Starac i žurke

Za „Vreme“ iz Rima

Sve je počelo jedne majske noći 2010. godine u Milanu. Maloletna devojka iz Maroka Karima el Marug bila je optužena za pokušaj krađe i privedena u policijsku stanicu u Ulici Fatebenefrateli. Sa njom je bila prostitutka iz Brazila Mišel Konsesisao, koja je pozvala ni manje ni više nego tadašnjeg premijera Silvija Berluskonija. On je lično pozvao policijsku stanicu i rekao jednom od komandira stanice da Karimu preda izvesnoj Nikol Mineti, koja je tada bila jedan od regionalnih poslanika Lombardije i član Berluskonijeve partije PDL.

Policija je Karimu zaista predala Berluskonijevoj poslanici. Međutim, nekoliko meseci kasnije javni tužilac Milana je optužio Berluskonija za zloupotrebu službenog položaja i vršenje nezakonitog pritiska na milansku policijsku stanicu da Karima dobije poseban tretman. Istraga je potom utvrdila da je Karima poznata pod imenom Rubi Rubakuori (Rubi Kradljivica Srca) te da je više puta prisustvovala „vrućim“ zabavama u Berluskonijevoj milanskoj vili. Razlog koji je Berluskoni naveo policiji da pusti Karimu postao je opšta šala: Rubi je sestričina Hosnija Mubaraka – tadašnjeg predsednika Egipta.

foto: reuters

Tužioci su optužili Berluskonija za maloletničku prostituciju, jer je bivši premijer navodno znao da je devojka maloletna i dao joj novac za seksualni odnos. Berluskonijevi advokati su ovo odlučno poricali i rekli da su zabave u vili bile samo zabave, bez ikakvih seksualnih zakulisnih radnji.

PODVODAČI I PODVODAČICA: Dalja istraga utvrdila je da je Nikol Mineti lično imala udela u nekim zabavama i da su još dve osobe bile umešane u radnje koje su opisane kao „veze za pronalaženje devojaka da slave sa Berluskonijem“. Te dve osobe su Lele Mora, slavni agent za modele, koji je decenijama radio za Berluskonijevu medijsku imperiju, i Emilio Fede, osamdesetogodišnji novinar koji je godinama bio urednik Berluskonijevog najgledanijeg programa. Sud u Milanu bi 19. jula trebalo da konačno presudi svima njima, Minetijevoj, Fedeu i Mori. Oni su optuženi za osnivanje prstena prostitucije sa ciljem da se Berluskoniju nabave devojke za zabavu. Suđenja njima i Berluskoniju su razdvojena, ali je slučaj isti. Javni tužilac predlaže veoma oštru kaznu: sedam godina zatvora za svakog od tri optužena. Istu kazna koju je dobio Berluskoni 24. juna. Osim na sedam godina zatvora, „vitez“ je takođe prvostepeno osuđen da doživotno ne sme da vrši javne funkcije, a prema njegovim braniocima to je pravi smisao celog suđenja. Berluskonijev advokat i pravni savetnik Nikolo Gedini ubeđivao je italijanske medije da je svrha ovog suđenja da obrišu njegovog klijenta sa javne scene, da je to političko suđenje, sa veoma malo dokaza optužbe.

Isti argumenti upotrebljeni su za odbranu Minetijeve, More i Fedea. Advokati Nikol Mineti tvrde da je ona potpuno čista, da je kompletna optužnica zasnovana na „komadićima dokaza“: tekstualnoj poruci koju je Rubi poslala Minetijevoj i u kojoj pita za broj telefona izvesnog Spinelija, Berluskonijevog računovođu, koji je optužen da je isplaćivao „devojke za zabavu“. Kao što se i očekivalo, Berluskonijeva partija je oštro reagovala na presudu od 24. juna, ali bes nije otišao tako daleko da ugrozi italijansku vladajuću koaliciju: od 28. aprila ove godine PDL je deo koalicije u vladi koja je rezultat parlamentarnih izbora održanih 24. i 25. februara, a za čijeg pravog pobednika mnogi smatraju upravo Berluskonija, jer je uprkos svemu uspeo da ostane deo vlasti. Čelnici PDL-a bili su veoma jasni: presuda neće imati nikakvog uticaja na odnose u jedva formiranoj koalicionoj vladi koju čine Demokratska partija sa još dve male partije, Centralna unija, Građanski izbor (koji predvodi bivši premijer Mario Monti) i PDL.

NIŠTA MU NE MOGU: U Rimu se priča da je Berluskoni ovakvu odluku doneo iz dva razloga:

Prvi je da ova vlada ionako neće dugo potrajati zbog toga što nije u stanju da se izbori sa ekonomskom krizom, koja još traje; drugi, da će Berluskoni sigurno biti oslobođen svih optužbi u žalbenom postupku, a to bi za njega i njegov imidž značilo više od ma kojeg političkog poteza na prvostepenu presudu.

Na osnovu italijanskog pravosudnog sistema osoba nije kriva dok se to ne dokaže na tri sudske instance: prvoj instanci, apelacionom i kasacionom sudu, koji odluke zasniva na osnovu procesa nižih sudova. Jasno je da Berluskoni ima vremena, volje i novca da izgura svoj slučaj do najviše instance pre nego što se suoči sa bilo kakvim političkim zemljotresom povodom rezultata suđenja. To znači da će sapunica poznata kao Rubigejt zasigurno trajati još nekoliko godina, a Berluskoni će 29. septembra napuniti 77 godina i tako zbog starosnog limita izbeći zatvorsku kaznu, čak i ako se u najvećoj sudskoj instanci potvrdi da je kriv. Isto važi i za Fedea koji već ima 82 godine, dok Nikol Mineti (28) i Lele Mora (58) mogu završiti u zatvoru, ako se utvrdi da su krivi.

foto: reuters

Rubigejt je vrsta suđenja koje bi u svakoj drugoj zemlji izazvalo politički cunami. Ali u kriznom italijanskom letu vest je, dapače, da političkog cunamija nema. Makar ne kao posledice suđenja. Berluskonijeve „vruće zabave“ više nisu udarna vest, a Italijane više od bilo čega drugog brine ekonomska kriza. Sezona letnje rasprodaje je počela, ali sve prognoze su tmurne: Italijani neće da troše novac koji im je preostao jer se osećaju nesigurno po pitanju budućnosti i ne žele da proćerdaju svoju ušteđevinu. Čak se i budžeti za odmore režu i turistička sezona će verovatno biti jedna od mršavijih, barem za domaće tržište.

Naravno da postoji interesovanje za suđenje Berluskoniju. Oni koji ga osuđuju za sve nevolje sa kojima se Italija trenutno susreće biće više nego srećni da vide kako služi zatvorsku kaznu ili barem da bude osuđen na robiju. Njegove pristalice, sa druge strane, misle da je prvostepena kazna dokaz da jedan deo italijanskog pravosuđa i političkih foliranata pokušava da ga svrgne sa javne scene služeći se sudnicama i presudama umesto političkim argumentima. Berluskoni neće odustati i boriće se do kraja: čak i njegova nova verenica, stara 27 godina, javno ga podržava i jasno je da on želi da okonča svoju tajkunsku i političku karijeru bez mrlje na svom pravnom dosijeju. Za sada mu to polazi za rukom, niti jedno njegovo suđenje nije stiglo do krajnje instance (sva su opisana na Vikipediji). Da li će u slučaju Rubigejt biti drugačije? Teško. Ipak, sve je počelo slučajno kada je jedna mlada anonimna Marokanka kročila u policijsku stanicu u Milanu. Postoji doza nepredvidivosti u ovoj priči koja je čini drugačijom od bilo koje druge sapunice na kakve smo navikli.