u godinama koje dolaze. Ekonomisti se slažu da u planovima vlade srednja klasa podnosi najveći teret popunjavanja budžetskog deficita.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
