Prema prognozama analitičara Banke Engleske, u Velikoj Britaniji će se 2009. broj nezaposlenih popeti na preko tri miliona. Mediji pišu o mogućem bankrotu države i ukazuju na ogromni budžetski deficit, dugove banaka i opasnost od socijalnih nemira
„Ovo su naša radna mesta, vratite se kući!“, uzvikuju engleski radnici. Protest je usmeren protiv 300 italijanskih i portugalskih radnika koji su stigli u Veliku Britaniju da bi radili u rafineriji kompanije Total. To nije pojedinačan slučaj. Širom zemlje napetost raste, sve je češća netrpeljivost prema radnicima došljacima, štrajkovi prete da blokiraju vitalne industrijske sisteme. „Hoćemo da nas Gordon Braun zaštiti!“, traže štrajkači, „Posao u Engleskoj treba da dobiju Englezi!“
Spontani štrajkovi koji su se pre dve nedelje širili Velikom Britanijom pokazuju kako finansijska kriza i kreditni krah prerastaju u krizu realne ekonomije. Nad petom po razvijenosti industrijskom silom sveta nadneo se bes onih koji rizikuju da izgube sve. Refleksija straha i očaja budućih siromaha utiče na opštu atmosferu u zemlji. „Ljudi počinju da shvataju razmere ekonomskih problema“, kaže Džonatan Dejvis, savetnik za menadžment, koji već godinama radi u Beogradu i prati kretanja na svetskoj ekonomskoj sceni. „Možda ćemo uskoro videti i nerede na našim ulicama. Engleski radnici nazivaju strane radnike štrajkbreherima, ne prihvataju ih, iako postoji sloboda kretanja u potrazi za poslom. Žele protekcionizam“, kaže Dejvis. A protekcionizam postaje sve popularniji ne samo na ostrvu već i u državama kao što su Francuska i Italija, čije vlade masovno subvencionišu automobilsku industriju da bi izbegle totalni kolaps proizvodnje automobila i otpuštanje hiljade i hiljade radnika.
Od neoliberalizma, izmeštanja industrija i najraskalašnijeg konzumerizma do vapaja za protekcionizmom korak je bio mali. „Petnaest godina se engleska ekonomija zasnivala isključivo na prodaji kredita i pružanju usluga. Za razliku od Nemaca, Englezi su napustili zanatstvo i proizvodnju“, nastavlja Dejvis. „Svi su živeli sisajući dojku kredita – advokati, agenti za nekretnine, ali i obični ljudi. Ali sada je ta dojka ostala bez mleka i neophodna je radikalna reorganizacija ekonomije.“
STRMOGLAVI PAD: Sve počinje u prvim mesecima 2008. potresima na tržištu nekretnina. Istovremeno, bankarski sistem počinje da klizi ka kolapsu. Prvi opipljivi znak krize javlja se kada Vlada odlučuje da nacionalizuje Nordern rok, banku uništenu lošim investicijama i ležernim upravljanjem kreditima. Slike štediša kako stoje u redovima u nastojanju da spasu svoju ušteđevinu već tada su navodile na pomisao da ima nečeg trulog u Sitiju. Malo je ljudi, međutim, moglo i da zamisli da spasavanje Nordern roka neće biti kraj, već tek početak pada britanske ekonomije.
Hronologija nemilih događaja nastavlja se skokom cene zlata i sve nespretnijim procenama čelnih ljudi britanskih institucija. Nakon što su investitori počeli da beže sa svetskih berzi, u martu 2008. cena zlata se penje na preko 1000 dolara po unci. Za Veliku Britaniju nevolja je bila u tome što je njen nekadašnji ministar finansija a sadašnji premijer, Gordon Braun, protivno savetima Banke Engleske, prodao veliki deo državnih rezervi u zlatu između 1999. i 2002, kada je cena ovog metala dostigla svoju najnižu vrednost u novijoj istoriji pavši na trećinu svoje današnje cene. U aprilu prošle godine, uprkos ne baš ohrabrujućim signalima, aktuelni ministar finansija Alister Darling i dalje predviđa ekonomski rast od dva odsto u 2008. i od 2,25 odsto u 2009. godini, ali ga događaji koji su usledili opovrgavaju. Vrednost funte pada na 1,25 evra, devalvacija se nastavlja, a većina Britanaca u maju 2008. počinje da naslućuje da je periodu blagostanja došao kraj. Inflacija dostiže tri odsto usled rasta cene hrane i benzina, dok vrednost nekretnina opada brzinom nezabeleženom još od recesije 1991.
Od juna 2008. situacija se rapidno pogoršava. Nema likvidnosti, banke odbijaju da odobre kredite, transakcije nekretninama su skoro stale. Po povratku sa odmora ljudi shvataju da je situacija već izvan kontrole dok posmatraju kako berza za berzom doživljava krah a njihove ušteđevine nestaju. Počinje da se širi panika. Funta i dalje gubi vrednost u odnosu na evro, a ekonomija se zaustavlja. Nezaposlenost još brže raste i zbog obustave većih građevinskih radova i zatvaranja giganata poput Vulvortsa. Konačno, u januaru ove godine zvanično je objavljeno da je britanska ekonomija u recesiji, posle šesnaest godina rasta. Najveći optimisti među ekonomistima predviđaju da će kriza trajati bar tri godine.
U Londonu je strah od ekonomskog kolapsa jasno uočljiv. „Znali smo da će doći do krize, ali ne i da će biti ovakva i da će do nje doći ovako brzo…“, objašnjava u telefonskom razgovoru suvlasnik jedne od svetski priznatih advokatskih kancelarija, specijalizirane za međunarodne investicije, sa sedištem u Londonu. „Nikada nisam video ništa slično!“, priča P. P., koji je želeo da bude citiran samo pod inicijalima. Ista se zaprepašćenost i strah od pada u ekonomsku provaliju provlači na stranicama britanskih novina. „Rizikujemo da budemo poniženi, da London postane Rejkjavik na Temzi i da cela Velika Britanija potone“, piše politički analitičar Ijan Martin u „Telegrafu“, ukazujući na bankrot Islanda. Prema prognozama analitičara Banke Engleske Dejvida Blenčflauera objavljenim u Gardijanu, u 2009. nezaposlenih će na Ostrvu biti preko tri miliona. Neki mediji pišu o mogućem bankrotu države i ukazuju na ogromni budžetski deficit i dugove banaka koje Vlada planira da sanira.
NACIONALIZIACIJA: „Engleske banke su u stisci, u to nema sumnje“, nastavlja P. P., „ali postoji nada da će im nacionalizacija pomoći da prežive i da će ponovo biti jake i moći da vrate novac koji je država u njih uložila.“ Pa ipak, rasprostranjena su strahovanja da britanska vlada nema dovoljno novca da spase banke. Velika Britanija u kasi ima 61 milijardu dolara, što je, ilustracije radi, manje od sume kojom raspolaže Malezija ili Tajland, dok dug prema inostranstvu u koji su engleske banke zapale dostiže 4,4 hiljade milijardi dolara, što je više nego dvostruki iznos njenog bruto nacionalnog proizvoda. „Ako bi se dozvolilo da neke banke propadnu, bio bi to veoma ozbiljan negativan signal za celokupnu ekonomiju“, objašnjava P. P. „Vlada je izjavila da neće dozvoliti kolaps bankarskog sistema. Nadam se da ima dovoljno sredstava da preduzme mere u tom pravcu što je pre moguće.“
Banke su veoma osetljiv segment svetske ekonomije koji je najviše na udaru, a naročito kad je reč o ekonomiji Velike Britanije. Vlada sa premijerom Gordonom Braunom na čelu već je otkupila skoro 70 odsto Kraljevske banke Škotske (RBS). Ova važna finansijska institucija je pre toga, tokom 2008, izgubila oko osam milijardi funti kroz kredite koje nije bilo moguće naplatiti i kroz loše investicije. Tržišna vrednost RBS-a je tako od 120 milijardi funti u 2007. pala na šest milijardi funti u 2009. godini.
SOCIJALNI NEMIRI: I dok se politički vrh bude bavio spasavanjem kreditnih institucija, ostajaće sve manje državnih izvora za smanjenje nezaposlenosti i održavanje socijalnog mira. Zato su sve češća strahovanja da bi i u Velikoj Britaniji moglo da dođe do nereda sličnih onim koji su nedavno potresali Litvaniju, Letoniju, Bugarsku i Grčku, gde su ekonomska kriza i sve manja nada u prosperitetniju budućnost izazvale nasilje. „Kada se siromaštvo širi i nema javnih investicija, dolazi do eksplozija frustracije“, objašnjava Džonatan Dejvis. „I u periodima najvećeg ekonomskog rasta Engleska je morala da uloži velika sredstva u socijalne programe, pa čak i u propagandu, kako bi umanjila devijacije u privredi i konflikte među imigrantima, pripadnicima različitih etničkih grupa i različitih klasa.“ Zbog nedostatka sredstava, od početka godine britanska Vlada obezbeđuje tek 80 funti nedeljno kao socijalno davanje za radnike koji su izgubili posao. Ovo je svakako loš znak.
„Uticaj krize na politiku biće ogroman, doći će do eksplozije besa“, predviđa londonski „Telegraf“. Čak i Međunarodni monetarni fond upozorava na mogući talas nasilja prouzrokovanog brzim padom kvaliteta života Evropljana. Šef ove međunarodne organizacije Dominik Straus-Kan nedavno je izjavio da će Evropu pogoditi štrajkovi i protesti i da bi „situacija mogla da se pogorša u narednim mesecima“. Prema Kanovim rečima, sem Velike Britanije, i Francuska, Litvanija, Mađarska, Ukrajina, Belorusija i cela Istočna Evropa biće oblasti visokog rizika.
Ekonomski analitičari jednoglasni su u oceni da će ova recesija biti teža od one iz devedesetih godina XX veka, pa možda čak i “najgora u poslednjih sto godina”, tvrdi Ed Bols, jedan od ministara u Vladi Gordona Brauna. Britansku ekonomiju je u prvi talas recesije 2008. povukla građevinska industrija i kriza velikih maloprodajnih lanaca, ugostiteljskog sektora i, delimično, problemi u finansijskom sektoru. Samo u poslednjem kvartalu 2008. vrednost bruto društvenog proizvoda Velike Britanije pala je za 1,5 odsto a oni optimističniji smatraju da će u 2009. godini biti niža za još oko tri odsto.
Prema podacima Nacionalnog biroa za statistiku Velike Britanije, stopa nezaposlenosti je dostigla 6,3 odsto u februaru 2009. i nastavlja da raste dvostruko brže od prosečne stope nezaposlenosti u Evropskoj uniji. Broj nezaposlenih je za godinu dana porastao za 369.000 i približio se brojci od skoro dva miliona, što je najveća stopa nezaposlenosti od 1999. Štaviše, britanski sindikati upozoravaju aktuelnu vladu da će se narednih meseci nezaposlenost popeti na tri miliona.
U poslednjim mesecima prošle godine porastao je i broj insolventnih fizičkih i pravnih lica. Više od 2500 kompanija pred bankrotstvom registrovano je krajem 2008. što je za 220 odsto više u odnosu na njihov broj u prethodnoj godini. U istom periodu u velikoj Britaniji bankrotiralo je oko 30.000 lica što je za 19 odsto više u poređenju sa 2007. Zapravo, insolventnost danas preti svakom šezdesetom Britancu, pre svega zbog visokih rata stambenih i robnih kredita u koje su ušli u prethodnom periodu.
Britanske banke su epicentar krize. Prema poverljivom izveštaju jedne od vodećih globalnih agencija za upravljanje ulaganjima, ukupna vrednost britanskih komercijalnih banaka iznosi 10.533 milijarde dolara. Procena je da će gubici banaka u 2009. dostići 15 odsto njihove ukupne aktive, odnosno da će bankarski sistem Britanije u ovoj godini vredeti za 1530 milijardi manje nego u prošloj. S druge strane, s obzirom na to da je vrednost bruto društvenog proizvoda ove zemlje samo 2229 milijardi dolara, to praktično znači da će gubici bankarskog sistema vredeti skoro kao 69 odsto njenog bruto društvenog proizvoda, što baca ozbiljnu sumnju na sposobnost države da spasi iz bankrotstva banke koje će u narednom periodu postati nelikvidne. Londonski institut za poreska istraživanja tvrdi da će zbog nacionalizacije banaka Velikoj Britaniji biti potrebno najmanje dvadeset godina da vrati svoj javni dug na nivo pre krize.
Vodeće članice EU snažno podržavaju pristupanje Crne Gore zajednici do 2028. godine potvrdila su dešavanja na Samitu Evropska unija - Zapadni Balkan u Tivtu
Američka vojska je saoštila da je presrela iranske dronove u Ormuskom moreuzu pa potom gađala radarska postrojenja u Iranu. Nekoliko sati kasnije Teheran je ispalio balističke rakete na Kuvajt i Bahrein
„Zaista odbrojavamo dane do proširenja, da Crna Gora postane članica do 2028. godine“, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta
Mađarska vlada preispitaće ulaganja u železničku prugu Budimpešta–Beograd, projekat koji već godinama prate kašnjenja i kontroverze. Putnički saobraćaj još nije uspostavljen, uprkos višestrukim najavama otvaranja
Predlog Francuske i Nemačke na samitu EU - Zapadni Balkan u Tivtu zemljama kandidatima za članstvo omogućava pristup određenim sednicama Saveta za spoljne poslove. Postoje i drugi uslovi
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
